Društvo

SEDMERCE NE MAŠE NI U ŽIVOTU NI NA TERENU: Kruševljani Aleksa Aleksić i Miroslav Ćalić, prvotimci srpske rukometne reprezentacije gluvih

С. БАБОВИЋ

09. 07. 2021. u 13:14

POSEBNA je priča svakog sportiste u reprezentaciji Srbije koja je, krajem juna u glavnom gradu Hrvatske, osvojila treće mesto na Evropskom prvenstvu u rukometu. Posebna jer su u timu svi rukometaši gluvi ili nagluvi.

СЕДМЕРЦЕ НЕ МАШЕ НИ У ЖИВОТУ НИ НА ТЕРЕНУ: Крушевљани Алекса Алексић и Мирослав Ћалић, првотимци српске рукометне репрезентације глувих

Foto privatna arhiva

A, priča dvojice Kruševljana iz ove "bronzane" ekipe, Alekse Aleksića (34) i Miroslava Ćalića (28), pokazuje da bronza ima sjaj kao zlato.

Obojica ovih neverovatnih momaka bili su sjajni na utakmicama, a Aleksa je proglašen i za najboljeg levog beka šampionata i člana idealne sedmorke. Bio je, takođe, i igrač meča protiv Turske. Ni on, kao ni Miroslav, međutim, ne treniraju rukomet u Kruševcu.

- Trenutno nemamo klub za trening, tako da se za utakmice pripremamo u teretani, trčimo na Slobodištu ili koristimo mobilijare u parkovima - pričaju za "Novosti" Aleksa i Miroslav. - Imali smo mesečno treninge sa reprezentacijom i pripreme od 10 dana, što nam je mnogo pomoglo da budemo častan deo naše velike ekipe.

Aleksa Aleksić je u rukometu od 2005. godine. Poreklom je iz Novog Sada, a u Kruševac se doselio pre 12 godina kada je zavoleo Sunčicu Ilić. Član je Rukometnog kluba Užice i timu se priključuje na utakmicama.

- Na treninge ne mogu da putujem, pre svega zbog posla, radim kao varilac, tako da se Miki i ja sami snalazimo - priča nam Aleksa. Zavoleo sam rukomet u 13. godini kada me je otac vodio na utakmice RK Jugović iz Kaća. Išao sam na svaku utkamicu samo da bih gledao Tihomira Dodera. On je moj idol. Tako sam krenuo da treniram, najpre za školu u Subotici. Trudio sam se da budem kao Doder, da imam i njegove finte, šut, skok... I, valjda sam zbog toga postao najbolji levi bek na minulom šampionatu. Voleo bih da opet vidim svog idola posle 20 godina i da ga ovaj put i upoznam.

Doder je možda bio Aleksin idol, ali se zato upravo na Aleksu ugledao Miroslav Ćalić kada je počeo da trenira. Skromni mladić, koji radi kao bravar, starijem kolegi obratio se za pomoć u želji da nauči da igra rukomet.

Foto Sportski savez gluvih

- Počeo sam da treniram 2016, a godinu dana kasnije i da se takmičim - kaže Miroslav za "Novosti". - Sve do tada igrao sam samo rekreativno fudbal i pomalo košarku u srednjoj školi u Jagodini. Aleksa mi je pomogao da se pridružim rukometnoj ekipi Srbije. Danas treniram za RK Paraćin i ja ne putujem na treninge, ali uspevamo da se pripremamo nas dvojica u Kruševcu. Nadam se da ćemo jednog dana i zaigrati jedan protiv drugog, igrajući za svoje klubove. U rukometnim klubovima iz Užica i Paraćina, za koje nastupaju Aleksa i Miroslav, igraju sportisti koji nemaju nikakva oštećenja sluha, ali su oberučke prihvatili dvojicu Kruševljana. A, nastupi za državni tim, kada se brane boje Srbije, za momke iz grada na Rasini su, kako kažu - vrhunac karijere. Srpska reprezentacija gluvih u rukometu, odavno je poznata po timskom duhu, koji je na ovom šampionatu negovao trener Željko Kukić.

PO ZLATO ODLAZE U BRAZIL

CILj srpske reprezentacije gluvih u rukometu je da sledećeg maja osvojimo zlato na Olimpijadi u Brazilu. To je rekao trener, to mora da se ostvari - gotovo uglas govore rukometaši Aleksa Aleksić i Miroslav Ćalić. - Cela ekipa je odlična, funkcionišemo kao porodica. Svi su doprineli da osvojimo bronzu, a ostao je žal što smo sa golom razlike izgubili od Rusije u polufinalu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Srce solidarnosti i moć pokreta za bolji svet: Svetski dan dobročinstva

Srce solidarnosti i moć pokreta za bolji svet: Svetski dan dobročinstva