U PENZIJI UČE JEZIKE I ZAVRŠAVAJU FAKULTETE: Odlazak u mirovinu nije kraj života već prilika za otkrivanje i razvijanje novih veština

ODLAZAK u penziju jeste velika prekretnica za svakog čoveka, ali nije kraj života.

Foto A. Stanković

Kada budilnik ujutro prestane da opominje da je vreme za posao, a prvi penzioni ček bude u rukama, mnogi se pitaju šta će da rade sa tolikim slobodnim vremenom.

I dok jedni preispituju svoje dotadašnje životne odluke i postupke, drugi se okreću raznim aktivnostima. Upisuju kurseve slikanja, plesa, kreativnog pisanja, uče jezike, a oni ambiciozniji sedaju u studentske klupe i polažu ispite. Tako je Momir Marić iz Kragujevca postao diplomirani pravnik u 64. godini! Prava je studirao pune 44 godine, ali nije želeo da odustane od dobijanja svedočanstva o završenom visokom obrazovanju, jer je to bila poslednja želja njegovog oca, iako je rekao da ga ova oblast nikad nije zanimala, za razliku od književnosti i likovne umetnosti.

Društvo se, međutim, većinom oslanja na usvojenu predrasudu da je učenje proces koji je isključivo povezan sa mladima, te da se tada određuje krajnji identitet čoveka koji je do kraja života vezan za tu putanju i da je svako "skretanje" sa tog puta znak ekscentričnosti i frustriranosti.

Foto Ilustracija Tošo Borković

Prema rečima Nataše Todorović, psihologa i predsednice Gerontološkog društva Srbije, starija osoba koja je celog života učila ima ogroman kapacitet za prihvatanje, analiziranje i sažimanje novih znanja, te da ovaj kapacitet društvo treba da prepozna i koristi.

- Penzionisanje je jedan od onih događaja koji donosi velike promene i zahteva prilagođavanje novim okolnostima, te predstavlja svojevrsnu životnu krizu, koja je istovremeno i opasnost i mogućnost - objašnjava Todorovićeva.

- Ove promene utiču na različite sfere života, menjaju se navike, socijalna sredina, odnosi sa porodicom, decom i unucima, pogoršavaju se materijalni uslovi. Ako za odlazak u penziju izostanu kvalitetne pripreme i ako se život u mirovini ne kompenzuje nekim drugim aktivnostima, pogoršaće se mentalno i fizičko zdravlje, odnosno socijalna smrt.

Ta priprema je veoma značajna kako bi se izbegli negativni efekti krize i kako bi se osoba pripremila na sve promene koje slede. Naravno, ljudi različito reaguju, pa je potrebno dodatno obratiti pažnju na one koje imaju manje prijatelja van posla, koji su slabije aktivni, ostali bez partnera ili nemaju jasan plan šta će raditi kad odu u penziju.

- Klubovi za stare nude razne mogućnosti, kreativne radionice, besplatne časove vežbi za telo, joge, plivanja, izlete... Koji hobi će novopečeni penzioneri izabrati zavisi isključivo od njihovih interesovanja i od toga da li žele da usavrše nešto čime su se sporadično razonodili dok su bili u radnom odnosu ili će potpuno promeniti interesovanja - kaže Nada Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljsva - Amiti".

Ona objašnjava da za mnoge ljude nije problem penzionisanje, već prihvatanje stanja "manje vrednosti i značaja". Zbog toga neki nastavljaju da rade da bi obezbedili normalnu egzistenciju sebi i porodici, drugima je rad smisao života pa se sada bave poslovima u kojima uživaju, kada i koliko žele. Dnevni ritam se promenio, nema više svakodnevnog odlaska na posao. S druge strane, u socijalnoj sferi, gube se ranije uloge rukovodioca, nadzornika, radnika i prihvataju one nove u porodici i okruženju. Muškarcima to teže pada, dok žene lakše prihvataju ulogu domaćice i bake.

- Neki nastavljaju sa svojim hobijima iz ranijih dana, kada su bili članovi planinarskih ili izletničkih društava, drugi se sa društvom iz kraja okupljaju na sportskim aktivnostima, treći se učlanjuju u udruženja ili ih sami osnivaju, upisuju kurseve na univerzitetima za treće doba, gde se uče novim veštinama ili proširuju ranije stečena znanja - kaže Satarić za naš list.

- Žene se češće povlače i predaju se porodičnim obavezama i sasvim posvećuju unucima. Mnogi muškarci upadaju u krize, jer se nisu pripremili za novu fazu u životu, ne znaju kud će i šta će sa sobom jer u kući nikad ništa nisu radili, pa i ne vide da sad mogu nešto da promene. Neki se čak odaju i porocima, pa potežu za alkoholom ili igrama na sreću.

SVAKI DAN KAO NOVI IZAZOV

NAŠE sagovornice savetuju ljudima da misle o penzionerskim danima dok su još uvek radno aktivni, da vode računa o psihičkom i fizičkom zdravlju kako bi zdravi dočekali mirovinu i u njoj što više uživali.

Briga, tuga i gubici su sastavni deo života i ne dozvolite da vas savladaju. Svaki dan prihvatite kao novi izazov. Naučite nešto novo - strani jezik, ples, počnite da slikate, savladajte dekupaž, planinarite, nabavite psa zbog kojeg ćete dva puta dnevno šetati po parku. Učlanite se u neki klub i trudite se da vaši prijatelji budu osobe svih generacija, to će i vama i njima da unapredi život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije