Društvo

"KAD NAM JE TO RUSIJA POMOGLA?" Pogledajte kako su ruski dobrovoljci doprineli oslobođenju Srbije od Turaka (FOTO)

С. Бабовић

10. 10. 2021. u 17:41

NAJMANjE 3.000 ruskih dobrovoljaca učestvovalo je u Srpsko-turskim ratovima vođenim od 1876. do 1878. godine za oslobađanje Srbije i Crne Gore od Osmanlijskog carstva, a koji su i doveli do konačnog vraćanja nezavisnosti balkanskih država, predočeno je u nedelju, na otvaranju Međunarodne naučne konferencije koja se do 12. oktobra održava u Kruševcu povodom 145 godina od ovih događaja i pogibije ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog (1839-1876).

КАД НАМ ЈЕ ТО РУСИЈА ПОМОГЛА? Погледајте како су руски добровољци допринели ослобођењу Србије од Турака (ФОТО)

Skup eminentih naučnika prati i izložba “Povratak generala”,sa centralnom figurom generalom Mihailom Černjajevim(1828-1898), koji je predvodio dobrovoljce.

- Uloga ruskih dobrovoljaca datira jošš mnogo ranije, od Prvog srpskog ustanka, a u našem kraju, ruska artiljerija je odigrala presudnu ulogu još u Boju za Varvarin, septembra 1810.godine, kada je došlo do oslobađanja Rasinskog okruga od Turaka - napominje za “Novosti” istoričar Goran Vasić, direktor Narodnog muzeja Kruševac, koji je domaćin konferencije.

U drugoj polovini 19.veka, kada su ponovo vođeni ratovi za oslobođenje, u bilo je u proseku oko 2.500 ruskih dobrovoljaca.

Jevgenij Baranov, direktor Ruskog doma u Beogradu podvlači da je Kruševac izuzetno značajan grad i za istoriju Rusije.

- U okolini Kruševca imamo mesta gde su ginuli naši vojnici,naši heroji.podvlači Jevgenij Baranov, koji je zajedno sa Fondacijom “Ruski mir”, zaslužan za organizovanje značajne konferencije.

Istoričarka, prof. Dr Suzana Rajić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu podvlači da se tradicija dobrih srpsko-ruskih odnosa izučava na svim akademskim nivoima.

- Srbi su u na rusku podršku računali sa velikom nadom u najtežim trenucima njihove istorije, još od početka Prvog srpskog ustanka i revolucije - napominje prof. dr Suzana Rajić. - Najnovija istraživanja ukazala da složenost i kompleksnost srpsko-ruskih veza i odnosa treba istraživati i dalje,kao i da treba privući mlade istraživače.

Prema podacima Slovenskog komiteta za podršku pravoslvnih Slovena, ruskih dobrovoljaca je u oslobodilačkim ratovima bilo i 4.303. I to su samo bili zv anično registrovani vojnici. Prema rečima prof. dr Aleksandra Timofejeva, autora izložbe “Povratak generala”, istoričari i su početkom veka procenili da je dobrovoljaca iz bratske slovenske zemlje bilo oko 6.000, a izuzetnu ulogu odigrali su i ruski intelektualci, koji su sakupljali priloge za borbu, Dostojevski, Čajkovski, Turgenjev.

Prvi srpsko turski rat 1876-177, završen je kao što je poznato Carigradskim mirom, ali je Srbija u ovom vojevanju pretrpela početne poraze kod Đunisa i Deligrada. Drugi srpsko-turski rat 1877-1878. završen je željenim ishodom-oslobođenjem južnih teritorija Srbije i konačnim dobijanjem nezavisnosti nakon Berlinskog kongresa 12. juna, 1878.

Danas, brojna obeležja nedleko od Kruševca svedoče o zajendičkoj borbi Srba i Rusa-u Gornjem Adrovcu kod Aleksanca, na mestu pogibije pukovnika Rajevskog, koji je poslužio kao inspiracija Tolstoju za lik grofa Vronskog u “Ani Karenjini”, nalazi se Crkva Svete Trojice, poznata kao “ruska”.

NAUČNICI OBILAZE MESTA GDE SU SE BORILA BRAĆA

MEĐUNARODNA naučno-publicistička konferencija "Uloga ruskih dobrovoljaca u oslobađanju Balkana od Turaka (145 godina od herojske pogibije pukovnika N.N. Rajevskog)",održava se uz saradnji brojnih institucija dve zemlje(Fondacija"Ruski mir" iz Moskve, Ambasada Ruske Federacije, Ruskog Doma, Eparhije Kruševačke, Rasinskog upravnog okruga, Grada Kruševca, Srpskog odeljenja Međunarodnog Fonda jedinstva pravoslavnih naroda u Beogradu, niz kruševačkih ustanova i udruženja-Udruženja sunarodnika i prijatelja Rusije "Sveslavica“, Narodni muzej Kruševac, Turistička organizacija, Istorijski Arhiv).Planirano je i štampanje zbornika radova sa konferencije, čiji će učesnici ovih dana posetiti i mesta gde su se borili ruski dobrovoljci.

Preporučujemo

PRIBLIŽAVA SE OPASNO NEVREME! Evo koga će pogoditi oluja s grmljavinom

Društvo

0 0

PRIBLIŽAVA SE OPASNO NEVREME! Evo koga će pogoditi oluja s grmljavinom

25. 01. 2026. u 11:17

RADARI U SRBIJI LOVE PREKRŠAJE NA 300 METARA: Evo da li vas vide i kada ih prođete

Društvo

0 3

RADARI U SRBIJI LOVE PREKRŠAJE NA 300 METARA: Evo da li vas "vide" i kada ih prođete

25. 01. 2026. u 08:11

U FEBRUARU NAM STIŽE SIBIRSKI ANTICIKLON: Spremite se, Srbija na udaru košave i padavina - evo kakav mesec nas očekuje

Društvo

0 2

U FEBRUARU NAM STIŽE SIBIRSKI ANTICIKLON: Spremite se, Srbija na udaru košave i padavina - evo kakav mesec nas očekuje

25. 01. 2026. u 07:54

BEKSTVO OD JASENOVCA: Pozadina sukoba oko posete delegacije EP izložbi o Jasenovcu u holu Narodne skupštine Republike Srbije

Društvo

0 3

BEKSTVO OD JASENOVCA: Pozadina sukoba oko posete delegacije EP izložbi o Jasenovcu u holu Narodne skupštine Republike Srbije

25. 01. 2026. u 07:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SVEOPŠTI RAT Stiglo veliko upozorenje Americi

Svet

0 12

"SVEOPŠTI RAT" Stiglo veliko upozorenje Americi

VISOKI iranski zvaničnik upozorio je da će svaki napad na njegovu zemlju biti smatran „sveopštim ratom“ dok se američka udarna grupa nosača aviona približava regionu.

24. 01. 2026. u 09:31

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

Društvo

0 19

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

NAKON stratosferskog zagrevanja početkom februara, najnovije prognoze pokazuju potencijalni potpuni kolaps polarnog vrtloga, što će na kraju dovesti hladan vazduh i u Evropu, piše Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. u 14:21

NAJSTARIJI JUGOSLOVEN: Doživeo 132, izrasli mu treći zubi

Panorama

0 0

NAJSTARIJI JUGOSLOVEN: Doživeo 132, izrasli mu treći zubi

U AKCIJI nekdašnje revije Yugo papir “Tražimo najstarijeg Jugoslovena“ 1978. godine novinari su se zaputili u selo Oraš Planje udaljeno od Tešnja desetak kilometara, gde je živeo Meho Hadžić.

23. 01. 2026. u 16:47