TIŠINU i neizvesnost koje ispunjavaju svaku sobu "crvene zone" prekida samo zvuk mašine koja se bori za obolele, a istovremeno, oni protiv nje. Respirator. A i lekari i sestre, koji trče s jednog kraja hodnika na drugi, posle gotovo dve godine rada u "začaranom krugu" iz kog se ne vidi izlaz, pod punom opremom, već su naučili da komuniciraju s malo reči. U vazduhu se oseća miris bolesti i nemoć iscrpljenih u bolničkim posteljama. Ali, i vera da će proći kroz "zelena vrata".
Neznam sta politicari cekaju da uvedu obaveznu vakcinu ili zelne propusnice.
Komentari (3)