KOJE ŠKOLE JE NAJTEŽE, A KOJE NAJLAKŠE UPISATI? Korona je imala uticaj - potražnja za gimnazijama i IT je standardna - ali ima iznenađenja

POSLE još jedne više nego stresne školske godine, po sistemu red nastave u učionicama, red onlajn, sadašnji osmaci, budući mali maturanti, nalaze se pred još jednim, najvećim - odabirom i upisom u srednju školu.

Foto Z. Jovanović

Sudeći po izboru koji su osmaci prethodnih godina pravili, većina ih se posle osmoletke ne odlučuje za konkretno zanimanje, već biraju gimnaziju.

Prethodnih godina, đaci i njihovi roditelji vodili su se činjenicom da gimnazije nude kvalitetno i široko obrazovanje, ali imaju i posebna, specijalizovana odeljenja za obdarene učenike za prirodne, društvene smerove, kao i za informatičku delatnost. Stručne škole svakako imaju prednost, jer nakon završetka srednje škole pružaju mogućnost zapošljavanja i bez sticanja fakultetske diplome.

- Ne očekujem ove godine ni manje ni više učenika nego ranije. Gimnazije su standardno pri vrhu liste želja, a već godinama naša gimnazija je u prve tri za koje vlada najveće interesovanje i mislim da se to neće promeniti zbog pandemije korone - rekla je za Marija Miletić, direktorka XIV beogradske gimnazije na Vračaru.

Kako kaže, pandemija korone i onlajn nastava nisu uticali na opredeljenje malih maturanata, ali veruje da će uticati na broj bodova koje će đaci ostvariti na završnom testu.

- Kao profesor i pedagog, plašim se za znanje koje učenici i osnovnih i srednjih škole nose iz prethodne godine. Lane je za upis u našu gimnaziju za društveno-jezički smer bilo potrebno 89,65 bodova, a za prirodno-matematički 92,74. Mislim da će pandemija i onlajn nastava uticati na rezultat testova - objašnjava Miletićeva.

I lokacija je bitna

U prestonici je tradicionalno velika potražnja i za Prvom, Trećom, Devetom i Desetom gimnazijom. Nije tajna da mnogi gimnazije biraju i po lokaciji, na ceni su one u centru grada, kao i na Novom Beogradu. Tako je za upis u Treću gimnaziju na Vračaru 2019/2020. za prirodno-matematički smer bilo potrebno čak 94,18 bodova od maksimalnih 100.

Veoma tražena među osnovcima je i Elektrotehnička škola “Nikola Tesla”, što potvrđuje i broj bodova koji je potreban za upis, a koji je u rangu sa najtraženijim gimnazijama. Pre dve godine je za upis na smer elektrotehničar informacionih tehnologija bilo potrebno 92,99 bodova. Najmanje tražen smer, sa drastično manjim brojem poena potrebnim za upis, jeste elektrotehničar energetike gde je bilo potrebno 69,42 boda za “upad”.

- Popularnost ove škole svakako proističe iz činjenice da su đaci iz ETŠ “Nikola Tesla” među prvima pri upisu Elektotehničkog, Mašinskog i Fakulteta organizacionih nauka - ističe direktor ove škole Branko Subotić.

Uz popularnog “Teslu”, na ceni je i Medicinska škola “Beograd”. Direktor Predrag Jovanović smatra da bi ove godine zbog pandemije virusa korona medicinske škole mogle biti traženije nego ikada.

- Sudeći kolika je potražnja za medicinskim osobljem tokom pandemije virusa korona, očekujem da će se i više učenika prijaviti za upis kod nas - objašnjava Jovanović.

Škole koje je mnogo lakše upisati na teritoriji Beograda svakako su gimnazije u Lazarevcu i Mladenovcu, gde je za upis neophodno tek nešto više od 60 bodova. Škola, odnosno smer koji bi teorijski mogao da se upiše i bez bodova sa završnog ispita jeste smer za mašinbravara u Tehničkoj školi “Železnik”. Za ovaj smer je ranije bilo potrebno 36,75 bodova.

Novosadski đaci hoće u gimnazije

Slična situacija je i u Novom Sadu, gde se osmaci poslednjih godina najradije odlučuju za gimnazije, medicinske, ekonomske i elektrotehničke škole.

Tri najpopularnije gimnazije su “Jovan Jovanović Zmaj”, “Svetozar Marković” i “Isidora Sekulić”, a za sve tri je neophodno više od 90 bodova za upis. Koliko su ove škole tražene, govori i podatak da je pre nekoliko godina na dvojezično odeljenje prirodno-matematičkog smera na engleskom jeziku u novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” poslednji upisani na listi imao čak 115 bodova!

Dakle, za upad na ovaj smer, osim besprekorno urađenog završnog testa, traže se i vrhunski rezultati na školskim takmičenjima.

U Nišu gužva na medicini

Slična situacija je već nekoliko godina unazad i u Nišu, gde su takođe jedne od najpopularnijih srednjih škola prvenstveno medicinska škola, a onda gimnazije, ali i Pravno-poslovna škola. Interesantno je da se u Nišu mali maturanti interesuju i za Pravno-poslovnu školu gde je najtraženiji smer finansijski administrator gde je za upis potrebno 81,35 bodova. Isto tako, mesta u sve četiri gimnazije u Nišu su tradicionalno godinama popunjena.

U ovom gradu na jugu Srbije u Medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” za smer farmaceutskog tehničara traži se 89,48 bodova za upis, a najmanje za zanimanje stomatološkog tehničara gde je potrebno 83,14 poena.

Direktor Miroslav Savić objašnjava da je ta stručna škola kod učenika popularna jer pruža kvalitetno obrazovanje, ali i mogućnost zapošljavanja nakon završetka srednje škole.

- Imamo različite smerove i profile, svake godine nam dolaze dobri i izuzetni učenici, i uvek su među prvima kada je rangiranje prilikom upisa na fakultet u pitanju. U našoj školi imamo odlične i vrlo dobre đake, kasnije su to izuzetni medicinski radnici - kaže Savić.

Poeni sa prijemnog

Đaci na prijemnom ispitu mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14. Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako biste dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.

Bodovi iz osnovne

Đaci iz škole mogu maksimalno da prenesu 60 bodova, a računa se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

Kalendar važnih datuma

23. jun: srpski/maternji jezik (9.00-11.00)
24. jun: matematika (9.00-11.00)
25. jun: kombinovani test (9.00-11.00)
27. jun: preliminarni rezultati (do 10.00)
27. jun: prijem prigovora na rezultate (10.00-16.00)
2. jul: konačni rezultati (do 8.00)
3/4. jul: popunjavanje i predaja liste želja (8.00-15.00)
7. jul: provera tačnosti liste želja (od 8.00)
9. jul: objavljivanje zvanične liste želja učenika (do 8.00)
11. jul: rezultati raspodele po školama (do 8.00)
11. jul: preostala slobodna mesta u drugom krugu
12/13. jul: podnošenje prijava za upis u srednje škole (8.00-15.00)
18 - 28. avgusta: drugi upisni krug

Preporučujemo

Beograd

0 0

ĐACI NEĆE NA ZANAT: U poslednje četiri godine više učenika u srednjoškolskim klupama, izbor posle osmoletki se menja

31. 05. 2021. u 08:17

Društvo

0 1

VLADA SRBIJE DONOSI ODLUKU: Koliko će se brucoša školovati o trošku države

27. 05. 2021. u 07:15

Društvo

0 0

ZABRANjENI MOBILNI I IZLASCI IZ SALE: Prijemni ispiti odvijaće se pod strogim uslovima

26. 05. 2021. u 12:21

Društvo

0 0

ISTI USLOVI ZA SRBE IZ REGIONA: Naši sunarodnici iz okruženja mogu da konkurišu za upis

26. 05. 2021. u 13:21

Društvo

0 1

STRUČNA PRAKSA U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU: Zašto fakultet bezbednosti - studentima se nude brojne mogućnosti

26. 05. 2021. u 14:21

Društvo

0 0

PONUDE ZA POSAO STIŽU I TOKOM STUDIJA: Tehnološko-metalurški fakultet - fakultet sa dugom i bogatom tradicijom

26. 05. 2021. u 16:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije