OTAC DARKO RISTOV ĐOGO OPOMINJE: Kako smo došli do trenutka da se pitamo hoće li Miloš Ković biti izabran u redovnog profesora?
"RASPON između svetlosti i života neverovatno je velik: svetlost je bleštava i lažna. Svetlost je bleštava i lažna" - bolna je ova Hojzingina konstatacija; uostalom, rekao bih da je i netačna, da je po sredi unutrašnja projekcija nerazumevanja potrebe aristokratske kulture da svet vidi eshatološkim očima Preobraženja - svaki govor o svetlosti govori ponešto i o govorniku. To, opet, ne znači da lažnih svetlosti nema i ne može biti. Blještavilo koje nas opčinjava zaista postoji, piše otac Darko Ristov Đogo.
- Takav je, recimo, za nas Srbe Beograd: bilo da jesmo ili nismo duže vremena živeli u njemu. On nas privlači blještavilom koje nije lako objašnjivo: već decenijama će svako dete iz svake srpske zemlje sanjati samo to da ode u Beograd, na studije ili na život. Na perodnima železničke i autobuske stanice stoje čitave naše sudbine uredno spakovane u studentski kofer - to mesto u kome je spakovano vekovno postojanje jedne porodice, zalog nekakvog svetlijeg života onoga koji se sa koferom javlja Beogradu.
- Mi šaljemo decu podrazumevajući da će ih Beograd prosvetliti. I bez obzira koliko se sudbina završilo gubljenjem i nestankom - mi ih i dalje šaljemo. Na Univerzitet u Beogradu. Ima univerziteta i univerziteta - i sam radim na jednom. Ali mi smo svi, makar ne i formalno, emanacije te Visoke škole koju su osnivali kraljevi i kraljevski lekari, jestestvoznalci, oficiri, inženjeri, filosofi-odveć-kasni-metafizičari. Univerzitet u Beogradu je svetlost Beograda. A ako je svetlost u tebi tama - kolika je tek tama!
- Pitam se kako smo uopšte došli do ovog trenutka. Da se pitamo da li će Miloš Ković uopšte imati priliku da bude izabran u zvanje redovnog profesora. Znam i mogao bih sebi da ispričam svu tragičnu istoriju zatamnjenja i vrludavosti svetlosti Bijeloga Grada i njegovog Panepistimiona. Mogao bih sebi da nabrojim sve sumnjičave poglede i otvorene progone koje je taj divni, suzdržani, gospodstveni, hrišćanstveni, srpski čovek privukao na sebe jer staloženo govoreći nikom nije ostao dužan: brinuo je i brine tamo gde je najlakše i najprobitačnije ćutati. Nije ostao dužan onima koji su nas ubeđivali da je Kosovo "gotova stvar". Nije ostao dužan svima koji nas ubeđuju da se pred Nemačkom samo puti i moli a Srpstvo treba svesti na tri Morave. Nije ostao dužan onima koji dekonstruišu Zavet, koji ubeđuju studente da smo i mi - kao i "svi" - samo novovekovna politička izmišljotina sa ponešto prošlosti: da pridev "srpski" iz nemanjićkih i kotromanićkih povelja za nas ne terba da znači ništa. Nije ostao dužan nikome reč koju mi ne umemo ili ne smemo da kažemo, ističe Đogo.
- Dugačak spisak krivica, dugačak spisak zasluga.
- Zato ovaj tekst nije spis o pravnim procedurama u (re)izboru Miloša Kovića. Miloš Ković je čovek koji je naš poslednji uličnosnjenji argument kada su u pitanju "procesi" vezani za sudbinu Kosova i Metohije. Poslednji argument u jednom čoveku kada su u pitanju zavetno pamćenje i istorijsko znanje srpskog naroda. Oni koji mu sude i presuđuju sigurno će naći "patriotske" saučesnike i neme posmatrače: oni će nam pokazati svoje knjige (koje malo ko čita) i svoje intervjue u kojima ništa nisu rekli sve govoreći o "srpskom pitanju". Miloš je trenutno svojevrsna kolektivna ličnost i simbolički centar srpskog identitetskog bića. Njegova borba ima zato različite i međusobno isprepletane nivoe: borba za dostojanstvo Univerziteta na kome se neće unapred određivati da li je nečiji trud dovoljan za (re)izbor ili ne, borba za "blagostojanije" jedne male Crkve - Vanjine i Miloševe porodice, Petra i Filipa, borba za mogućnost naših studenata da pored demitologizatora i dekonstrukcionista srpske istorije čuju i ono danas "drugo" a nekada - prvo viđenje istorije svoga naroda. Borba da se zlo i dobro ne pomešaju, odlučno "ne" i onima koji će, shodno današnjem sistemu vrednosti, bukati o patriotizmu i akademski streljati najznačajniju simboličku figuru savremene srpske istorijske svesti. Borba da svetlost Beograda i beogradskog Univerziteta ne bude lažna i blješatav svetlost Megalopolisa-gutača svoga naroda već svetlost Žiže Pamćenja i Zaveta Stefana Visokog. Da ne živimo jesen srpskog naroda već znakove proljeća.
Za to se borimo. To što je sve to spalo na pleća Miloša Kovića - njegov je zavetni udio. Ali i naš, zaključuje Đoko.
Preporučujemo
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)