Variola doneta sa hadžiluka

Jedna od poslednjih velikih evropskih epidemija odvijala se u bivšoj Jugoslaviji 1972. godine. Tadašnja vlast tvrdila je da je umrlo 35 ljudi, mada nezvanični podaci govore da je žrtava bilo više.

Zvanična verzija priče koja govori kako su velike boginje u martu 1972. stigle u Jugoslaviju, počela je nekoliko meseci ranije, kada je Ibrahim Hoti, tridesetpetogodišnji Albanac, iz sela Danjane, kod Orahavca krenuo na put u Meku i Medinu. Na Bliskom i Srednjem istoku buktala je epidemija, a Svetska zdravstvena organizacija preporučivala je državama sa muslimanskim stanovništvom da pooštre uslove pod kojima bi se išlo na hadžiluk. Hodočasnici su morali da se vakcinišu, a sa njima je trebalo da putuje i lekar. Na osnovu te preporuke donet je savezni zakon koji je preporuku pretvorio u obavezu.

HOTI je za prelaz preko državne granice morao uz pasoš da obezbedi i potvrdu o vakcinaciji protiv velikih boginja. Dok je 20. 12. 1971. čekao da primi vakcinu u skopskoj Klinici za infektivne bolesti, jedan šezdesetogodišnjak ga je upozorio da se ne plaši ako posle vakcine dobije osip po licu ili telu. Hoti je u tom trenutku doneo odluku, otišao je u apoteku i kupio pakovanje vate i alkohol. Prethodne večeri nepoznati čovek u kafani mu je rekao da mesto uboda prebriše medicinskim alkoholom i da će reakcija izostati. Hoti je to učinio i tako je uništio antitela.

Preporuka SZO da se na hadžiluk u Saudijsku Arabiju putuje avionom, nije stigla do jugoslovenskih turističkih agencija, nije ni do preduzeća "Transkop" iz Bitolja koje je organizovalo prevoz budućih hadžija autobusom. Hoti je izabrao ovaj povoljniji aranžman i u grupi od 25 hodočasnika polovinom januara krenuo je na "uzvišeno putovanje". Osim uobičajenih svetih mesta, mimo plana putovanja boravio je pet dana u Iraku, gde je obišao nekoliko svetih mesta derviša Kabalu, Nadžaf, Bagdad. Nije se obazirao, ili nije ni znao da je u tim mestima bilo slučajeva variole vere.

POLOVINOM februara vratio se u selo Danjane, gde ga je dočekala porodica, rodbina, prijatelji i komšije da mu čestitaju hadž. Kao što običaj nalaže, sa putovanja je svima doneo poklone, a za uspomenu na pokloničko putovanje, sebi je kupio dve frule, koje je svima pokazivao i davao da zasviraju. Sumnjalo se da su baš one bile zaražene. Hoti je tih dana bio u kontaktu sa većim brojem ljudi, što u svom selu, što u Ratkovcu, kao i u obližnjoj Đakovici.

U literaturi se navodi da je istog dana kad i Hoti, u Đakovici bio učitelj Latif Mumdžić, iz sela Dobri Dub, kod Tutina. Ostalo je nejasno na koji način su ova dva čoveka bila u kontaktu, navodno bili su u istoj kafani. Hoti je, međutim, negirao da je ikada sreo Latifa, pretpostavlja se da se plašio krvne osvete.

"Dvanaestog dana posle susreta sa Ibrahimom, Latif je otišao kod lekara u Novi Pazar, osećao je mučninu i bolove u leđima i stomaku", piše Nikola Bura, u knjizi "Posle obdukcije". "U Pazaru je njegov stariji brat Nedžib bio pored njega dok ne prezdravi. Ubrzo su ga kao teži slučaj 'medikamentoznog egzantema' poslali na kožno odeljenje Opšte bolnice u Čačku. Latif sa Nedžibom odlazi autobusom za Čačak, smešten je u bolnicu, ali ga zbog pogoršanja opšteg stanja već sutradan ujutro transportuju sanitetskim kolima za Beograd, zajedno sa trudnicom i njenim suprugom."

OBOLELI učitelj primljen je kao hitan slučaj na kliniku u Višegradskoj i smešten u sobu sa još pet bolesnika. Istog popodneva njegovo stanje se pogoršalo, pa je prebačen na odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike. Latif je umro sledećeg dana, a porodica je odbila obdukciju. Sahranjen je u Novom Pazaru, po muslimanskim običajima. Na variolu niko nije posumnjao. Ibrahim Hoti se i dalje slobodno kretao, kao i osobe sa kojima je bio u kontaktu. Prava dijagnoza Latifove smrti još se nije znala.

Istog jutra kad je Latif stigao u Beograd, u ordinaciji dr Dželala Džibe na Odeljenju za zarazne bolesti Medicinskog centra u Prizrenu bila je šestogodišnja Sadeta sa majkom. Na uputu lekara opšte prakse iz Ratkovca pisalo je da devojčica boluje od trbušnog tifusa.

"Ne, to nije tifus", pomislio je i u zdravstveni karton male bolesnice upisao novu dijagnozu: rubeole.

U VEZI sa Sadetinom bolešću ispričao je kasnije dr Džibo: "Duge časove sam probdeo pored Sadetine postelje. Posle dolaska u bolnicu ospe su joj se čudno rasule po telu, pa sam posle dva dana zapisao novu dijagnozu: ovčije boginje. Odjednom, prisetio sam se opisa variole iz knjige akademika Koste Todorovića. Stresao sam se i brzo odagnao od sebe tu misao: ne, od variole nikada ne oboli samo jedan čovek. A kod mene je bila jedino Sadeta. Šta da radim? Lomio sam se u sebi, a onda sam pozvao kolegu dr Durmiša Celinu i rekao mu šta me muči. Dr Celina je odmah prihvatio moj predlog da ode u Ratkovac i susedno Danjane i vidi da li je tamo baš sve u redu. Bio je ponedeljak, 13. mart."

SAMO što je doktor Celina otišao, u Džibovu ordinaciju ušli su muž i žena iz Danjana, sa istim znacima oboljenja. Doktor Džiba više nije imao sumnje. Uskoro se vratio i dr Celina sa lošim vestima iz sela.

"Pozvao sam dekana Medicinskog fakulteta u Prištini dr Osmana Imanija, pričao je Džiba, ali on je bio na putu. Zovem zatim kolege Svetislava Zonjića, Komnena Tmušića i Stevana Baljoševića. Sva trojica su sutradan došla. To je variola, kažu i oni. Datum: utorak, 14. mart. Obaveštavamo Beograd. Dogovaramo se o prvim merama za suzbijanje epidemije."

NAREDNOG dana, posle analize poslatog uzorka, stručnjaci beogradskog Instituta za imunologiju i virusologiju na "Torlaku" potvrdili su kliničku dijagnozu lekara sa Kosova. Naknadnom anketom utvrđeno je da je majka male Sadete rođena sestra Ibrahima Hotija i da je sa ćerkom posetila brata posle njegovog povratka sa hadžiluka. Inače, od 17 članova njihove porodice samo su njih dve obolele.

Latifov brat Nedžib bio je besan na lekare, mislio je da su oni krivi za smrt njegovog brata, zato se tek 19. marta javio dežurnom lekaru i pored zdravstvenih problema. Lekar koji je tog jutra pročitao u novinama da se pojavilo nekoliko slučajeva velikih boginja na Kosovu i Metohiji, posumnjao je da je i Nedžib zaražen i naložio mu da se smesta izoluje.

SUTRA: Ljudi, ovo je biološki rat!