RASADNIK ZNAMENITIH SRBA NAPUNIO 230 GODINA: Karlovačka gimnazija danas proslavlja veliki jubilej

DA nije bilo odlučnosti mitropolita Stefana Stratimirovića (1757-1836) i darežljivosti čuvenog karlovačkog građanina, trgovca Dimitrija Anastasijevića Sabova, pitanje je da li bi u srcu srpske kulture i duhovnosti, Sremskim Karlovcima, pre ravno 230 godina bila osnovana prva srpska, nadaleko čuvena Karlovačka gimnazija.

Foto N. Karlić

Sve to pre više od dva veka Poveljom od 11. oktobra 1791. odobrio je car Leopold Drugi u vreme Habsburškog carstva.

Od tada i Jovana Grosa, prvog njenog direktora, do današnjeg Branka Stojkova, koji je kao i mnogi njegovi prethodnici prešao put od đaka ove škole, profesorske karijere u njoj, do njenog rukovodioca, kroz gimnaziju su prošle hiljade i hiljade učenika. Mnogi naši znameniti ljudi bili su karlovački đaci i profesori, a među njima i Branko Radičević, Vasa Stajić, Jovan Sterija Popović, Milan Jovanović Batut, Jovan Živanović, Borislav Mihajlović Mihiz, Dejan Medaković, Vida Ognjenović...

Ni danas ne manjka interesovanja za školovanje u čuvenoj gimnaziji.

Foto N. Karlić

Doduše, zbog situacije sa pandemijom kovida 19 proslava jubileja biće drugačije od prethodnih, ali će svakako biti svečano. Hor će otpevati pesme na stihove najslavnijeg đaka, Branka Radičevića.

- Škola je prolazila kroz razne periode, ratove, bolesti, različita uređenja, ali je opstala - kaže direktor Stojkov.

Mitropolit Stratimirović, Foto N. Karlić

- Dobro je što smo uvek bili svesni lepe tradicije, a prošle generacije ne zaboravljaju svoju Gimnaziju i rado dolaze.

U godini velikog jubileja, Muzej grada Novog Sada je upriličio dve izložbe o najstarijoj gimnaziji kod Srba, predstavljajući njen bogat i zanimljiv istorijat od početaka u starim zgradama u Normalnoj, a potom i u Latinskoj školi, odakle se posle veka, zahvaljujući braći Anđelić, preselila u novo, sadašnje zdanje. Izgrađeno je prema projektu budimpeštanskog arhitekte Germana Anđelića i njegovog brata Stevana u stilu srpskih srednjovekovnih manastira.

Izložena su razna dokumenta, učeničke sveske, Povelja cara Leopolda Drugog, pečat sa grbom Karlovačke gimnazije, ključ od kapije škole, fotografije direktora, maturski panoi, među kojima je i onaj na kojem je sa drugovima Paulina Maširević, prva devojka koja je juna 1918. položila ispit zrelosti, i to sa odlikom. Njen primer sledile su Olga Milić i Teodora Petrović. Štap i šešir označavali su doba zrelosti i vreme mature.

Foto N. Karlić

Foto N. Karlić

- U prvoj školskoj godini u Gimnaziji je radio samo pripremni razred - objašnjava nam dr Gordana Petković iz Muzeja grada, koja je zajedno sa Dejanom Đurđićem, profesorom istorije u Gimnaziji, priredila izložbu u Zavičajnom muzeju u Sremskim Karlovcima, koja će biti otvorena do septembra 2022.

- Do sredine 19. veka Gimnazija je bila šestogodišnja škola, a sedmi i osmi razred uvedeni su 1852. i 1853. godine.

Najstarija gimnazija u srpskom narodu, prema rečima Dejana Đurđeva, prepoznatljiva je i po svojim zbirkama, biblioteci, fondovima i zakladama. Zahvaljujući darovima i angažovanju velikih srpskih slikara, stvorena je značajna zbirka portreta arhijereja, direktora, profesora i dobrotvora Karlovačke gimnazije.

- Biblioteka raspolaže fondom od 18.198 knjiga - sa ponosom ističe Đurđev, inače profesor istorije u Karlovačkoj gimnaziji, dodajući da su mnogo književnici i naučnici prve primerke svojih dela, direktno iz štampe, poklanjali Gimnaziji.

- Jedno od malobrojnih fototipskih izdanja Miroslavljevog jevanđelja iz 1897. Gimnaziji je poklonio kralj Aleksandar Obrenović prilikom posete. Svoju biblioteku je poklonio i Teodor Radičević, kao i veoma vredne primerke iz kolekcije svog sina, pesnika Alekseja (Branka) Radičevića.

Foto N. Karlić

Ništa manje nije poznat i čuveni herbarijum prirodnjaka i minerologa Andreja Volnog, koji je predavao prirodne nauke. Strast prema sakupljanju bilja delio je sa svojim đacima, te su zajednički boravili u prirodi gde su se takmičili ko će pronaći ređi primerak određene biljke. Njegov herbarijum se smatra vrednim doprinosom botanici i predstavlja zaštićen spomenik prirode.

Foto Muzej grada

* * * * * * * * * * * *

Zakletvom protiv alkohola

NA kraju 19. i početkom 20. veka, tadašnji direktor Radivoje Vrhovac da bi đake usmerio da korisno provode vreme u literarnim družinama poput "Stražilova", upustio i u borbu protiv alkohola u školi.

- Bila je uspešna u toj meri da se razvio antialkoholičarski pokret, do tačke kada je osnovano apstinentsko đačko udruženje "Budućnost", a članovi su prilikom učlanjenja polagali zakletvu da do kraja školovanja neće okusiti ni kap alkohola.

* * * * * * * * * * * *

Stroga pravila

U ŠKOLI su bila propisana stroga disciplinska pravila, i toliko detaljna da su određivala đacima mesta za šetnju, kao što su prema Varadinskoj česmi, put na Banstol, Matej i Ešikovac, u Stražilovsku šumu i na Magarčev breg. Direktor Jovan Pantelić je sredinom 19. veka zabranio kupanje na Dunavu, jer je bilo slučajeva utapanja gimnazijalaca.

* * * * * * * * * * * *

Sveti Sava

OD 1860. godine bila je uvedena proslava Svetog Save i od tada je svakog 14. odnosno 27. januara u Gimnaziji proslavljan ovaj praznik. Prvo je održavana svečana liturgija, a zatim je sveštenstvo u ornatu, sa đacima i građanstvom, kao litija, odlazilo u školu, gde je svećena vodica.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije