Društvo

EVROPA GA SLAVILA, SRBIJA ZABORAVILA: Čuveni kritičar i publicista Uroš Petrović delom zadužio srpsku književnost

Милорад Бошњак

31. 10. 2021. u 11:15

DUGO će vremena još proći, dok svi srpski zaslužnici, koji su kulturnu javnost Evrope i Srbije svog vremena zadužili, budu vrednovani i u matičnoj zemlji.

ЕВРОПА ГА СЛАВИЛА, СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА: Чувени критичар и публициста Урош Петровић делом задужио српску књижевност

Mladi Petrović sa familijom u Gornjem Milanovcu, Foto Privatna arhiva

Među njima je Uroš Petrović, rodom iz Gornjeg Milanovca, čiji je doktorat preokrenuo javno mnjenje Evrope. Prerana smrt sprečava Petrovića da svoje delo kruniše i presudno utiče da ga kasnije prekrije srpski zaborav.

- Ovaj smeli, otmeni mislilac, zaslužuje značajnije mesto u srpskoj književnosti, potpunu reafirmaciju u sredini odakle potiče - smatra istoričar Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Naš sagovornik dugo istražuje uticaj Petrovića na Evropu i Srbiju, životopis...

- Na doktorskim studijima na Sorboni u Parizu, maja 1907. odbranio je tezu "Ipolit Tent -književni istoričar XVII veka" o metodu Tenove kritike, primeni na francuske pisce 17. veka (Rasin, La Fonten...). Tenovu teoriju proglašava nedovoljnom i ukazuje na netačnost njegovih sudova. Disertacijom, slama Tenov autoritet u Evropi i među Srbima - objašnjava Marušić.

Ta ubedljiva studija "struji" kroz književne krugove Pariza, Evrope, Beograda... Čuveni prof. Lanson uvrstio ju je u "Bibliografski podsetnik", kao obavezan priručnik.

- Iz Pariza, posle promocije za doktora, Petrović se vraća u Beograd. "Bio je čudnovato lišen zavisti, želje za isticanjem" pisao je Slobodan Jovanović. Januara 1908. postavljen je za privremenog, a 1910. Ukazom kralja Petra I za redovnog docenta francuskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu. Petrović je prvi Srbin, kome je francuska književnost uz jezik glavna struka. Do tada, 1907. na 1908. on kao nastavnik Gimnazije u Nišu, stanuje u kući sa suplentom Miodragom Ibrovcem, isto Milanovčaninom, čuvenim kulturnim delatnikom - nastavlja Marušić.

Uroš Petrović, Foto Privatna arhiva

Iako evropski ugledan, savesni prof. Petrović se posvećuje učenicima, manje svojoj književnoj reputaciji, ređe objavljuje radove. Savremenici traže da konačno "grune sa jednom knjigom". Ni kad je 1911. teško oboleo, ne prekida predavanja.

- Početkom 1914. on, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Risto Odavić, usmeravaju rad Narodnog pozorišta U Beogradu. Član je upravnog odbora Société littéraire de Belgrade (Književnog društva Beograda) koje radi od 1911. do početka Velikog rata. Na listi članova iz 1914. bio je i kralj Petar Prvi Karađorđević - ističe Marušić.

Uroš Petrović rođen je 15. septembra 1880. kao najstariji od četvoro dece Avrama i Perside Petrović. Umro je 5. decembra 1915. godine.

Aleksandar Marušić, Foto M. Bošnjak

Kritike, prevodi...

PRVE radove, Petrović objavljuje kao maturant u opozicionom listu "Zvezda". Sa 18 i 19 godina prikazuje knjige Radoja Domanovića, Bore Stankovića, Ive Ćipika, piše članke o Eduardu Paljeronu, Emiliju Kastelaru, filozofiji "Krojcerove sonate"...

Piše i u bečkoj "Mladosti" 1899. Kritike i prevode objavljuje mu "Brankovo kolo". U "Odjeku" 1902. uređuje književnu i pozorišnu kritiku, tu mu "ponedeonički" podlisci pod pseudonimom Unus zrače duhovitošću i stilom, što je tada bila novina. Prevodi pozorišne komade za repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA CECINOG HITA: Šta se krije iza stihova pesme Fatalna ljubav

TAJNA CECINOG HITA: Šta se krije iza stihova pesme "Fatalna ljubav"