DOBROVOLJNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA ZA ŽENE: Nadeždin porodični dom postao je zbornica svih propagatora ideje narodnog ujedinjenja

NEPOSREDNO posle prvih demonstracija u Beogradu, na predlog Branislava Nušića, stvorena je Narodna odbrana, kao društvo koje će propagirati i štititi nacionalne interese Srba, posebno u austrougarskim pokrajinama.

Foto arhiva

Središnji odbor Narodne odbrane konstituisao se 21. oktobra 1908. godine, a za predsednika je izabran general Božidar Janković. Organizacija je brzo započela svoje aktivnosti, kao što su osnivanje lokalnih odbora u Srbiji i upis dobrovoljaca. Njeni ciljevi bili su buđenje nacionalne svesti, formiranje dobrovoljačkih odreda i pripremanje društva za mogući oružani sukob sa Austrougarskom, što je, prema svedočenju savremenika, stvorilo „delirijum čitavog naroda“.

Najveći broj dobrovoljaca prijavljen je u Beogradu, gde su održavana redovna vežbanja, a u Kragujevcu su i žene napravile svoju jedinicu. Narodna odbrana, koja je imala između 150.000 i 300.000 članova svih obrazovnih nivoa i zanimanja, postala je važan deo priprema za buduće ratove. Međutim, Srbija je u martu 1909. godine morala da raspusti dobrovoljačke odrede usled pritisaka velikih sila. Narodna odbrana je zvanično prestala da bude militaristička organizacija, a ideje stvaranja Velike Srbije izgubile su aktuelnost.  U izmenjenim okolnosti Narodna odbrana je pojačala aktivnost među omladinom i nacionalnim radnicima koji su bili nosioci srpske i jugoslovenske propagande. 

Istovremeno beogradska javnost je u to vreme imala puno jugoslovenskih obeležja, koja su postala i deo svakodnevice, čime je ideja jugoslovenstva širena iz kruga intelektualaca i omladine.  Međutim, Aneksiona kriza iz 1908. uslovila je i izoštravanje pažnje prema šovinističkim pretnjama hrvatskih ekstremista, koji su najavljivali preventivno fizičko uništavanje Srba u Hrvatskoj, jer bi u tom slučaju izostala motivacija Kraljevini Srbiji za akcije ujedinjenja srpstva:„ […] da se uništi što pre sve što nosi srpsko obeležje u Hrvatskoj i Slavoniji. Onda Srbijanci neće imati zašto da upadaju u te zemlje i neće moći da pravdaju pred Evropom svoju invaziju!”  

NADEŽDA je brzo postala član Narodne odbrane, ali njena konkretna aktivnost unutar ove organizacije nije poznata. Savremenici su zapamtili da je, kao i prilikom osnivanja organizacije Kola srpskih sestara, bila veoma aktivna:„Njen dom sa ogromnom baštom postaje zbornica svih propagatora ideje narodnog ujedinjenja. Iz sviju neoslobođenih krajeva — iz Hrvatske i Bosne, iz Dalmacije i južnih predela svakoga dana dolaze ljudi i omladinci u današnju ul. Kraljice Marije [zapravo Ratarsku ulicu, koja tek između dva svetska rata dobija ime Kraljice Marije] traže Nadeždu Petrović.

Preko celoga dana vode se razgovori, raspravlja se o važnim pitanjima nacionalnog karaktera. Nadežda oduševljeno vrši propagandu: ideje Narodne odbrane preko ovih emisara odlaze u narod. Malo to. Eno Nadežde u Dubrovniku, eno je u Zagrebu, u Mostaru, u Splitu, u Sarajevu, u Tuzli, u Ljubljani – njena kičica baca na platno izgled pojedinih predela; ali njen duh mnogo više radi; on ubacuje u duše svesnih omladinaca ideje Narodne odbrane, koje sve više maha hvataju. I na tom poslu ona dela kao perpetum mobile: ne zna šta je umor, ne zna šta je odmor”. 

Sećanje na njen konspirativni rad u okviru organizacije Narodna odbrana više puta je istican:„Ali je ona, pored umetničkog rada na slikarstvu, bila razvila svoju živu akciju na polju narodnog oslobođenja i ujedinjenja. Nadežda Petrović koja je pokrenula i ostvarila Kolo srpskih sestara, bila je pobornik i apostol novoga doba. No taj je rad bio zaklonjen od profanih očiju i samo su posvećeni znali za nj.

Foto: Vikipedija

Nadežda je često putovala u pogranične i neoslobođene krajeve, danima i nedeljama provodila u planinama i klisurama snimajući gorske predele i divlju prirodu, ali je u isto vreme njen glavni posao bio je da kao poverenik Narodne odbrane vrši propagandu u narodu za ideju oslobođenja; ona je sprovodila poverljiva pisma i važne odluke i saopštenja Narodne odbrane raznim revolucionarnim organizacijama, sastajala se sa njihovim vođama, davala im poruke i primala izveštaje — dok nije otpočela borba za oslobođenje”.  

IAKO nema sačuvanih dokumenata koji bi neposredno svedočili o konkretnim zadacima Nadežde Petrović unutar Narodne odbrane, jasno se nazire da njeno delovanje nije bilo samo simbolično ili dekorativno. Sve što o njenoj aktivnosti znamo potiče iz fragmentarnih, ali ipak upečatljivih sećanja njenih savremenika i saradnika. Iz njih se nedvosmisleno može zaključiti da je Nadežda Petrović obavljala poverljive zadatke propagandno-obaveštajnog karaktera.

Njena stalna kretanja, neprekidni kontakti sa srpskim četnicima koji su delovali na prostoru Stare Srbije i Makedonije, umrežavanje sa omladincima širom jugoslovenskih prostora, kao i intenzivna komunikacija sa ideološkim saborcima, otkrivaju jednu manje poznatu dimenziju njene ličnosti. Bila je spremna da rizikuje, po svemu sudeći uverena da je javna kulturna misija neodvojiva od političke borbe i tajnog obaveštajnog rada. Upravo ta neformalna, ali suštinski važna uloga unutar četničke akcije, Narodne odbrane (najverovatnije i u saradnji sa organizacijom Dragutina Dimitrijevića Apisa) dodatno osvetljava Nadeždinu predanost nacionalnoj ideji.

Za razliku od mnogih nepoznatih, najverovatnije i tajnih aktivnosti, postojalo je i potpuno javno delovanje Nadežde Petrović u polju nacionalne mobilizacije. Već u proleće 1906. godine Kolo srpskih sestara organizovalo je „bolnički kurs” za trideset svojih članica. Među njima je bila i Nadežda Petrović.  
Uprava Kola srpskih sestara je nekoliko meseci pre Aneksije 1908. shvatila da je potrebno povećati sanitetske kapacitete obučavanjem žena za službu ratnih bolničarki. Posle velikih demonstracija u Beogradu ova inicijativa dobila je na zamahu. 

SUTRA: "RASNA" IDEOLOGIJA NA POČETKU PROŠLOG VEKA

Preporučujemo

Feljton

0 4

SRPSKI NAROD JE ŽRTVA TUĐINSKE EKSPLOATACIJE: Nadežda je u govorima Austrougarsku prikazivala kao zlokobnu imperijalnu silu

12. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 0

KRALj ODLUČUJE DA UKINE USTAV I PREUZME VLAST: Radić je u bolnici, posle atentata u Skupštini, molio kralja Aleskandra da zavede samovladu

02. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 0

OD NACIONALNIH UVREDA DO ATENTATA U SKUPŠTINI: Stjepan Radić, posle atntata, plačući je rekao kralju - Veličanstvo, ja nisam ništa rđavo

01. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije