Društvo

MIŠJA GROZNICA BUKTI U REGIONU: Epidemiolog objasnila koji su simptomi, kako se prenosi i da li je opasna!

23. 06. 2021. u 11:22

SRBIJA trenutno ne muči muku sa porastom slučajeva mišje groznice, ali kod komšija - u Hrvatskoj i Sloveniji stvari su daleko ozbiljnije. Bojazan da mišja groznica bukne i kod nas uvek postoji.

МИШЈА ГРОЗНИЦА БУКТИ У РЕГИОНУ: Епидемиолог објаснила који су симптоми, како се преноси и да ли је опасна!

Epidemiolog dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje pričala je na ovu temu šta je mišja groznica, koji su simptomi , kako se širi, te kako se leči.

- Virus izaziva prirodno žarišnu infekciju, mesto koje je rezervoar, to su mišoliki glodari, šumski ili poljski miš, pacov... Oni prenose ovu bolest i stalno svojim izlučevinama zagađuju područje gde se nalaze - ističe dr Maris.

- Ta faza traje nekoliko dana, potom temperatura opada ali dolazi do pada pritiska koji može dovesti do šoka. Ova faza traje od nekoliko sati do tri dana, i prati je oligurična faza, kada se krvarenja nastavljaju, po koži, sluzokožama i unutrašnjim organima. Smanjuje se izlučivanje mokraće i oštećuju se bubrezi. Ako se prebrodi, poslednja je faza ogromnog lučenja mokraće, tri do šest litara i to je faza oporavka", dodaje ovaj epidemiolog.

Dr Maris upozorava da je reč o potencijalno smrtonosnoj bolesti, a smrtnost je od 0, 5 do deset odsto. Do pogoršanja dolazi u drugoj i trećoj fazi bolesti.

Virusna mišja groznica u telo čoveka može da dospe udisanjem prašine od osušenog izmeta miša, recimo tokom boravaka ili čišćenja podruma, šupa, magacina, ostava, skladišta i uopšte prostorijama u kojima se mogu naći glodari. Takođe, čest je slučaj da se dobije u prirodi ili tokom hvatanja i ubijanja miševa i pacova. Moguć je čak i aerosolni prenos, ako se izmet glodara osuši, a mi u toj prostoriji udahnemo zaražene čestice.

- Ako ste na tavanu, podrumu, gde vidite da ima izmeta glodara, nikada nemojte čistiti metlom! Niti usisavati. Poprskajte varikinom i vlažnom krpom prebrišite. Nosite i masku - savetuje dr Maris.

"Moram naglasiti da se ne prenosi sa čoveka na čoveka, putevi prenosa diktiraju i mere zaštite. Izbegavajte boravak u žarištima, šuma, njiva, polje... Izbegavajte nisko, neuređeno rastinje jer se tu oni razmnožavaju i ima izlučevina", dodaje ona.

- Postoji više serotipova ovog virusa. Neki daju blažu kliničku sliku, to je na primer Pumala virus u Evropi, i Seul serotip. Znatno opasniji tip sa težom kliničkom slikom je tip Beograd, koji imamo na teritoriji Balkana - poručila je dr Maris u emisiji "Uranak" na K1.