Zaraze bezbednosna opasnost

VELIKE boginje su iskorenjene još 1979, ali je Svetska zdravstvena organizacija borbu protiv ove zarazne bolesti proglasila završenom tek 8. maja sledeće godine. Variole danas zvanično nema, a SFRJ je poslednja evropska zemlja u kojoj se pojavila epidemija. Bivša Jugoslavija je 1972. veoma uspešno sprečila epidemiju katastrofalnih razmera, za 12 dana vakcinisano je 18 miliona ljudi, od 175 zaraženih umrlo je 35, dok je 10.000 bilo u karantinu.

Iako velikih boginja zvanično nema, ova bolest se i dalje smatra biološkim oružjem broj jedan, jer su dva uzorka sačuvana i nalaze se u posebnim laboratorijama u SAD (Atlanta) i Rusiji (Sibir). Već godinama se vode oštre naučne polemike o tome da bi ih trebalo uništiti, ali se sve i završava na tome. Zbog predostrožnosti SZO raspolaže sa 60 miliona vakcina. Naime, ljudi se dugo ne vakcinišu protiv velikih boginja, a što je bolest manje prisutna, to je populacija manje imuna. Virus je, pritom, neobično otporan, može se održati u spoljnoj sredini mesecima. Zabeleženo je čak da je u Engleskoj 1991. jedan brijač iz čuvane državne laboratorije ukrao ampulu s virusom "divlje" variole.

ZANIMLjIVO je da se Bil Klinton 1998. snažno fokusirao na pitanje biološke odbrane nakon što je pročitao knjigu "Događaj Kobra" Ričarda Petersona, u kojoj teroristi napadaju modifikovanom verzijom velikih boginja. Ubrzo je sazvao sastanak naučnika najvišeg ranga, naredio da FBI kopira knjigu i podeli je političarima. Bela kuća i Kongres formirali su posebno odeljenje sa ciljem stvaranja zaliha vakcina i lekova. Inače, godišnji budžet Amerike za program biološke odbrane iznosi oko sedam milijardi dolara.

Iako su 174 države od 1975. potpisale Konvenciju o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju, rad na proizvodnji sve sofisticiranijeg biološkog oružja nije prestao. I pored proklamovanih stavova i preuzetih obaveza, nijedna poznata fabrika nije uništena, kadrovi su sačuvani, a istraživanja nastavljena u "odbrambene svrhe".

ANALITIČARI "Njujork tajmsa" navode da je "pogrešna pretpostavka da je eventualno izvođenje bioterorističkog napada isključivo cilj terorističkih organizacija ili 'usamljenih vukova'. Naprotiv, bioterorizam predstavlja odličan način kojim određena država može da vodi tajni biološki rat čiji izvođači mogu da budu prividno nezavisne terorističke organizacije." Bioterorizam predstavlja idealan način tajnog ratovanja za koji je nemoguće optužiti neku državu. Obično se takva pojava pripisuje "sticaju prirodnih okolnosti" ili "prirodnim mutacijama virusa ili bakterija".

Razvoj nauke je toliko napredovao da je stvaranje supervirusa i superbakterija postalo rutina u mnogim mikrobiološkim laboratorijama širom sveta. Opasnost od eventualnog bioterorizma tako je dobila posebnu dimenziju. Objava vesti iz 2014. da je profesor Jašihiro Kavaoka sa Univerziteta u Viskonsinu stvorio supervirus, toliko opasan da može da uništi milijardu ljudi u slučaju epidemije, potvrda je pretpostavke u kom pravcu ide razvoj mogućeg biološkog oružja.

JEDNOM otvorena Pandorina kutija nekog opasnog genetski modifikovanog virusa ili bakterije može da ima nesagledive posledice.

- Zarazne bolesti su prepoznate kao najveće opasnosti za bezbednost - navodi profesor Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. - Počelo je od side, sa kojom trenutno živi 40 miliona ljudi. Od toga je 70 odsto obolelih u Africi. U laboratorijama su napravljeni ebola poks virus i variola, virus gripa se, takođe, razvija, a veliko pitanje je kako je nastao svinjski grip. Bioterorizam je uzeo maha početkom 21. veka, neki virusi su stvoreni u najpoznatijim svetskim laboratorijama za potrebe ratovanja i razaranja.

- MIKROORGANIZMI mogu da se zloupotrebe u ratu i to je svojevrsna "roba dvostruke namene" - objasnila je Ristanovićeva. - U predvečerje pojave svinjskog gripa, ekshumiran je leš žene koja je umrla od španske groznice 1918. godine. Iz njenog biološkog materijala rekonstruisan je virus španskog gripa, koji je isto bio po tipu H1N2, što je, kada su rezultati objavljeni, otvorilo prostor za velike medijske spekulacije.

Evropa se suočava i sa neviđenim prilivom izbeglica, azilanata i drugih migranata koji pred ratom i siromaštvom beže na evropski kontinent. U velikim migracijama "sele" se i bolesti, pa su mnoge zemlje sa velikim prilivom migranata, kako bi se smanjila mogućnost prenosa mnogih zaraza, u svoje obavezne programe vakcinacije uključile i migrantsku populaciju. Od 1. juna 2015. do 10. januara 2016. godine kroz Srbiju je prošao 922.691 migrant, a njih 68.816 je lekarski zbrinuto. Samo je troje lečeno od infektivne žutice, ali je ustanovljeno da više od 9.000 ne poseduje podatke o primljenim vakcinama protiv zaraznih bolesti.

- MIGRANTI najčešće dolaze iz Afrike, a 63 odsto smrtnosti na ovom kontinentu posledica je epidemija - navodi načelnica Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju. - Najgore od svega je to što ne znamo od čega sve ti ljudi boluju, da li su vakcinisani, koliko novca nam treba da bismo ih izolovali i lečili. Izazov je i to što se napretkom nauke javljaju nove bolesti i vraćaju stare. Postoji opasnost da se ovde pojave bolesti netipične za naše podneblje, poput denga i zika virusa, zatim virusa Zapadnog Nila, MERS-a, SARS-a, ebole... Sva ta nova zarazna oboljenja predstavljaju veliki bezbednosni rizik.

Najveće epidemije u poslednjih 50 godina izbile su zbog mikroorganizama koji su sa životinja prešli na ljude, a poslednji takav slučaj je kovid 19. Osamdesetih godina virus HIV je sa majmuna prešao na čoveka, 2004. godine sa ptica je prešao ptičji grip, dok je 2009. otkriveno da je uzročnik zaraze bila svinja. Smatra se da su za pojavu ebole i SARS-a krivi slepi miševi, za koje se sumnja da su preneli i najnoviji oblik virusa korona. Kao jedan od razloga zašto smo imali manje inficiranih kod epidemija SARS-a i MERS-a nego od kovida 19, naučnici navode da je skoro dvostruko manje putnika koristilo avio-prevoz. Samo prošle godine avio-kompanije prevezle su 4,5 milijardi putnika. Opasnost predstavlja i globalno zagrevanje, jer ispod ledenog pokrivača spavaju i zaboravljeni virusi. Pre nekoliko godina otopljeni led na Arktiku otkrio je leš irvasa, star 75 godina, a sa njim i virus antraksa.

RIZIK SAVREMENOG SVETA

- DANAS se, ipak, najrealnijom čini mogućnost primene bioloških agenasa u biokriminalnim ili bioterorističkim aktima - napisala je doktorka Ristanović u studiji "Od epidemija do terorizma: infektivni agensi kao specifičan bezbednosni rizik savremenog sveta". - Ovakvih pokušaja bilo je i kod nas. Tularemija je endemski raspoređena na celom području nekadašnje SFRJ, bolest se javljala sporadično, a prve epidemije registrovane su u vreme ratnih dejastava u Hrvatskoj i BiH, kao i krajem 1998. na području planine Rtanj. Epidemija je trajala i tokom 1999. godine, proširivši se na područje KiM.

SUTRA: RASTE STRAH OD BIOTERORIZMA