KAKO JE ZAPAD PREVARIO GORBAČOVA: Iz nedavno objavljenih stenograma može se videti koliko vrede obećanja zapadnih političara
KAD se god održavaju manevri članica NATO u blizini granica Rusije, poput onih nedavnih u Crnom moru u blizini Krima, počnu rasprave o tome zašto otac "perestrojke", svojevremeno izuzetno popularni na Zapadu Gorbi, nije tražio garancije od velesila da se neće širiti na Istok.
Ali, arhivski dokumenti pokazuju da je Gorbačov dobijao obećanja da se NATO ni pedalj neće približiti granicama SSSR.
Stenogrami razgovora Gorbačova sa zapadnim liderima i kasnije Borisa Jeljcina sa Bilom Klintonom, koji su sada objavljeni, pokazali su da ta obećanja ništa ne znače.
Ko je sve obećavao Gorbačovu, a zatim i Borisu Jeljcinu, da se NATO neće približavati granicama SSSR, a zatim i Rusije, može se pročitati u arhivama. Stenogrami potvrđuju da je prvi dao obećanje Gorbačovu američki predsednik Džordž Buš stariji za vreme pregovora na Malti početkom decembra 1989. Pred put na Maltu Gorbačov je dobio direktivu od Politbiroa CK KPSS da će ujedinjenje Nemačke biti moguće kad NATO i Varšavski blok budu raspušteni ili, po zajedničkom dogovoru, ujedinjeni.
Tada je Buš govorio da Amerika neće tražiti svoje interese u rušenju Berlinskog zida kao i od revolucija u Istočnoj Evropi. I Gorbačov mu je poverovao, narcisoidno, u svoju mesijansku ulogu da će zauvek pomiriti Istok sa Zapadom.
Potpuno jasna uveravanja da se NATO neće širiti dao je Sovjetima ministar spoljnih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšer kada je u Bavarskoj govorio o ujedinjenju Nemačke. Genšer je čak rekao da strukture NATO ne bi trebalo da budu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.
Zatim je američki državni sekretar Džejms Bejker, kao i niz drugih zapadnih političara, tvrdio da se NATO neće proširiti nijedan pedalj na Istok. Obećavane su i druge garancije oko bezbednosti SSSR, što se može pročitati u nedavno otvorenim ne samo američkim i sovjetskim arhivama, nego i u nemačkim, britanskim i francuskim.
Iz arhivskih dokumenata se vidi da se od početka 1990. pa do kraja 1991. veoma mnogo govorilo o novim članicama NATO-a. Bivši direktor CIA Robert Gejts otvoreno je kazao da su zapadni političari ubedili 1990. Gorbačova, ali i druge, da širenja NATO na Istok neće biti.
Desetog februara 1990. u Moskvi su se sreli Gorbačov i nemački lider Kol. I tada se govorilo da se NATO neće širiti na Istok. I stenogram sa razgovora Genšera i britanskog ministra spoljnih poslova Daglasa Herda u Londonu potvrđuje da je nemački ministar kazao: "Rusi treba da imaju garanciju da ako Poljska u jednom momentu izađe iz Varšavskog dogovora, već sutra ne može postati član NATO".
Da bi potpuno umirili Gorbačova pričali su mu da se NATO treba reorganizovati u vojnom i političkom smislu. O reformi NATO-a Gorbačovu je govorio Džejms Bejker 18. maja 1990. u Moskvi. Tada je Bejker uveravao Gorbačova da Amerikanci ne žele da dođe do raspada Istočne Evrope i SSSR-a. Bejker je isticao da tadašnje američko rukovodstvo želi stabilnu Evropu.
Francuski lider Miteran je otvoreno rekao Gorbačovu 25. maja 1990. da je za ukidanje vojnih blokova. Miteran je bio za to da se Gorbačovu daju garancije da se NATO neće širiti na Istok.
Naivni Gorbačov je iskreno mislio da je budućnost SSSR-a u integraciji sa Evropom, pa je to bio razlog što je verovao da će zapadni političari održati reč i neće se širiti na Istok. Poverovao je Gorbi i u promene u NATO-u.
U Americi su vrlo brzo zaboravili na obećanja Gorbačovu pa su već 25. oktobra 1990. u Pentagonu saopštili da pitanje članstva istočnoevropskih država u NATO treba ostaviti otvorenim. Doduše, američki diplomati su tvrdili da stvaranje "antisovjetske koalicije" nije u interesu SAD jer bi se to negativno odrazilo na procese u SSSR.
Opijen popularnošću na Zapadu, Gorbačov je do raspada SSSR-a verovao da NATO ne namerava da se širi na Istok. U to je verovao i Boris Jeljcin, smatrajući da posle završetka Hladnog rata nastupa idila u odnosima Zapada i Istoka.
Pre nego što je potpisan Dogovor o međusobnim odnosima i saradnji Rusije i NATO 27. maja 1997. Jeljcin i Klinton su se sreli u Helsinkiju 15. aprila 1997. Očigledno da je Jeljcin intuitivno osetio da bi mogao biti prevaren, pa je kazao Klintonu da se ne bi smelo dogoditi da se vrate odnosi iz vremena Hladnog rata. U stenogramima pregovora Jeljcina i Klintona je zapisano da je ruski predsednik kazao da je širenje NATO na Istok greška.
Kad se danas vidi kako se nisu ispunjavala obećanja data velikoj Rusiji, onda ne treba da čudi što obećanja koja je Zapad davao balkanskim političarima nisu imala nikakvu težinu, već samo jedan cilj: da prihvate ono što je skrojeno na Zapadu.
SUZAN MASI: NIJE BILO DOKUMENATA
NEKADAŠNjA savetnica američkog predsednika Ronalda Regana Suzan Masi izjavila je da je Severnoatlantska alijansa izdala poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova jer mu je obećao da se neće širiti na Istok, a potom, kada su to ipak uradili, pozivali su se na to da obećanje nije bilo potkrepljeno nikakvim pisanim dokumentom.
- Upravo je NATO taj koji je govorio da nikakav dokument nije potpisan koji bi garantovao da se Alijansa neće širiti - rekla je Masijeva.
Ona je podsetila da je Gorbačov bio taj koji je još 1990. godine rekao da mu je rukovodstvo Alijanse dalo usmeno obećanje da se neće širiti ka granicama Sovjetskog Saveza, te je ocenila da nema razloga da mu se ne veruje:
- NATO je prekršio obećanje i praktično prevario Gorbačova. Tih godina, dok je Regan bio na vlasti, stvorila se svojevrsna atmosfera poverenja, međutim Gorbačov je potom postao žrtva te epohe.
KRIM KAO KUBA
TRAŽIO je Jeljcin od Klintona 1997. u Helsinkiju da se Amerika odnosi prema Ukrajini suzdržano. On je izrazio čuđenje kako se u Ukrajini ponašaju američki kongresmeni i dodao da je protiv američkih manevara pored Krima jer bi to bilo isto kao kad bi to Rusi radili na Kubi.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)