DESPOT STEFAN "ŽELEZNI ZID" NAD ANKAROM: Reporter "Novosti" u kotlini nekadašnje Angore, gde su vojevali srpski ratnici i vladari

PUTOVANjE deonicom Puta svile od Beograda do Ankare nije samo poseta najstarijoj evroazijskoj saobraćajnici već i hodočašće stazama velikih srpskih srednjovekovnih ratnika: vojvode Novaka Grebostreka i despota Stefana Lazrevića.

Foto B. Subašić

Oni su se u Maloj Aziji, na rubu drevne Kapadokije, sa vojskama dve imperije u 14. i 15. veku borili oko ulaza u ždrelo klisure kojom kroz strme kupaste gudure vodi najstariji kopneni put sa Istoka ka Evropi.

Putnik iz Srbije koji zna ovu priču ostaje potresen kada posle dvadesetak sati vožnje od Beograda stigne do ruba planina nad kotlinom Angore, današnje turske prestonice Ankare. Tu su 1313. srpski vitezovi pod komandom Novaka Grebostreka, velikog vojvode kralja Milutina, porazili mladu osmanlijsku silu, postiskujući njenu prvu invaziju na Vizantiju. Već 1402. kao osmanski saveznici, Srbi su iznova branili angorsku kapiju Puta svile, na koju su tada navaljivale mongolske horde Tamerlana.

Osmanske trupe su u razbijene i bežale su u haosu, kako je hroničar zabeležio, samo su na bregu iznad Angore "kao crni železni zid" ostali da stoje srpski oklopnici Visokog Stefana. Zadivljen njihovom hrabrošću, veliki Tamerlan im je ponudio primirje i dao slobodan prolaz ka Evropi. Kada su stigli u Konstantinopolj, vizantijski vasilevs je srpskog ratnika-pesnika ovenčao titulom despota, prvom do carske.

Foto B. Subašić

Te slike preplavljuju um na auto-putu preko padine vulkanskog brega koji se spušta ka zelenim poljima i humovima Angore, gde se more žitnog klasja i trava talasa nad drevnim bojnim poljem. Putnika umornog od vožnje u udobnom klimatizovanom autobusu obuzima osećaj divljenja prema srpskim vitezovima koji su pre sedam vekova stigli na ovo mesto jašući 1.400 kilometara. Izviru slike teške konjice u verižnjačama i oklopima, naoružana dugim mačevima i kopljima, koja galopira Moravskom dolinom i Trakijskom nizijom, zatim plovi jedrenjacima preko Bosfora i oprezno kaska na bojnim konjima planinskim stazama do "suđenog mesta", ždrela klanca iznad Angore na Putu svile.

Junak Despot Stefan Lazarević, Foto B. Subašić

U vreme aviona i brodova zaboravljena je važnost drevne evroazijske žile kucavice protoka ljudi, robe i ideja. Tim karavanskim drumom je sa Balkana ka Orijentu krenula frigijska, a zatim helenska kultura, koja se u Kapadokiji srela sa mesopotamskim civilizacijama. Istom trasom je sa Bliskog istoka, preko Kapadokije, u Evropu stiglo hrišćanstvo, putujući trasama današnjih auto-puteva, na kojima su kamile i tovarne konje zamenili šleperi i automobili.

Kroz maloazijske planine iz Drugog Rima, Konstantinopolja, kretale su ka Anadoliji i Kapadokiji hrišćanske vojske pokušavajući da zaustave arapske, a zatim osmanske najezde.

TRAG Sveti Georgije rođen u Kapadokiji, Foto B. Subašić

Igrom sudbine Srbi hrišćani ovde su zajedno s islamskim Osmanlijama, branili prolaz ka Evropi od mongolske Tamerlanove horde. Ona jeste bila muslimanska, ali nije imala milosti ni za koga, bez obzira na veru, pa je strahom ujedinila dojučerašnje neprijatelje.

Drevno ranohrišćanska crkva u Kapadokiji, Foto B. Subašić

Koliko je istorija zabeležila, samo je "železni zid" srpskih oklopnika na angorskoj kapiji ostao nepokolebljivo da stoji pred Tamerlanom, spreman za poslednji samoubilački juriš za odbranu Evrope.

Nema ljudskom rukom načinjenog spomenika tim vitezovima na anadolskim poljima, a nije ni potreban. Dovoljno je sećati se i doći na ovaj čudesni prostor i zagledati se u more klasja zatalasano vetrom koji nosi zvuke davnih bitaka i setnih pesama drevnih putnika na Putu svile, među kojima se čuju i srpski glasovi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije