ČUVAR SE NE PITA KO ĆE DA RADI U CARIČINOM GRADU: Posle najave Dragana Spasića da neće dozvoliti da istražuju lokalitet kod Lebana

ČUVAR Dragan Spasić ima obaveze da čisti Caričin grad, da kosi travu, održava zgrade i da vodi računa o instalacijama, ne da određuje ko može, a ko ne sme da uđe na ovaj arheološki lokalitet.

Foto D. Milovanović

Radi od osam do 16 časova i već nekoliko godina angažovan je na privremenim i povremenim poslovima. Danas ćemo otići na nalazište da proverimo da li se šalio kada je na svom fejsbuk-profilu objavio da neće pustiti međunarodnu ekipu arheologa da, kako piše, "kampuju" na lokalitetu. Ukoliko se ispostavi da je mislio ozbiljno, da je to njegova pretnja, preduzećemo sve mere u skladu sa zakonom.

Ovako Mira Ninošević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu, za "Novosti", komentariše objavu Spasića da neće da napusti nalazište iz 6. veka kod Lebana i da ga preda arheolozima Narodnog muzeja u Leskovcu i Arheološkog instituta u Beogradu, uz obrazloženje da je zakonom zabranjeno da se boravi na lokalitetu.

- Međunarodna ekipa dolazi 8. avgusta u Justinijanu Primu sa svim potrebnim dozvolama za istraživanja i iskopavanja na Caričinom gradu - kaže Ninoševićeva.

- Naša zakonska obaveza je da poštujemo dozvole Ministarstva kulture.

Foto D. Milovanović

Šef ekipe arheologa, dr Vujadin Ivanišević, dopisni član SANU, kaže da je iznenađen "nastupom" Dragana Spasića:

- Gotovo pola veka radim na lokalitetu Caričin grad, a sad neko hoće da me istera. Čuvar ne može da sprovodi samovolju. Imamo sve potrebne saglasnosti i dozvole Ministarstva kulture. Ne planiramo da kampujemo, već da živimo i radimo. Mnogo je jeftinije da boravimo na terenu, nego u hotelu. Kad kopamo otkrivamo arheološke slojeve i, ukoliko bismo napuštali lokalitet, morali bismo svaki dan da ih zatrpavamo. To je nepraktično.

Ivanišević podseća da su namenski objekti, barake za boravak ekipa na lokalitetu u podnožju planine Radan napravljene pre četiri decenije:

- Boravimo na lokalitetu da neko ne bi noću oštetio ono što smo uradili. Čim primetimo da je neko drugi iskopao rupu, angažujemo noćne čuvare.

Foto Fejsbuk

Na terenu će biti međunarodna ekipa uglednih arheologa.

- Kolege iz inostranstva su naši ambasadori. Oni najčešće pišu mišljenja o srpskim spomenicima za Unesko. Dolaze decenijama, pa su navikli na naš mentalitet. Ali, nije nam potrebno da pravimo ružnu sliku o Srbiji - zaključuje Ivanišević.

Iznenađen Dr Vujadin Ivanišević, Foto Fejsbuk

ISTRAŽIVANjA OD 1912. GODINE

ARHEOLOŠKO nalazište Justinijana Prima je, prema jednoj od legendi, ime dobilo po caru Justinijanu Prvom koji se tu rodio i koji je grad podigao između 527. i 565. godine.

Prostire se na platou od 42.000 kvadrata, a prvi opis ruševina dao je Mita Rakić 1880. godine u listu "Otadžbina". Prva istraživanja na ovom lokalitetu započeta su 1912, a istraživanja je vodio Vladimir Petković. On je na osnovu veličine otkrivenog grada, arhitektonske plastike i ostataka mozaika izneo prve pretpostavke da se radi o drevnom gradu Justinijani Primi. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat zaustavili su dalja istraživanja ovog lokaliteta, a nastavljena su 1936. godine pod pokroviteljstvom Srpske kraljevske akademije i Univerziteta u Beogradu. Drugi svetski rat ponovo je prekinuo radove na lokalitetu koji su nastavljeni 1947.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije