ISTORIJSKI DODATAK - CILJ ZAUSTAVLJANJE SVIH RATNIH IGARA: Prvi susret sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem

PONEDELjAK, 25. april 1994. - JUTROS su moji saradnici odneli moj pasoš u Jugoslovensku ambasadu.

Kris Spirou i Sajrus Vens, Foto Arhiva/EPA

Dva sata kasnije javio se Paris Kicos da mi kaže: "Rumuni su Vam izdali vizu." "Odlično!", rekao sam. "Bilo je lakše ući u Ameriku 1956. nego u Rumuniju 1994.", rekao sam Kicosu. "Sve je spremno za naš put u Beograd", rekao je. "Doći ćemo pred Vašu kuću u 6.00. Avion za Temišvar poleće u 8.15", rekao mi je Kicos.

Utorak, 24. april 1994.

...TAČNO je 6.10 poslepodne, predsednik Milošević je napustio vilu pre samo nekoliko minuta. Naš sastanak je trajao punih pet sati, sa radnim ručkom u obliku sendviča. Sačinio sam puno dobrih beležaka! Da budem iskren, osećam se preplavljenim svim onim što sam čuo, a malo šta mene tako preplavi. Bio je to neverovatan sastanak, bez sumnje. Milošević je rođeni lider! Gleda vas direktno u oči i ne trepće. Uverljiv je, iskren, bistar, obrazovan a iznad svega odlučan je da dokaže da je naklonjen Zapadu i Americi.

Bio sam veoma iznenađen znanjem koje predsednik Milošević ima o američkoj istoriji, kao i njegovim poštovanjem za Amerikance. "Amerikanci su dobri ljudi", rekao je nekoliko puta tokom razgovora. Bio je to zaista razgovor za pamćenje!

Ministar Milutinović gore i Kris Spirou, odlazak iz Beograda, 24. novembra 1995. godine, Foto Arhiva/EPA

Predsednik Milošević mi je rekao da se na mestu predsednika Srbije našao u vreme "kada je etničko razdvajanje bilo visoko na svačijoj listi ciljeva. Očajnički sam pokušavao da ubedim velike sile da ne smeju nelegalno da priznaju nezavisnost otcepljenih republika, i tako unište Jugoslaviju. Imali smo sjajnu multietničku i multikulturnu zemlju različitih veroispovesti, a onda su oni odlučili da nas nelegalno razbiju, protivno svim međunarodnim zakonima i sporazumima", rekao mi je...

"NEMAČKA je priznala Hrvatsku, kršeći i jugoslovenski Ustav i povelju Ujedinjenih nacija. Znate, Kris, Jugoslavija je bila članica osnivač Ujedinjenih nacija. Posle Hrvatske, druge republike su se povele za njenim primerom i odlučile da se otcepe, a druge strane zemlje su postupile po ugledu na Nemačku. Sada imamo Tuđmana na čelu etnički čiste države sa nekoliko stotina hiljada Srba na milost njegovu, i Nemačke, i Bosnu i Hercegovinu čije su vođe verski fundamentalisti, islamski i hrišćanski, gde se svakodnevno međusobno ubijaju", rekao je.

"Nemci su izazvali raspad Jugoslavije a državnog sekretara Sjedinjenih Država,Džejmsa Bejkera, ubedili da je građanski rat koji se iz toga izrodio evropski problem koji će oni, Nemci, rešiti!"

"Američka administracija Džordža Buša imala je dovoljno domaćih problema u to vreme, plus problem sa zalivskim ratom, tako da su Nemcima prepustili da reše balkanski problem. Problem koji su sami stvorili", rekao je predsednik Milošević.

"Nemačka sada sa Srbijom radi ono što nije uspela u Drugom svetskom ratu. Svete nam se za ono što smo uradili njihovim nacističkim precima kada su našu zemlju okupirali za vreme rata. Uništili su Jugoslaviju, a sada im je plan da Srbiju rasparčaju na tri dela. To je stari Titov i nemački plan: jaka Jugoslavija, slaba Srbija. Sada je nemačka igra usmerena prema jakom rasparčanom Balkanu i slaboj Srbiji. Njihov plan je vrlo jasan!", rekao je.

"Za nas je rat završen, Kris. Mi prepoznajemo činjenice. Ja sam praktičan čovek. Moramo sada da sačuvamo Jugoslaviju, ono što je od nje ostalo - Srbija i Crna Gora. Ostale republike napustile su Jugoslaviju, nije Jugoslavija napustila njih! Srbija i Crna Gora dovoljne su za opstanak. Ne treba nam više zemlje, imamo je dosta. Ne trebaju nam tuđi resursi, imamo dovoljno svojih. Sve što želimo je mir", rekao je predsednik Milošević.

Slobodan Milošević, Foto Arhiva/EPA

"Kris, podržavao sam svaki dosadašnji mirovni plan koji je imao smisla i pružao zaštitu Srbima, ovde, u Hrvatskoj i u Bosni, i davao im mogućnost da žive u miru. Zalagali smo se za mir i podržavali sve mirotvorne napore, ali mi smo pod međunarodnim sankcijama. Zašto?", pitao je predsednik Milošević...

"EVROPLjANI nisu sposobni da zaustave ono što su otpočeli, Kris", rekao je predsednik Milošević. "Evropljani su podeljeni između sebe, a mnogi su beskorisni. Samo direktan angažman Amerike u sklapanju mirovnog sporazuma može da donese rezultate", rekao je.

"Kris, mnogim kanalima sam pokušao da prenesem poruku višim američkim zvaničnicima, bez uspeha. Raspoloženje za direktan angažman Amerike pokvario je Voren Cimerman, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Jugoslaviji. Kris, odbio sam da primim ambasadora Cimermana 1989. godine. To je bila greška sa moje strane i to je to", rekao je predsednik Milošević.

"Verujem da mi ambasador Cimerman nikada nije oprostio što ga nisam uvažio i da je iza scene radio protiv Srbije i Slobodana Miloševića od početka devedesetih. Smatrao sam da se ambasador Cimerman meša u unutrašnja pitanja naše zemlje i u to vreme doneo sam odluku da ga ne primim. Trebalo je da shvatim da on samo radi svoj posao", rekao je predsednik Milošević.

* * * * * * * *

NEMOĆ EVROPSKIH SILA

PREDSEDNIK Milošević dograbio je cigaretu i pre nego što ju je upalio rekao je prodornim glasom: "Kris, Amerika i Jugoslavija bile su prijateljske zemlje i saveznici mnogo godina. Hiljade Amerikanaca se spustilo padobranima ili na drugi način ušlo u našu zemlju kao sigurnu zonu za vreme Drugog svetskog rata.

Hrvati i bosanski muslimani borili su se rame uz rame sa nemačkim nacistima. Molim Vas prenesite poruku predsedniku Klintonu da želimo mir. Zamolite da nam se pridruže, pa ćemo zajedno za nekoliko dana staviti tačku na ovoj rat. Recite liderima u svojoj zemlji da ne slušaju laži koje im govore neki evropski lideri i njihovi agenti koji ih lažu. Dođite i zaustavimo rat zajedno. Amerika je zemlja principa. Ja znam američki narod. To su dobri ljudi koji veruju u mir i pravdu.

Fundamentalistima u Bosni i drugde, ni hrišćanskim ni muslimanskim, ne sme se dozvoliti da nastave sa ubijanjem i ratnim igrama. Oni se suprotstavljaju mirnoj koegzistenciji. To je tužna istina", rekao je.

"Kris, možete li da prenesete ovu poruku nekome na visokom položaju u Sjedinjenim Državama?", pitao me je predsednik Milošević. Rekao sam mu da to momentalno ne mogu da procenim, ali ako bih morao da nagađam, moglo bi biti teško odmah pridobiti Klintonovu administraciju; ipak, mogli bismo da započnemo sa nekim drugim uticajnim ljudima kao što je predsednik Karter, i Džordž Mičel na primer, da to pitanje iznesu u arenu pred Amerikance.

Slobodan Milošević i Milan Milutinović Foto Arhiva/EPA

"Predsednik Karter je posvećen miru i pravdi. Lično ga poznajem i verujem da mogu da dođem do njega i da zatražim njegov savet i podršku za mir. Takođe poznajem senatora Džordža Mičela, on je moj stari prijatelj a sada je vođa većine u Senatu, veoma moćan demokrata. A onda tu su veliki borci za mir, ljudi kao kongresmen Tom Lantos i kongresmen Bil Ričardson", rekao sam predsedniku Miloševiću...

REKAO SAM da se slažem sa njim da je direktan angažman Amerike neophodan da bi se postigao krajnji pozitivni rezultat. "Gospodine predsedniče, možda ne znam dovoljno o balkanskoj krizi. Siguran sam da Evropljani mogu da zeznu stvar, ali da nikada ne mogu da je poprave bez direktnog angažmana Amerike. I to je tužna istina, kao što ste ranije rekli." "Gospodine predsedniče, uverili ste me u svoju želju i posvećenost miru i zaustavljanju građanskog rata u Bosni. Obećavam da ću predano razmišljati i angažovati se da Vam pomognem da postignete mir. Ne mogu da Vam obećam brze rezultate, ali ako budemo predano radili i držali pogled na cilju, možemo da doprinesemo miru a možda možemo i da ga postignemo. Slažem se sa Vama, gospodine predsedniče. Samo direktan angažman Amerike može da zaustavi vojna neprijateljstva i da donese mir."

"Kris, prenesite moju poruku za mir i moju spremnost da danonoćno radim na postizanju mira svakome za koga verujete da može da pomogne u Americi. Ljudi pate i ljudi umiru na ovim prostorima i to besmisleno. Imamo obavezu da to zaustavimo", rekao je predsednik Milošević.

Kakav je to dan bio, utorak 26. april 1994. Već sam sa dva i po sata zagazio u sredu, 27. april 1994. Bio je to dan koji nikada neću zaboraviti. Pružila mi se prilika da pomognem da se uspostavi mir, i nadam se da ću moći da je opravdam...Od sutra odmah počinjem da razmišljam šta ću učiniti sa šansom koja mi se pružila; šansom da radim za mir i spas života. Otputovaću u Ameriku, obećanu zemlju, zemlju koju volim. Pokušaću da nađem način da se moja zemlja uključi u napore za postizanje mira u ovom regionu bogate istorije. Laku noć svima iz Beograda, iz Srbije.

* * * * * * * *

PORUKA MIRA KREĆE PUT AMERIKE

Petak,

29. april 1994.

JUTROS sam nazvao ambasadora Milutinovića. Dogovorili smo se da se nađemo u 3.30 popodne u njegovoj kancelariji. Ja sam se potpuno izgubio u poslednjih par dana! Danas je Veliki petak. Sveti uskršnji praznik za nas Grke pravoslavne hrišćane, a Uskrs je za samo dva dana. Na sastanku kod ambasadora Milutinovića opširno smo diskutovali o mojoj poseti Beogradu i sastanku sa predsednikom Miloševićem. Opisao sam mu svoj užas usled nedostatka prtljaga, zbog čega sam bio u istoj odeći dva dana. "Obavešten sam o tome", rekao je, "žao mi je zbog toga, Kris".

Kada sam ambasadoru rekao da sam morao da obučem polusuv veš, od srca se nasmejao. Rekao sam ambasadoru Milutinoviću da sam stekao utisak da je predsednik Milošević veoma obrazovan, vrlo impresivan i vrlo iskren. "Uveren sam da je potpuno posvećen postizanju mira na Balkanu, i okončanju građanskog rata u Bosni. Obećao sam da ću pomoći i krećem na put odmah posle Uskrsa", rekao sam ambasadoru.

"KAKVA je bila hemija sa predsednikom?", pitao je. "Mislim da smo razvili uzajamno poverenje, iz nekog razloga. Iskreno smo komunicirali", rekoh mu. "Ali Vi ste u boljoj poziciji da znate utiske predsednika Miloševića o našem sastanku. Sigurno ste već razgovarali sa njim."

"Da, razgovarali smo dugo. Veoma ste se dopali predsedniku", rekao je. "Kris, predsednik Milošević ne provodi pet sati čak ni sa svojim timom za nacionalnu bezbednost. Kao što ste možda primetili, on je kratak i koncizan", rekao je.

Slobodan Milošević i Kris Spirou Foto Arhiva/EPA

"Prilično sam dobro razumeo njegov temperament. On je otvoren. Procenjuje svog sagovornika i kaže da li diskusija daje rezultate. Svaka rečenica mu je zasnovana na znanju. Siguran sam da ne traći vreme", rekoh.

"Kris, predsednik je bio vrlo zadovoljan sastankom koji je imao sa Vama. Veruje da možete da pomognete", rekao je ambasador Milutinović.

"Gospodine ambasadore, predsednik Milošević mi je predao poruku koju treba da prenesem. To je poruka mira. Učiniću sve da pomognem da poruka stigne gde treba", rekao sam mu.

Rekao sam ambasadoru da ću uskršnju nedelju provesti u Grčkoj. "Posetiću svoje selo povodom proslave Uskrsa, prvi put od 1956, kada sam otišao u Ameriku. Planiram da odletim u Sjedinjene Države početkom sledeće nedelje, a već sam kontaktirao neke ljude u Vašingtonu."

Ambasador mi se više puta zahvalio. "Hvala Vam što ste doneli odluku da pomognete mojoj zemlji i ljudima u regionu. Moramo da učinimo sve što možemo da se zaustavi ubijanje i uspostavi mir", rekao je ambasador. Dogovorili smo se da budemo na vezi i razmenili lične kontakt podatke.

Subota,

30. april 1994.

DANAS sam ugovorio sastanak sa američkim ambasadorom u Grčkoj, Tomom Najlsom. Srešćemo se u utorak ujutru, 3. maja 1994. Moj put u Sjedinjene Države je takođe pripremljen. Krećem u utorak, 3. maja u 1 sat, posle podne posle sastanka sa ambasadorom Najlsom.

Utorak,

3. maj 1994.

U VAZDUHU sam, na letu Olimpik Era, iz Atine za Boston, Masačusets. Jutros sam se sastao sa Tomom Najlsom, ambasadorom Sjedinjenih Država u Grčkoj. Pre nego što ga je predsednik Buš postavio za ambasadora u Atini, Tom Najls je radio kao pomoćnik državnog sekretara za Kanadu i Evropu.

Veoma impresivan diplomata, dobar slušalac i vrlo dobro upućen u pitanja ovih prostora. Kao pomoćnik državnog sekretara, bio je zadužen za Balkan. Ambasador Najls i ja smo imali iskren razgovor o događajima na Balkanu. Ambasador Najls mi je rekao: "Moj angažman po pitanjima Balkana je sada veoma ograničen". Iskreno, imao sam utisak da je Stejt department namerno ograničio učešće ambasadora Najlsa u balkanskim pitanjima. Ne znam zašto, ali stekao sam takav utisak tokom razgovora.

BIO JE ISKREN prema meni, i ja sam bio iskren prema njemu. Nisam tražio da bilo šta učini. Sve što sam želeo je da "svom ambasadoru" dam do znanja šta radim i da dobijem njegov savet, savet jednog Amerikanca drugom. Dobio sam koliko sam mogao.

Ambasador Najls se izjasnio o svojim ograničenjima i tako sam ja bolje razumeo svoja. Bio je oprezan, čak pomalo i negativan u vezi sa tim što sam ja name rio da učinim. Ja ipak i dalje imam osećaj da sam sam doneo ispravnu odluku da se angažujem. Osećam isti pozitivni naboj posle sastanka sa ambasadorom Najlsom kakav sam osećao i pre nego što smo se sastali. Možda je ambasador Najls samo jedan od ljudi u Stejt departmentu pod uticajem "odbačenog" ambasadora Cimermana. Ko zna!?

Monitor ispred mene kaže deset hiljada stopa, i dalje se penjemo. Dakle, ostajem na visini i što se tiče raspoloženja ovde u oblacima, dok avion ne sleti u Boston. Za sada, na redu je malo zasluženog odmora.

Preporučujemo

Društvo

0 1

"BEOGRAD JE POSEJAO SEME MIRA": Specijalni dodatak u "Večernjim novostima" u ponedeljak

12. 09. 2021. u 19:22 >> 19:22

Društvo

0 1

RASKORAK IZMEĐU MASONERIJE I ZADAHA SEOSKE PAROHIJE: Posle velike pobede u Prvom svetskom ratu srpski narod se nije obnovio

10. 09. 2021. u 17:00

Društvo

3 9

KROATIZACIJA DALMACIJE I SLAVONIJE: Uloga katoličkih sveštenika u formiranju etničke pripadnosti

09. 09. 2021. u 17:00

Društvo

0 3

ISTORIJSKI ZAMOR OD USPONA: Sudbina srpskog naroda u jugoslovenskoj državi - 1918-1992. godine

08. 09. 2021. u 17:00

Društvo

0 0

GUBITAK TEMELjA ZA ISTORIJSKU OBNOVU: Srpski narod u jugoslovenskoj državi od 1918. do 1992. godine

07. 09. 2021. u 18:50

Društvo

3 2

ISTORIJSKI DODATAK - „VOJVOĐANI“ NA DALjINSKI UPRAVLjAČ: Dr Branislav Ristivojević, poslanik u APV i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu

06. 09. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije