VITEŠTVO PODNO MANASIJE: U selu kod Despotovca, na tradicionalnoj manifestaciji predstavljen srednjovekovni život

З. Глигоријевић

29. 08. 2021. u 11:44

KOVAČNICE, radionice za izradu grnčarije, heraldike, mozaika i sve drugo što predstavlja srednjovekovni život, vitezovi iz Francuske, Belgije, Maroka, Češke, Poljske, Slovačke i svih zemalja regiona ovog vikenda u viteškom selu podno manastira Manasija kod Despotovca, u okviru Sedmog međunarodnog viteškog festivala "Despot Stefan Lazarević - Džast aut", prikazuju svoje veštine.

ВИТЕШТВО ПОДНО МАНАСИЈЕ: У селу код Деспотовца, на традиционалној манифестацији представљен средњовековни живот

Foto Z. Gligorijević

Jedinstvene replike borbi i prikaz nekadašnjeg oruđa i oružja iz srednjeg veka ostavili su posetioce bez daha.

Najlepše je, kako su posvedočili reporteri "Novosti", bilo to što su iz prve ruke mogli da vide kako se obrađivala glina, da probaju grnčarski točak, opipaju oružje i oruđe. Ove godine bilo je 350 učesnika pod srednjovekovnom opremom iz 12 evropskih zemalja, što je ekvivalentno prvoj i drugoj godini organizovanja festivala, kada su organizatori pokušavali da srednjovekovnom bajkom osvoje Evropu i svet.

- Mislim da smo uspeli u tome, jer su među posetiocima bebe i ljudi od 80 godina. Prve dve godine smo imali takvu pažnju svetske javnosti, jer je bila cela Evropa, pa su se svi mediji, od Pariza, Londona, Moskve, bavili događajem na ovom malom lokalitetu. Pošto postoji takvo kulturno-istorijsko nasleđe, kao što je manastir Manasija, koja zaista zavređuju svetsku pažnju, drago nam je da smo u tome uspeli i ove godine, pogotovu posle prošlogodišnjeg onlajn festivala - kaže direktor ovog jedinstvenog festivala Vladimir Blagojević i dodaje da mu je puno srce što su podno Manasije ljudi iz većeg dela Evrope.

Organizatori, kako su obećali, trudiće se da svake godine uvode novine, kako bi uvek ponudili nove atrakcije.

Štand Milene Morarević, tkalje, prelje i vezilje, i Dušana Božića, drvodelje, članova Udruženja za negovanje srpske narodne tradicije iz Veternika, privukao je veliku pažnju posetilaca, jer ih je interesovao njihovan ručni rad. Atrakcija je bila replika pokladne maske, zvane koruba. Maska je od drveta, krzna ovce, rogova od ovna, zubi su od pasulja, a brada i brkovi su od kudelje.

NAJMLAĐI

Iako nije bila učesnik festivala, gotovo da nije bilo posetioca koji nije fotografisao desetomesečnu Zoranu Gajić iz Beograda. Ona je bila atrakcija festivala, jer je nosila šlem i topuz, koji su joj napravili majka Katarina i otac Nemanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

POKAZAO JE NEPOŠTOVANJE: Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)