Svinjski grip punio džepove

POSLEDNjA pandemija proglašena na svetskom nivou pre virusa korona bila je pandemija svinjskog gripa 2009. godine. Epicentar ove bolesti bio je Meksiko, ali su tačno vreme i mesto izbijanja epidemije ostali nepoznati. Svinjskim gripom je, kako se procenjuje, zaraženo milijardu ljudi u svetu, ali smrtnost nije bila velika. Preminulo je 18.449 ljudi, uključujući 141 smrtni slučaj u Srbiji. Precizne brojke se ne znaju, jer se pretpostavlja da nisu svi zaraženi bili i registrovani.

Slično kao i danas, u cilju sprečavanja epidemije države su uvodile stroge mere - zatvarane su škole i obdaništa, sportske manifestacije su se održavale bez publike, organizovani su vanredni pregledi na aerodromima i graničnim prelazima. Zbog straha da će upotreba termina svinjski grip dovesti do smanjene potražnje za mesom ove životinje, masovno su upotrebljavani drugi nazivi: "meksički grip", "novi grip","grip H1N1", "severnoamerički grip"...

U SRBIJI u vreme proglašnja pandemije (jun 2009) nisu bili zabeleženi slučajevi obolevanja. Međutim, već istog meseca registrovan je prvi oboleli, dok je epidemija proglašena u novembru. Strahovalo se da će novi grip stići sa "Egzitom" ili Univerzijadom, koja se te godine održavala u našoj zemlji, ali ispostavilo se da prvi slučaj nema nikakve direktne veze sa ovim događajima.

U štampi iz tog vremena piše i da je vladala pomama za zaštitnim maskama. Maske su u apotekama rasprodate, ali skoro da ih niko nije nosio... Pripadnice lepšeg pola više od virusa svinjskog gripa plašile su se da im maska ne razmaže šminku.

ŠIROM sveta inicirano je više akcija, na primer, o pravilnom pranju ruku. Želeći da otkriju dejstvo pojedinih poruka, naučnici u Britaniji inicirali su da se u javnim toaletima postave natpisi poput: "Voda ne ubija bakterije, to čini sapun." Interesantno je da je najjače dejstvo imala poruka: "Pere li osoba do vas ruke sapunom?" Ni Srbija nije zaostajala u sličnim akcijama. Dok su žitelji gradova koji su najteže pogođeni novim gripom sa nestrpljenjem iščekivali da stigne vakcina, drugi nisu imali dilemu kada je u pitanju vakcina ili narodna medicina. Kao lek od svinjskog gripa preporučivani su rakija, čaj, kleka, ren i kiseli kupus.

Samo dan posle proglašenja pandemije, švajcarska farmaceutska kompanija "Novartis" iznenadila je sve vešću da je napravila spasonosnu vakcinu. Brzina kojom su proizvedene vakcine, ali i smanjivanje intenziteta širenja gripa, uticali su da se mali broj ljudi vakcinisao. Na kraju pandemije pala je senka sumnje na dobre namere Svetske zdravstvene organizacije i pojedinih farmaceutskih kuća, a vakcinacija je doživela debakl i u našoj zemlji. Histerija za vakcinom pretvorila se u histeriju protiv vakcine.

KRŠ I LOM napravila je austrijska novinarka Džejn Burgermajster, nekadašnja dopisnica "Gardijana", "Obzervera", "Nejdžra" i "Britiš helta", kada je podnela tužbu protiv SZO i farmaceutske kuće "Bakster". Novinarka je iznela dokaze da je farmaceutska kuća "Bakster AG", austrijska filijala kompanije "Bakster internešenel", namerno poslala 72 kilograma živog virusa ptičjeg gripa, koji joj je obezbedila SZO u zimu 2009. godine, u 16 laboratorija u četiri zemlje. Za nju je to bila "jasna potvrda da su farmaceutske kompanije i međunarodne vladine agencije aktivno angažovane u razvoju, proizvodnji i distribuciji bioloških agenasa, koji su klasifikovani kao najsmrtonosnija biološka oružja, kako bi izazvali pandemiju i prouzrokovali smrt kod ljudi".

Epidemija je, tvrdila je ona, izazvana da bi se zahvaljujući njoj zaradilo, da je svinjski grip hibrid sastavljen iz svinjskog, ptičjeg i ljudskog gripa. Novinarka Burgermajster smelo je napisala i da je virus na osnovu kojeg je proglašena pandemija pušten u opticaj uz pomoć SZO, koja je, po njenom mišljenju, najodgovornija za ovu pandemiju. Na argumente novinarke Burgermajster austrijski sud je reagovao optužbom za "uznemiravanje javnosti širenjem teorije zavere". To joj je bio dovoljan signal da napusti Austriju. Inače, podnela je tužbu i protiv FBI zbog "bioterorizma i namere počinjavanja masovnog ubistva".

I NAŠA javnost bila je zainteresovana da sazna da li je pandemija orkestrirana i nameštena, a svoje mišljenje o optužbama austrijske novinarke dao je i profesor dr Ivanko Bojić, dugogodišnji načelnik Klinike za infektivne bolesti na VMA i autor knjige "Infektivne bolesti u biološkom ratu i bioterorizam".

- Istina je da je priča o novom virusu i proglašenju pandemije od početka bila neubedljiva i nelogična - smatrao je Bojić. - Nas kliničare, infektologe, začudila je brzina otkrivanja delova genoma, odnosno dela ptičjeg, svinjskog i humanog virusa. Već za dva, tri meseca sve se znalo i objavljeno je u eminentnim stručnim časopisima, što je kod mnogih lekara izazvalo sumnju da je sa ovim virusom nešto rađeno. Ako je neko i hteo da izvuče materijalnu dobit iz proglašenja pandemije, sada je to svršena stvar. Lečenje ljudi je neophodno, a mi smo kao država postupili i u prevenciji i u lečenju po najvišim standardima.

U HRVATSKOJ je izbio skandal kada su mediji otkrili da je Imunološki zavod u Zagrebu naručio 4,5 miliona doza vakcina od "Novartisa", potpisavši ugovor kojim se obavezuje da će, umesto proizvođača, prihvatiti rizik od nedelotvornosti i nuspojava koje vakcina može da izazove.

Šef radne grupe Ministarstva zdravlja za primenu plana aktivnosti u slučaju pandemije u to vreme je bio dr Predrag Kon, koji je kasnije zajedno sa profesorom Zoranom Radovanovićem objavio knjigu "Grip". Nagli skok nepoverenja u vakcinu protiv svinjskog gripa, po njegovom mišljenju, došao je posle tribine na Mašinskom fakultetu na kojoj su se pojavili profesori Medicinskog fakulteta koji su govorili protiv vakcinacije.

- OFICIJELNI kanali su zaćutali i niko nije hteo da brani vakcinaciju - objasnio je kasnije Kon. - Dobili smo istorijsko pamćenje da "to nije bilo ništa strašno", "da je to bilo prenaduvano", da nije bilo ni potrebno toliko pričati o tome", i što je najgori rezultat, da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna. A sve je obrnuto. Mi smo zaista jedini u svetu imali takvu aferu. Bio sam ispred radne grupe prilično usamljen u odbrani vakcinacije protiv pandemijskog gripa u tom periodu.

Pandemija svinjskog gripa je prestala mnogo tiše nego što je počela - 10. avgusta 2010, a globalni ishod pokazao se znatno blažim nego što se strahovalo.

SUTRA: Liderska ruka umešala prste