BUGARSKA SVEDOČENJA O USTAŠKIM ZVERSTVIMA: Profesor dr Vladimir Dimitrijević o pokušajima revizije broja žrtava u jasenovačkim logorima u NDH

Autorski tekst prof. dr Vladimir Dimitrijević

12. 09. 2021. u 08:45

REVIZIONISTIČKI pokušaji umanjivanja broja srpskih žrtava u NDH i dalje traju, a jedini način da im se suprotstavimo su - činjenice.

БУГАРСКА СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКИМ ЗВЕРСТВИМА: Професор др Владимир Димитријевић о покушајима ревизије броја жртава у јасеновачким логорима у НДХ

Foto Privatna arhiva

Treba, pre svega, krenuti od tvrdnje specijalnog Hitlerovog izaslanika Hermana Nojbahera: on u memoarima ističe da je Nemačka na Balkanu okupirala samo Grke i Srbe - svi ostali su bili na strani Firera i Dučea. I svi su imali svoje diplomatske predstavnike u savezničkim balkanskim zemljama. Zato bi zadatak naših istoričara bio da se podrobno izuče arhivi u Budimpešti, Bukureštu i Sofiji, i da se vidi šta su mađarski, rumunski i bugarski diplomatski predstavnici javljali svojim nadređenima u doba dok je trajao savez sa Berlinom i Rimom. Dragocen prilog ovom istraživanju dao je istoričar Petar Dragišić, koji je preveo i objavio nekoliko bugarskih svedočenja o ustaškoj politici srbocida.

Osnova savezništva hrvatskih i bugarskih nacista bila je srbofobija. Jordan Mečkarov, bugarski poslanik koji se, 24. jula 1941, sastao sa Pavelićem, Kvaternikom, Budakom i Artukovićem, javlja ministru spoljnih poslova Ivanu Popovu: "Kao lajtmotiv razgovora uvek se provlačila fraza: Bugari i Hrvati imaju zajedničkog neprijatelja - Srbe i ka tome treba da bude usmerena naša politika. Bez Hrvata i Bugara nije moguće uspostaviti red u ovom delu Evrope." Zato su balkanski srbofobi u Hitleru i našli odanog zaštitnika. Nojbaher nas podseća: "Hitler je pripadao onoj vrsti Austrijanaca, koja polako izumire, a koja od godine 1914. ima antisrpski kompleks i to zbog ubistva prestolonaslednika u Sarajevu i izbijanja Prvog svetskog rata. Srbi su za njega: bombaši, ubice kraljeva, zaverenici, pučisti i krivci za svetske požare i evropske ratove. Ovo su bile uobičajne titule koje su Srbi stekli u austrougarskim krugovima." A Hrvati i Bugari su, u Prvom svetskom ratu, bili odani poslušnici Austrougarske.

Jordan Mečkarov je o julskim razgovorima sa ustaškim glavešinama zabeležio i ovo: "Za najveću opasnost smatra se postojanje Srba i Jevreja u državi i prema njima se preduzimaju radikalne mere. "Uništavanje srpstva", rekao mi je ministar unutrašnjih poslova doktor Artuković u jednom razgovoru, "sada je naš prvi zadatak. Nećemo ostaviti nikakvo srpsko jezgro u granicama naše države." Na moje pitanje kako će postupati sa tom opasnošću, doktor Artuković je odgovorio: "Vrlo lako: polovinu Srba ćemo prebaciti u katoličanstvo (Srbi već masovno podnose molbe za prelaz u katoličanstvo, samo mi nećemo dozvoliti da se tu provuče nijedan sveštenik ili učitelj). Jedan veliki deo ćemo iseliti, odnosno poslati u staru Srbiju, a ostatak, najaktivniji deo, biće fizički likvidiran." Hrvatski revizionisti odavno tvrde da Mile Budak nikad nije rekao da trećinu Srba treba pobiti, trećinu pokatoličiti i trećinu proterati. Artukovićev iskaz pred bugarskim diplomatom nam širi vidike: to je, dakle, bila zajednička ideja svih čelnika NDH, a ne samo Budaka.

Foto Arhiva

I još: "Kod nas će srpstvo direktno mi je rekao doktor Artuković, ministar unutrašnjih poslova," biti najradikalnije likvidirano. U Zagrebu neće ostati nijedan Srbin, a u celoj državi Srbi će biti svedeni na neznatnu manjinu. Svaki srpski pokušaj sabotaže ili otpora će biti nemilosrdno ugušen. U nekoliko navrata već su vršeni pokolji Srba u Hrvatskoj. Po ulicama Zagreba često se pojavljuju zvanična saopštenja u kojima se navode imena osuđenih i streljanih sabotera, najčešće Srba. U borbama protiv Srba Hrvati posebno računaju na Bošnjake-muslimane, kojima su date velike privilegije i koji se smatraju prvim građanima države. Oni sa ponosom nose tradicionalni fes, a u vojsci imaju posebne jedinice i igraju ulogu poglavnikovog obezbeđenja."

Foto Arhiva

Evo šta je Bogdan Filov, ratni premijer Bugarske, zabeležio u dnevnik, pošto je primio na razgovor svog čoveka od poverenja koji je sreo poglavnika. Zapis je unet pod 22. aprilom 1942. godine: "Po podne sam primio Doču Hristova, koji je takođe bio sa našim deputatima u Zagrebu. (") Poredak u državi se održavao neuobičajenim ustaškim terorom. (") Poglavnik je priznao da je, da bi se obračunalo sa Srbima u Hrvatskoj, moralo biti ubijeno 400.000 ljudi. Ostalo je još toliko, sa kojima će se obračunati na isti način."

Dakle, Ante Pavelić tačno zna koliko je Srba pobijeno samo do aprila 1942: četiri stotine hiljada. Ima nameru da ih pobije još toliko, da bi rešio "srpsko pitanje". Jedan od glavnih trikova kojima je Josip Broz gradio "bratstvo i jedinstvo" bio je izjednačavanje Hitlerovog odanog saveznika Pavelića i srbijanskog nevoljnog kolaboranta, generala Nedića. Formula "Nedić je Pavelić" ponavljana je kao propagandna mantra.

Foto Arhiv Vojvodine

Ustaše likuju pred masakriranog tela industrijalca iz Siska Miloša Teslića

Prvislav Grisogono, jugoslovenski orijentisan Hrvat, koji je za vreme rata živeo u Beogradu, u londonskom časopisu Jugoslovenskog narodnog odbora, "Poruka" (29/1955), piše da, iako ne voli Nedića, mora ostati veran faktima: "Za četiri godine pod okupatorskom čizmom, pod postavljenom Vladom generala Nedića, a pod stvarnim autoritetom Dražine šume, ja nisam ni video ni čuo nijedan slučaj napada na Hrvata ili katolika kao takove, u kome bi učestvovala masa, i nijedan slučaj koji bi se mogao upisati u odgovornost Vladi, bilo onoj postavljenoj, bilo onoj sa stvarnim auktoritetom. Naprotiv. Ja znam da su svi Hrvati koji su se zatekli sa službom u Beogradu, zadržani u službi i na položaju. Pamtim da je ta Vlada obrazovala nekoliko naročitih položaja da bi stvorila položaj i službu nekima koji su zbog razvoja događaja izgubili mesto /.../ Poznato mi je i iz vlastitog saznanja, da su policiske vlasti, gotovo bez izuzetka, sistematski i uspešno sabotirale naređenja okupatora da se vojni obveznici iz Hrvatske predavaju njima ili prebacuju u NDH".

I ovo bi, u doba sveopšteg revizionizma, trebalo imati u vidu: nije bilo organizovanog progona Hrvata u okupiranoj Srbiji. Za to vreme, leševi jasenovačkih žrtava Savom su stizali u Beograd.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

STVARI KOJE OBAVEZNO MORATE PONETI NA ZADUŠNICE: Mnogi nose hranu, a zaboravljaju najbitnije