KOVID U BEDU BACIO 160 MILIONA LJUDI: Dan borbe protiv siromaštva svet dočekuje sa još više gladnih i životno ugroženih

SVET je Dan borbe protiv siromaštva, 17. oktobar, dočekao sa oko 160 miliona gladnih više nego u periodu pre kovida.

Poljoprivreda i dobra zaposlenost su garancija da u Srbiji gladi neće biti,Foto Tanjug

Broj siromašnih postepeno je opadao do 2015, kada se ponovo beleži porast i on se drastično ubrzava sa širenjem virusa korona. Mnogi gube posao, krov nad glavom, iole sigurne prihode.

U Srbiji, bar sudeći prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, situacija nije toliko dramatična. Ipak, brojke pokazuju da je oko petina građana lane jedva zadovoljavala minimalnu potrošačku korpu koja je, prema onome što je objavilo Ministarstvo trgovine, u decembru iznosila 37.941 dinar. Ipak, stopa rizika od siromaštva bila je niža nego godinu pre toga za 1,5 procentnih poena (iznosila je 21,7 odsto). Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 29,8 odsto, i ona je u odnosu na 2019. bila niža za 1,9 procentnih poena.

Stopa rizika od siromaštva pokazuje nam koliki je procenat onih čiji je prihod lane bio niži od 22.000 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 39.600 za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom, ili 46.200 za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece.

Nešto manje od polovine broja građana, prema istraživanju RZZS, ne može da priušti sebi nedelju dana odmora van kuće, nešto više od trećine ne može da pokrije iznenadni trošak od 16.000 dinara iz kućnog budžeta, oko 15 odsto nema za meso, ribu ili vegetarijansku zamenu svakog drugog dana, a desetak odsto nema za ogrev.

Foto N. Skenderija

I prema podacima vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u najugroženije spadaju: deca do 14 godina, mladi (15-24 godine), višečlana domaćinstva, stanovnici vangradskih sredina, lica koja žive u domaćinstvima u kojima nosioci imaju nizak nivo obrazovanja i oni koji žive u domaćinstvima u kojima su nosioci bez posla.

Najvažniji faktori rizika su: obrazovanje (završena ili nezavršena osnovna škola), radni status (nezaposlen), brojčanost domaćinstva (petočlana i veća), lokacija prebivališta (vangradsko područje, region Istočne/Jugoistočne Srbije) i starost (deca i mladi).

Republički zavod za statistiku objavio je ove nedelje i izveštaj o regionima, iz kog se vidi da broj stanovnika u zemlji neumoljivo opada. Procenjen broj sredinom prošle godine bio je 6.899.126, a na popisu, pre deceniju 7.186.842.

Foto Ilustracija V. N.

Prosečna bruto zarada iznosila je lane 82.984 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa bila 60.073 dinara. U odnosu na 2019. godinu, prosečna neto zarada porasla je za 9,4 odsto nominalno, odnosno 7,7 odsto realno. Posmatrano po regionima, najviša prosečna neto zarada ostvarena je u Beogradskom regionu - 74.311 dinara, a najniža, 51.068 dinara, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U 2020. godini bilo je 2.215.475 zaposlenih, što je, tvrde u RZZS, u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 1,9 odsto.

- U poređenju sa prethodnom godinom, u svim regionima zabeleženo je povećanje broja zaposlenih. Najveći procentualni rast je zabeležen u Beogradskom regionu (za 2,3 odsto), a najmanji u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (za 1,2).

Foto N. Fifić

Mladi posebno ugroženi

Najizloženiji riziku da budu siromašni u Srbiji bili su mlađi od 18 godina (čak 24,2 odsto), i oni između 18 i 24 (23,6 odsto). Kod ljudi u trećem dobu taj procenat je bio 22.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika imale su osobe u domaćinstvima sa dve odrasle osobe i troje ili više izdržavane dece (37,2 odsto), kao i jednočlana domaćinstva ispod 65 godina (37,1 odsto). Naročito su bili ugroženi samohrani roditelji sa jednim ili više mališana.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije