VLADIKO, EVO VAM MOJE DETE! Pošast sa kojom je Amfilohije morao da se sukobi po dolasku na tron Svetog Petra Cetinjskog
PO dolasku na tron Svetog Petra Cetinjskog mitropolit Amfilohije morao je da se sukobi i sa još jednom pošasti, dukljansko-mondijalističkom, koja svih proteklih godina nije prestala da gura Crnu Goru u razistoriju, u odricanje od same sebe, u rasrbljenje, u raznjegošenje, u razjezičenje, u rasćiriličenje, u raskosovljenje!
O tome njegov plemenik Komnen Bećirović kaže:
"Poseban skandal je što montenegrinska vlast, uprkos glasitosti i ulozi našeg Mitropolita u celom Pravoslavlju i Hrišćanstvu, jednako mu, još od samog početka, suprotstavlja jednog neznanca i samozvanca, jednog raspopa i raskolnika! I da nije bilo velike borbe koju je Vladika vodio, uz pomoć svog vrednog sveštenstva, srpske inteligencije i vernog naroda Crne Gore, bez sumnje bi već odavno bilo svršeno sa večnom srpskom Crnom Gorom. Dakle, ne samo da je odigrao ulogu u ozdravljenju i očišćenju Crne Gore od zla komunističkoga, nego i u njenoj odbrani od zla dukljansko-mondijalističkoga."
MITROPOLITOVA delatnost ne ograničava se samo na Crnu Goru, on brine o čitavom srpstvu, "budući da je kad se srpski narod u poslednjoj deceniji drugog Hristovog milenijuma, našao na golgoti, duboko sastradavao sa njim, zalečujući mu nanesene rane svojom jevanđeoskom rečju i hrabreći ga da istraje u svojoj pravednoj stvari.
- U toku zločinačkog rata NATO protiv srpskog naroda s ciljem da mu se otme svešteno Kosovo i pokloni njegovim vekovnim dušmanima, mitropolit je skupljao komade umorenih Srba po Kosovu da bi ih opojao, služio na ruševinama svetinja i pokazao u svojim propovedima, sve razmere učinjenog zla. Svojim učincima, tačnije svojim podvizima, sasvim je opravdao svetovno ime Risto.
Veličanstveno, kakva je i bila životna misija, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija ispratila je njegova Crna Gora. Do večnog počivališta u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, kome je udario temelje i zavetovao da pod njegovim svodovima bude sahranjen, pratile su ga suze, aplauzi, poruke, besede i povici: "Ne damo svetinje!" Ostale su priče, sećanja prijatelja, najbližih saradnika blaženopočivšeg cetinjskog arhiepiskopa. Poznati advokat Radovan R. Bojović, brat vladike Kirila, prilično emotivno se priseća jednog događaja.
- NIKADA neću zaboraviti trenutak kada je moj brat Milan, potonji vladika Kirilo, matematičar od formata, magistar matematičkih nauka, rekao našim roditeljima: Ja odoh u manastir! Ni suze naše majke. Ni reči našeg pok. oca: I pravedno je da jedan od moja tri sina posluži Bogu. Nikada neću zaboraviti onaj susret našeg oca sa mitropolitom u Cetinjskom manastiru prilikom Kirilovog monašenja.
Trenutak tog susreta čuva naša majka kao dragocenu uspomenu. "Vladiko, evo vam danas poveravam moje dete! Neka je Bogom blagosloveno!"
- Bojoviću, blagosloven je vaš dom od danas pa doveka - odgovorio je vladika.
Onda godinama Kirilovo duhovno uzrastanje uz njegovog duhovnog oca i učitelja mitropolita Amfilohija i uvođenje u tron vladika drevne Eparhije Dioklijske, a potom i za episkopa Eparhije (mitropolitu posebno drage) Buenos Aireske i Centralno-južnoameričke SPC.
PAMTIM i svaki trenutak proveden u vladičinoj blizini u dalekom Buenos Airesu, prilikom Kirilovog ustoličenja, radost susreta nakon Službe Božije i priliku da čujem Njegovu blagu i mudru reč. Pamtimo i kada je vladika došao u naš skromni roditeljski dom i utešio nas nakon upokojenja naših prerano otišlih kćerki i sestara Nevenke i Milanke. I reči naše majke nakon toga: "Deco, od danas je naša kuća osveštana! Hvala ti, Svjatejši Vladiko, za roditeljsku pažnju i brigu ne samo prema mom bratu Vladici Kirilu, nego i prema celoj mojoj porodici. Učinio si čast i privilegiju nama niščima time što si nas prigrlio i učinio svojim. Iako uvereni da si danas sa svojim milim Gospodom (oprosti nam), plaču naše duše za Tobom dragi i veliki Učitelju, duhovni gorostasu, oče i brate u Hristu. Moli Boga za nas grešne", poruka je Radovana Bojovića.
U tuzi i u radosti opraštaju se od mitropolita. Suze, teku, naviru neke drage, nezaboravne slike, koje su zauvek obeležile njenu i dušu majbližih. Reč je o Radovanovoj supruzi, snaji vladike Kirila, Valentini Đukanović Bojović, koja se ovog puta pismeno obraća mitropolitu. Pred njenim očima ređaju se slike, koje olovka beleži:
- SLIKA prva. Radost kad moju majku iz Katoličanstva uvodite u Pravoslavlje. Za nju je kumstvo sa Vama bila i ostala najveća Svetinja. Slika druga: "Krstiću se samo ako me krsti Mitropolit Amfilohije", ponavljao je uporno moj pokojni ujak Zoran, na moje molitve i molbe da se krsti. I zaista, Mitropolit (koji se kao istinski Pastir brinuo o spasenju svakog čoveka) stade jednog dana pred mojim ujakom i reče: "Hajde, blago meni, da te privedemo Bogu". I bi tako. Slika treća: Čudo Božije. Kada su već i lekari bili digli ruke od mog bratanića Spasoja, teško stradalog u saobraćanoj nesreći, Vladičine Svete Molitve učiniše čudo. "Ne brinite, Spasoje će biti dobro, njega će ime njegovo da spasi!", bile su Vladičine reči nakon izlaska iz šok-sobe u kojoj je Spasoje ležao. I prve Spasojeve reči kada se probudio iz kome bejahu: "Mene je spasao Bog i Vladika Amfilohije!"
Mala kutija za Katarinu
ŽELIDRAG Nikčević, književni kritičar, povodom upokojenja mitropolita Amfilohija napisao je na društvenoj mreži:
- Oprostite, moram da ispričam, zbog moje Kaće, koja je samo pred njim ćutala. Vraćao sam se sa vladikom iz Petrograda, po najvećoj zimi, i na aerodromu su mu neke čudesne ruske bake, opraštajući se, tutnule kesu sa poklonima. Med, čaj, ikonice, babuške, i jedna divna mala ručno oslikana kutija.
Stigli smo u Beograd, on ode u Patrijaršiju da se malo odmori, a ja ponesem i njegove stvari kući, na Studentski trg, jer ću ga uveče pratiti na avion za Podgoricu. Kaća sprema one torbe, vidi kutiju i uzviknu: "Baš ti hvala, sanjala sam tačno ovakvu kutiju". Ja joj objasnim da su to pokloni za vladiku, da ništa ne dira, i predveče krenemo do Patrijaršije. Vladika uđe u kola, dodam mu onu kesu da ne zaboravi. On negde kod Gazele zavuče ruku da vidi šta je unutra, izvadi onu kutiju i kaže: "E, ovo je za našu Katarinu, koja nas je čekala" - i preko ramena joj dodaje njen mali ruski san. Spasibo, sveti vladiko, pomeni svoje grešne kćeri i sinove.
SLIKA četvrta: "Biće mi čast da venčam tvoju Valentinu", odgovorio je Vladika mojoj majci. Eto, ja bedna, obična, doživeh da takav Vaseljenski čovek, duhovnik, mudrac, živi Svetac, prozbori ove reči o meni. Na mom venčanju imao je ulogu mog rano preminulog oca i ja sam čitavog života osećala tu Vladičinu očinsku brigu za mene i moju porodicu. Slika peta: Bog je uslišio moje molitve i da Mitropolit krsti moje čedo, mog sina Rada. Neka ga Vladičin blagoslov prati u sve dane života njegova.
I radost susreta u Cetinjskom manastiru, u kući moje majke i moga brata Alekse (Vladičin ljubimac kumče Risto često nas okupljao), dovoljno bejaše da se dotaknemo Njegove Svete ruke i da nas mine svaka muka i gorčina... Dolazićemo Ti, mili naš, da Ti isplačemo sve naše probleme, da nas utešiš i pomiluješ svojom Ljubavlju", poručuje Valentina Đukanović Bojović.
Sutra: Cetinje ga nije "razumelo"
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (0)