SUSRET SA ISTORIJOM - Kako je Tito skinuo rusku rubašku i američki džins: Šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih

Ivan Miladinović

10. 10. 2021. u 17:19

BIO je četvrtak 19. jul 1956. godine. U Beloj vili na Velikim Brionima, najvećem ostrvu istoimenog arhipelaga, negde oko podneva trojica lidera Jugoslavije, Indije i Egipta, Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, posle trodnevnih razgovora, stavljaju potpis na deklaraciju o zajedničkoj saradnji i politici - Pokretu nesvrstanih zemalja.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - Како је Тито скинуо руску рубашку и амерички џинс: Шест деценија од оснивања Покрета несврстаних

Naser, Tito i Nehru na Brionima 1956. / Foto Muzej Jugoslavije

Bila je to kruna višegodišnjih aktivnosti ove trojice državnika po kojoj će ih svet ponajviše pamtiti. Pažljiviji hroničari svetskih događanja mogli su da zabeleže da je Nehru 1954, u svom govoru u Kolombu, u Šri Lanki, rekao:

- Mi ćemo težiti da se koliko je god moguće držimo po strani od grupa politike sile, svrstanih na suprotne strane, jer je to svrstavanje vodilo u prošlosti do svetskih ratova.

Indijski predsednik je tom prilikom prvi put u političkom smislu upotrebio termin "nesvrstani". Nabrojao je i pet postulata koji će docnije postati osnovni pricipi "Trećeg sveta": uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; uzajamno nenapadanje; uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove; jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Godinu dana kasnije, 1955. u indonežanskom gradu Bandungu okupili su se predstavnici 24 zemlje Azije i Afrike. Poruka je bila da države sa ova dva kontinenta ne žele da budu uvučene u ideološke sukobe Istoka i Zapada u Hladnom ratu. Tada je praktično postavljen temelj svetskog vanblokovskog pokreta.

I BROZ, posle neuspelog saveza sa Staljinom i Sovjetskim Savezom i uspelog vojnog pakta sa Grčkom i Turskom, kada je Jugoslaviju priključio zapadnoj vojnoj alijansi, krajem 1954. počinje da gradi novi identitet u međunarodnim odnosima. Očito da mu posle sovjetske rubaške nije prijao ni američki džins. Brodom "Galeb" kreće put Indije i Burme.

U Indiji boravi od 28. decembra do 8. januara 1955. U govoru u indijskom parlamentu izjavio je da budućnost ne leži "u blokovima i u ideološkoj podjeli u svijetu", već "u koegzistenciji između naroda i država sa različitim sistemima". U glavnom gradu Burme, govorio je studentima tamošnjeg univerziteta, o "većoj ulozi novih nezavisnih zemalja, kao protivteži krajnosti s jedne ili druge strane", koje treba da služe "ublažavanju suprotnosti u svijetu". Na ovoj uspešnoj spoljnopolitičkoj misiji prvi čovek Jugoslavije nije zapostavio ni svoje hedonističke strasti. Dovezao je dva slona, dva leoparda, jednog himalajskog medveda, jednog majmuna, jednu vevericu, 14 papagaja, dva pauna i tri pitona.

Diplomatski krugovi u Vašingtonu budno su motrili šta se sve dešavalo na ovoj Brozovoj turneji. Govorilo se da je njen cilj "stvaranje trećeg bloka". Ovi i slični komentari, kada je taj "blok" dobio obrise, okupio nezavisne zemlje i postao važan činilac međunarodnih odnosa, kao da su inspirisali Titov udvorički propagadni aparat koji je sve zasluge, od ideje do Brionske deklaracije, pripisao isključivo njemu.

Međutim, činjenice govore nešto drugačije. Nesumnjiv je veliki doprinos doživotnog jugoslovenskog predsednika u afirmaciji Pokreta nezavisnosti. To povrđuje i višemesečna turneju po Dalekom istoku s kraja 1958. i početkom 1959. kada je posetio Indoneziju, neumoljive Burmu, Indiju i Cejlon. U javnim nastupima distancirao se i od SSSR i SAD. Ne zamerajući se previše ni jednima ni drugima, pledirao je za koegzistenciju i jednog i drugog sistema, ali i za "postepeno prevazilaženje blokovskih okvira". Govorio je da će "budućnost i praksa pokazati u punoj mjeri koji će sistem, od dva postojeća, opravdati svoju vrijednost za dalji napredak čovječanstva". Taj pokret će ga uvrstiti u krug velikih svetskih državnika, jer je misija nesvrstavanja u uslovima Hladnog rata postala jedna od najprogresivnijih ideja toga doba, koja je bitno doprinela smanjenju zategnutosti u svetu.

Naser, car Salasije, Tito i Nehru na večeri u "Metropolu" / Foto Muzej Jugoslavije

IZ DNEVNIKA Bogdana Crnobrnje, našeg ambasadora u Nju Delhiju u to vreme, koji je publikovan pre neku godinu, saznajemo da je predlog za održavanje trojnog sastanka na Brionima 1956, kojim je počela da se ostvaruje ideja nesvrstavanja, potekao od premijera Indije. Nehru je krajem marta 1956. Crnobrnji saopštio da bi jula te godine želeo da u Jugoslaviji održi savetovanje sa svojim ambasadorima u evropskim zemljama. Izrazio je nadu da će tom prilikom sresti i Tita. Broz je ideju prihvatio, a neko iz okruženja Koče Popovića, ministra spaljnih poslova, predložio je da se boravak Nehrua kombinuje sa predstojećom posetom Nasera. Tito je i taj predlog prihvatio, pa su ideje sa konferencije iz Bandunga na Brionima promovisane u platformu novog pokreta.

Čak je i Jovanka Broz, u ispovesti koju je svojevremeno objavio jedan beogradski list, rekla da je ona zaslužna za stvaranje ovog pokreta:

- Nesvrstani su bili moja ideja, nastala u Indiji. Bila su dva bloka, Tito i Nehru su se stalno žalili pa sam im rekla: "Zašto samo kukate? Što sami nešto ne napravite? Tampon između dve zone." I Nehru je rekao da sam u pravu.

SVETSKA promocija nove, "treće sile" u svetu, desila se 1960. na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Broz je sa predsednicima Indije, Gane, Ujedinjene Arapske Republike i Indonezije predložio Rezoluciju o rešavanju najvažnijih svetskih problema, koja je dobila većinu glasova, ali su je predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske svojim amandmanima toliko razvodnili da su predlagači odlučili da je povuku. Ovaj gaf zapadnih sila definitivno je prelomio nesvrstane da i formalno ozvaniče pokret. Tako je, godinu kasnije, septembra 1961. održan prvi samit u Beogradu.

Prva osnivačka konferencija okupila je predstavnike 25 zemalja, po 11 iz Azije i Afrike, iz Evrope su bili Jugoslavija i Kipar, kao i Kuba iz Centralne Amerike. Sve prisutne države su se obavezale da vode politiku nesvrstanosti na principima koegzistencije, da podržavaju borbu za nacionalno oslobođenje, da se ne uključuju u multilateralne paktove blokovskih sila, da ne sklapaju vojne saveze sa velikim silama i da ne ustupaju svoju teritoriju za vojne baze.

Na prvom samitu došlo je i do prvog ozbiljnog nesporazuma. Upravo na dan otvaranja beogradskog skupa Sovjetski Savez je izvršio probu nuklearne bombe. Bio je to brutalan izazov istinskom nesvrstavanju. A Jugoslavija, domaćin i organizator skupa, u govoru Broza, umesto osude za koju su se zalagali gotovo svi učesnici, tražila je razumevanje, odnosno političko pomilovanje provokativne odluke sovjetske vlade. Titov govor izazvao je opšte podozrenje zbog odnosa prema nuklearnom oružju i zastrašivanju - poneli smo se kao da smo svrstani, na istočnoj strani. Sledile su konstatacije da se ne mogu osuđivati nuklearne probe na Zapadu, a tražiti razumevanje kad se to isto radi na Istoku.

KOČA Popović, šef diplomatije i druga ličnost jugoslovenske delegacije, četvrt veka docnije ispričaće Aleksi Nenadoviću, nekadašnjem glavnom uredniku "Politike", detalje o ovom incidentu:

"Nažalost, bio sam nemoćan. Za odluku da se ne osudi sovjetska eksplozija na dan otvaranja osnivačkog skupa nesvrstanih zemalja nisam uopšte ni znao; to je naknadno, bez konsultovanja sa državnim sekretarijatom za spoljne poslove, uneseno u Titov govor. Meni, kao šefu diplomatije, bilo je ostalo da pokušam da gasim politički požar koji se razbuktao. Bio sam prinuđen da se neuverljivo suprotstavljam žustrim protestima zapadnih predstavnika, posebno tadašnjeg ambasadora SAD Džordža Kenana, čoveka koji se, uzgred, veoma zalagao za poboljšanje jugoslovensko-američkih odnosa."

Konferencija je ipak uspešno privedena kraju i usvojeno je i nekoliko dokumenata: Deklaracija šefova država ili vlada, Izjava o opasnosti od rata i apel za svetski mir, kao i pisma identičnog sadržaja predsedniku vlade Sovjetskog Saveza Hruščovu i predsedniku SAD Kenediju.

Istorijski značaj beogradske konferencije je u tome što je prvi put okupila državnike nesvrstanih zemalja i formulisala izvorne principe i ciljeve politike pokreta kao nezavisnog, vanblokovskog i globalnog međunarodnog faktora.

NEUMOLjIVE ČINjENICE

IZ POVERLjIVIH dokumenata diplomatskog arhiva u Beogradu može da se vidi, nakon što je Broz posle smrti Nehrua i Nasera definitivno stao na čelo Pokreta nesvrstanih, da se "80 do 90 odsto diplomatske aktivnosti Jugoslavije odnosilo na afroazijske zemlje". Zbog preteranog vezivanja za ove države, Jugoslavija će se sve više isključivati iz evropskih tokova i saradnje sa susedima. Koliko je takva spoljna politika Jugoslaviji pomogla, a koliko odmogla, da se snađe posle završetka Hladnog rata i Helsinške konferencije o bezbednosti i saradnji 1975, a pogotovo posle Titovog silaska s istorijske pozornice? Činjenice sve jasno govore.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE.