Crkva nije protiv mauzoleja

"Smatram da je Sinod pogriješio i očekujemo njegov odgovor i izvinjenje, kao i to da Sinod nađe načina da se sadašnja situacija prevaziđe", rekao je Perunović i tako podstakao mitropolita Danila da još jednom iznese stav da je trebalo njega konsultovati, jer da se to dogodilo "mi bi se sporazumjeli".

"DA NjEGOŠ ima sto spomenika niko nije protiv toga. Ja bih želio da Njegoš ima onoliko spomenika koliko ima i ulica. Ja sam još prije rata u Ljotićevoj 'Otadžbini' vodio polemiku oko koncepcije Njegoševa spomenika u Beogradu i predlagao da se formira Njegošev dom za siromašne studente. Ja cijenim Njegoša, ako ni zbog čega drugo a ono samo zbog toga, iako mali, što sam ga naslijedio na mitropolitskoj stolici.

A što ja branim crkvu ja branim njegov amanet. Ja sam izradio u Ostrogu svoj grob i ako ne bih bio tamo sahranjen ostavio bih prokletstvo čak i na sina kad mi amanet ne bi ispunio", poručio je mitropolit Danilo i naglasio: "To je sada stvar Sinoda Srpske pravoslavne crkve u kojem ja imam samo jedan glas među 23 episkopa."

ISTOG dana kada su vođeni razgovori čije smo delove naveli, 26. marta, Republička komisija za verska pitanja SR Crne Gore obavestila je saveznu komisiju da je dva dana ranije odgovorila Sinodu. Održan je 27. marta i Plenum Udruženja pravoslavnog sveštenstva SR Crne Gore na kome je "data jednoglasna podrška akciji za izgradnju Njegoševog spomenika na Lovćenu". Doneta je i odluka "da se iz skromnih sredstava Udruženja dodijeli novčana pomoć od 1.000 novih dinara", ali ti zaključci u narodu nisu naišli na dobar odjek, "često" su ih pratila "zlonamjerna i tendenciozna tumačenja na štetu ugleda Udruženja". Zbog toga je ono posle nepunih mesec dana, 24. aprila, izdalo saopštenje u kome se navodi:

"Naglašavamo da na Plenumu nije bilo ni jedne riječi o rušenju kapele na Lovćenu, pa zato najodlučnije odbijamo sve moguće insinuacije u tom smislu. Postoje nadležni i mjerodavni faktori za njeno pravno i arhitektonsko rešenje."

U MEĐUVREMENU je patrijarh srpski German 1. aprila odgovorio saveznoj komisiji u ime Svetog arhijerejskog sinoda, uz podsećanje da je predmet spora "rušenje crkve-kapele na Lovćenu, u kojoj počivaju zemni ostaci mitropolita Petra II Njegoša".

"Tim povodom Sveti arhijerejski sinod izražava žaljenje što njegovoj predstavci nije bila posvećena dovoljna pažnja, pa nije pravilno ni shvaćena, iako je bila potpuno jasna. Srpska pravoslavna crkva je samo i jedino molila, da se postojeća crkva na Lovćenu ne ruši i kosti velikog vladike, državnika i pesnika Petra II Petrovića Njegoša, ne uznemiravaju. To je sve što je molila i što moli", poručio je patrijarh German, uz molbu "da se stav Srpske pravoslavne crkve po ovom pitanju pravilno shvati i tumači."

SVETI arhijerejski sinod obratio se 29. aprila i predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipu Brozu Titu, kao "najvišem predstavniku vlasti i zaštitniku prava i zakonitosti u našoj zemlji".

Podsećajući na odluku cetinjske Opštine "da se sruši postojeća crkva na Lovćenu", patrijarh German i četiri episkopa, člana Sinoda, ukazuju da je to "odlučeno bez znanja i konsultovanja sa Crkvom i njenim odgovornim predstavnicima" i da je Sveti arhijerejski sabor na svom vanrednom zasedanju u martu "jednoglasno i jednodušno odlučio: da niko ne treba niti ima pravo da ruši postojeću crkvu na Lovćenu, u kojoj su smešteni zemni ostaci velikog vladike, državnika i pesnika".

"Crkva, dakle, traži samo to i ništa više", naglašeno je u obraćanju Titu, uz podsećanje "da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi porušeno dosta crkava i manastira za vreme prošlog rata, pa i posle rata, te smatramo da sa time treba jednom prestati".

U OVOM dokumentu, koji do sada, koliko je autorima poznato, nije objavljen, a čuva se u Arhivu Jugoslavije, navedeno je i sledeće:

"Kada su se radi izgradnje hidrocentrala u našoj zemlji pojavile potrebe da se ovde onde sruši neka crkva, Srpska pravoslavna crkva nije se tome protivila, već je uvek pokazivala dobru volju i veliko razumevanje za potrebe zajednice i nastojala da se sa odgovornim sporazume i pronađe za to najbolje moguće rešenje.

Ovde, pak, sa nameravanim rušenjem crkve na Lovćenu Srpska pravoslavna crkva ne može se složiti, jer ako bi se to učinilo, narušio bi se testament samog mitropolita, državnika i pesnika, koji je ostavio amanet da njegovi zemni ostaci počivaju u crkvi na Lovćenu (podvučeno u dokumentu - primedba autora). Ako su lokacije hidrocentrala kao vis major uslovljavale rušenje crkava, taj vis major ne postoji u slučaju mauzoleja na Lovćenu umesto crkve. U čitavom kulturnom svetu poštuju se želje i amaneti pokojnika, što je do ovog slučaja bilo i kod nas.

O SVEMU ovome pisali smo nadležnima, ali na žalost našim predstavkama nije poklanjana dovoljna pažnja i imputira nam se kao da je Srpska pravoslavna crkva protiv podizanja mauzoleja Njegošu, što je sasvim proizvoljno i netačno.

Na osnovu svega iznetog molimo Vas, Gospodine Predsedniče, za Vašu intervenciju da se uzmu u zaštitu prava i svetinje Srpske pravoslavne crkve."

U kabinetu Predsednika Republike ovo pismo Sinoda prvo je pročitano i analizirano u Grupi za društveno-politička pitanja, posle čega je sačinjena beleška koja je 12. maja upućena Titu.

U tom dokumentu je navedeno:

"Dajemo u prilogu prepis pisma koje je drugu Titu uputio Srpski patrijarh German u vezi sa podizanjem Njegoševog mauzoleja na Lovćenu.

Povodom akcije, koju Srpska pravoslavna crkva sada vodi protiv podizanja mauzoleja, drug Milo Jovićević, predsednik Savezne komisije za verska pitanja, rekao nam je sledeće:

'Čitava ta kampanja crkve, koja je naišla i na podršku jednog dela srpske inteligencije, ima nacionalistički i šovinistički velikosrpski karakter, jer je kapelu na Lovćenu podigao kralj Aleksandar.'

PREDLAŽEMO sledeći odgovor:

'Potvrđujemo prijem pisma koje ste uputili Predsedniku Republike. Obaveštavamo Vas da smo druga Predsednika upoznali sa sadržajem Vašega pisma.'

Molimo za saglasnost."

Na ovom dokumentu Tito je napisao:

"Saglasan T."

Nedelju dana ranije, 5. maja, predsednik Savezne komisije za verska pitanja Milo Jovićević i savetnik u Komisiji Radosav Perović, posetili su patrijarha Germana, koga je na početku razgovora Jovićević obavestio da je boravio nekoliko dana u Crnoj Gori, gde je imao susrete "sa najodgovornijim zvaničnicima" na temu kapele i mauzoleja, te da tamošnja vlast i javnost "osuđuju postupak mitropolita crnogorsko-primorskog Danila i Sinoda, a pisanje patrijaršijskog lista 'Pravoslavlje' o toj problematici smatraju uvredljivim".

SUTRA: Žestoko sporenje oko kapele