NOVOSTI ISTRAŽUJU: Srbija motri na 6.000 terorista sa liste

V. Crnjanski Spasojević

06. 06. 2021. u 09:00

SRBIJA će sledeće nedelje, ukoliko poslanici kažu "da", dobiti Zakon o formiranju nacionalne baze terorista, u kojoj bi, sudeći prema procenama, moglo da se nađe oko 6.000 imena onih koji su u poslednjih 20 godina prošli obuke za ovu vrstu zločinačke aktivnosti!

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Србија мотри на 6.000 терориста са листе

Foto MUP

Na sednici republičkog parlamenta, 9. juna, naći će se Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, čija izrada traje već tri godine, a predlagač je Ministarstvo pravde.

Zakonom je predviđena posebna platforma u koju će MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, BIA, VBA i VOA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal unositi podatke iz svojih postojećih evidencija, razmenjivati ih i ukrštati. Tu se neće naći samo osuđeni za terorizam, već i svi za koje postoje operativni podaci da su povezani sa terorističkim organizacijama i aktivnostima. Dakle, biće to baza konkretnih osoba i organizacija, koje se nalaze na domaćoj i međunarodnoj listi terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorizma, uključujući liste UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija član.

BIA će imati ulogu korisnika i administratora, u njoj će se nalaziti hardver i softver. Ujedno, kontrolisaće pristup tajnim podacima uz sprovođenje mera informacione bezbednosti. Pojedinačni servisi, odnosno linkovi i terminali, nalaziće se kod ostalih korisnika, koji imaju obavezu da sve značajne informacije odmah po saznanju unesu i ažuriraju postojeće.

Unosiće se ime i prezime osumnjičenog, okrivljenog ili osuđenog, kako po rođenju, tako i novo, ako je menjao lične podatke, zatim nadimak i lažno ime ili pseudonim, imena roditelja, datum i mesto rođenja, JMBG, pol, državljanstvo, poslednje i prethodno prebivalište ili boravište, u koje je vrste terorističkih organizacija ili akcija uključen ili na koji drugi način podržava terorizam, podaci o organizaciji...

Ukoliko to zahtevaju posebni razlozi zaštite tajnosti podataka ili lica unete informacije se tako skladište da korisnici Nacionalne baze ne mogu da prepoznaju o kome je reč. Oni mogu da pošalju upit organu koji je šifrovane podatke uneo, a koji, opet, može i ne mora da odgovori. On može da odgovori i negativno ako se traženi podaci odnose na posao koji je u toku ili zbog zaštite izvora.

BIA je obavezna da uspostavi odgovarajuću evidenciju o vremenu i predmetu pristupa, kao i ovlašćenom licu u organu koje je pristupilo bazi. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo pravde, a nad obradom informacija poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Nacionalna baza biće uspostavljena do godinu dana od kada zakon stupi na snagu.

- Osnivanjem Nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Srbija se svrstava u bezbednosno retke i ozbiljne zemlje u suprotstavljanju ovoj pošasti - kaže prof. dr Miroslav Bjegović, specijalista za terorizam i organizovani kriminal. - Državni organi kojima je u opisu posla prevencija, zaštita, uočavanje i otklanjanje pretnji od terorizma, krivično gonjenje i odgovor našeg sistema nacionalne bezbednosti na eventualni napad terorista, biće umreženi i unosiće informacije o pojedincima, terorističkim grupama i organizacijama sa kojima budu, prirodom posla, u određenim kontaktima ili o njima dobiju saznanja. U ovoj fazi, pored krivično gonjenih lica unosiće se i imena onih koji su imali dodira sa terorističkim ćelijama, potencijalni pomagači ili izvršioci.

Sedište BIA u Beogradu / Foto P. Milošević

Kako kaže prof. Bjegović, time se ne narušava prezumpcija nevinosti, već se samo vodi evidencija bezbednosno interesantnih osoba. Dodaje i da će za verodostojnost i pravilnost unošenja tajnih podataka odgovarati državni organi, tj. pojedinci koji ih unose na osnovu sertifikata koje će izdavati Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost RS.

- Bezbednosni izazov u Srbiji danas predstavlja prostor Sandžaka i KiM, gde je od 1998. godine evidentirano više od 6.000 onih koji su prošli vojno-terorističku obuku u 12 kampova, od kojih su najpoznatiji u okolini Srbice i Kačanika - kaže prof. Bjegović. - Mnogi su prošli ratišta Sirije i Iraka, kao produžena ruka terorističke Al kaide, i vratili su se na KiM, dok su neki ostali na prostoru južne pokrajine u ulozi "spavača". Ovo može biti bezbednosna pretnja ne samo za Srbiju, već i za zemlje EU, jer su upravo članovi ovih terorističkih ćelija učestvovali u akcijama širom Evrope. Smatram da je evropskim zemljama jasno odakle im dolazi neposredna opasnost i da bi udruženim snagama sa Srbijom trebalo da rešavaju ovo zlo.

Samo iz sela Kačanik registrovano je više od 300 mogućih terorista. Veliki je broj džihadista i u susednoj BiH, koji su došli sa sirijskog i drugih ratišta.

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019, te godine je osam okrivljenih osuđeno za terorizam ili terorističko udruživanje: polovina njih na zatvor od 5 do 10 godina, a druga polovina na 10 do 15.

ISTI ZAKON U AUSTRIJI

PREMA Predlogu zakona, cilj formiranja baze je "sprečavanje pretnje od terorizma, blagovremeno otkrivanje i dokumentovanje terorističke aktivnosti i krivično gonjenje". Nedavno je sličan propis usvojen i u Austriji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MEČ ZA ZABORAV: Srpski napadač ušao u klinč sa protivničkim igračem (VIDEO)