FELJTON - TITO I KARDELJ PODSTIČU POKRAJINE NA ODVAJANJE: U Novom Sadu je posebno apostrofiran "srbijanski primitivni centralizam"

PRITISAK za preispitivanjem ustavne pozicije autonomnih pokrajina jačao je tokom 1967. i 1968. godine.

DOGOVOR Delegacija sa Kosmeta kod Tita na Brionima, Foto Arhiv Jugoslavije

Februara 1967. na Komisiji za mećunacionalne i republičke odnose CK SKJ albanski „kadrovi” su istupili sa stavom da treba promeniti Ustav iz 1963. godine i prenošenje prava i dužnosti Federacije na republike propratiti prenošenjem „prava i dužnosti” Republike Srbije na njene autonomne pokrajine. Oni su zahtevali neposredno vezivanje autonomne pokrajine za Federaciju ili formiranje u okvirima Srbije više autonomnih republika ili sticanje potpunijeg sadržaja autonomije.

Novu etapu u tom procesu predstavljali su razgovori delegacije Pokrajinskog komiteta SK Srbije za Kosovo i Metohiju sa Josipom Brozom i Edvardom Kardeljom. Februara 1967, „preskačući” svoju matičnu Republiku Srbiju, pokrajinski političari su od državnog vrha tražili preciznije definisanje ustavnih okvira autonomija i njihovo neposrednije uključivanje u Federaciju kao „subjekata” federalne strukture. [...]

Pokrajinska politička elita je postojeću autonomiju smatrala „krnjom” i „hibridnom” i, stoga, uporno zahtevala prenošenje dela funkcija republike na pokrajinu. Traženo je da od zakonodavnih funkcija republika zadrži samo ono što iskazuje zajedničke interese a da sve akte specifične namene donosi Pokrajinska skupština (obrazovanje, kultura, upotreba jezika, sudstvo, porezi i prihodi, primena zakona i drugo). Brozu i Kardelju su plasirane ideje o neposrednom vezivanju pokrajine za Federaciju i sticanju „punog” sadržaja autonomije. Zahtevano je proporcionalno učešće predstavnika pokrajine u republičkim i saveznim organima (skupštinska tela, sudovi, diplomatija), intenzivnija saradnja sa Albanijom  promena „skučenog” Statuta pokrajine, preispitivanje odnosa na relaciji Federacija – republika - pokrajina.

Od Broza je traženo razumevanje za upotrebu albanskih nacionalnih simbola, uz napomenu da to ne treba tumačiti kao težnju za otcepljenjem od Srbije i Jugoslavije. Skretana je pažnja najvišem državnom rukovodstvu da pitanja i problemi „afirmacije šiptarske narodnosti nisu istog ranga i značaja kao problemi onih naroda koji imaju svoju državnost”.  (Stenogram o razgovoru delegacije Kosova s maršalom Titom i Edvardom Kardeljom, februara 1967.) Zahtevi za sticanjem što više elemenata državnosti pravdani su većom efikasnošću na rešavanju ekonomskih, socijalnih i političkih pitanja.

Zahtevi delegacije Pokrajinskog komiteta SK Srbije za Kosovo i Metohiju sažimali su ključne elemente oko kojih će, u narednim godinama, biti voćena ustavno-pravna rasprava o preoblikovanju Federacije. Odgovarajući na te zahteve E. Kardelj ih je, veoma vešto, podržavao i podsticao, ostavljajući, pritom, utisak uravnoteženog pristupa pitanju koje se prevashodno ticalo Srbije. Celo njegovo izlaganje bilo je prepuno političkih „simetrija”, sumnji, preporuka, pritajenih kompleksa, antisrpskih stavova, omalovažavanja i vidljivog straha od reakcije demokratske Srbije. Pritom, treba imati na umu, Kardeljevo izlaganje je bilo zvanični stav jugoslovenskog političkog vrha.

KARDELj se obrušio na „birokratski etatizam” označivši ga snagom koja je nacionalne odnose gurala „u pravcu vslikodržavnih i unitarističkih interesa, koji su bili identični sa ukidanjem prava naroda”. Na udaru njegove kritike našao se i „republički etatizam” kao pojava koja podstiče bujanje nacionalizma. Uz navedene hipoteke, koje su direktno bile upućene Srbiji, Kardelj je, krajnje licemerno, izneo uverenje da su srpski komunisti „i dalje predstavljali pozitivan oslonac svemu što je na Kosmetu izvojevano”.

Složio se sa ubrzanim rešavanjem svih nagomilanih problema „ali uvek tako da se ne stvaraju novi konflikti unutar Srbije koji bi uticali u reakcionarnom smislu”. Kardelj je savetovao albanske kadrove da još nije vreme da bude otvoreno pitanje odnosa Federacije i autonomnih pokrajina. Bio je ubećen da bi taj postupak izazvao „shvatanja i strahovanja da će Federacija rešavati probleme Kosova i Metohije bez Srbije i mimo nje, što bi stvaralo dodatne političke probleme u Srbiji i uznemiravalo i veoma progresivne ljude”.

On se zalagao da promene doživi republički Ustav, u okviru koga bi na novi način bio definisan položaj autonomija. Podržavao je zahtev da pokrajina ima samostalnu delegaciju u Veću naroda ali se protivio ideji da isto telo postoji i u republici. Prenebregavajući činjenicu da je pokrajina sa 60% živela na republičkim i saveznim dotacijama, Kardelj je podržavao tezu o ekonomskom osamostaljivanju Kosova i Metohije od Srbije. U skladu sa idejama o „pravu na višak rada kao bazi nacionalnog razvitka” on je smatrao da autonomije predstavljaju teritoriju na kojoj „narodnosti mogu organizovati samostalan ekonomski život”. Vrhunac njegovog licemerja bio je savet (podsticaj) da Šiptari ostvare svoje želje uz podršku „socijalističke, progresivne Srbije”.

ZAHTEV za preispitivanjem pravnog položaja nacionalnih manjina i ustavnog preoblikovanja Srbije stigao je i iz Vojvodine. Osnovni zahtev bio je da pokrajina postane „konstitutivni elemenat Federacije”. Politička elita u Novom Sadu je, pre svega, insistirala na osamostaljivanju od republike u sferi raspodele. U skladu sa tim traženo je razgraničenje nadležnosti, pod čim se podrazumevalo pravo na samostalno utvrđivanje visine prihoda, zasebni institucionalni sistem vlasti, samoupravna organizacija Pokrajine identična republičkoj, uživanje „prava i dužnosti” karakterističnih za višenacionalnu zajednicu, samostalno finansiranje oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Svako suprotstavljanje takvim zahtevima podvođeno je pod već standardne političke diskvalifikacije (velikosrpski hegemonizam, konzervativizam, unitarizam, centralizam, birokratizam, veliko- državna ideja i drugo). U Novom Sadu je posebno apostrofiran „birokratski centralizam republičkih foruma”, „srbijanski centralizam”, „srbijanska hegemonija”, „primitivni centralizam”.

Pokrajinska birokratija je omalovažavala opasnost od ustavno-pravnog cepanja Srbije.

Prigrljena je ideja pojedinih pravnih pisaca da je jačanje autonomija „uslov za dalji demokratski preobražaj zemlje”. U interpretaciji zagovornika vojvođanskog etatizma sve teškoće i zaostajanja u razvoju pokrajine proisticale su iz njenog ustavno-pravnog položaja u republici i Federaciji. U skladu sa tim, osamostaljivanje Vojvodine od Srbije označavano je preduslovom ubrzanog razvoja. Bio je to pokušaj pokrajinske birokratije da, otvarajući sukob sa republikom, stavi u drugi plan podele na pristalice modernizacije i zastupnike tradicionalnijeg koncepta razvoja.

Tek nakon izbora za PK Vojvodine i istiskivanja dela pokrajinskih kadrova (tada nisu izabrani Boško Krunić, Dušan Popović, Đorđe Stojšić, Đorđe Radosavljević Grne i drugi) odnosi republike i pokrajine su postali korektni. Liberali u Beogradu (M. Nikezić i L. Perović) i Novom Sadu (M. Tepavac, M. Čanadanović) sarađivali su bez ekscesa i svađa. Obe strane su na proširenu autonomiju gledale ne samo kao na „formu izražavanja posebnosti Vojvodine” već i kao na oblik „njene uključenosti u republiku i federalnu zajednicu”.

FALSIFIKUJU ISTORIJU

POLITIČKA elita Albanaca sa Kosmeta, ohrabrena razgovorom sa Josipom Brozom i Edvardom Kardeljom o pravcima ustavnih promena šiptarski političari su pojačali pritisak na republičke strukture i glasnije zatražili „proširenje i obogaćivanje društvene sadržine autonomije”. Polazili su od stava da Jugoslavija predstavlja zajednicu naroda i narodnosti i, u skladu sa tim, tražili da ta koncepcija bude dosledno sprovedena u postavkama Ustava. Falsifikujući istoriju pozivali su se na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i poštovanje principa samoopredeljenja narodnosti.

 SUTRA: OSEĆANjE BUDUĆNOSTI VELIKOG KNjIŽEVNIKA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - POLA MILIONA MLADIH LjUDI NAPUŠTA ZEMLjU: Privredna reforma uticala je na nezaposlenost, oko 300.000 ljudi tražilo je posao

28. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 12

FELjTON - DUŽINA MANDATA NIJE VAŽILA ZA JOSIPA BROZA: Autonomna Kosovsko-metohijska Oblast je Ustavom iz 1963. godine postala pokrajina

27. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - PRIKRIVANjE ISTINE O PRAVOM STANjU U DRŽAVI: Šezdesetih godina ekonomija je postala izvorište političkih konfrontacija

26. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - OBRAČUN SA RANKOVIĆEM POVOD ZA CEPANjE SRBIJE: Na delu bila opstrukcija izgradnje "Đerdapa" i pruge Beograd–Bar

30. 09. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije