Društvo

SKRAJNUTI PROJEKTI O SRBIJI? Deo istraživača nezadovoljan načinom sprovođenja poziva za finansiranje radova IDEJE

Lj. B.

03. 11. 2021. u 11:28

ISTRAŽIVAČI okupljeni na fejsbuk- -grupi Naučna zajednica Srbije, smatraju da je u okviru poziva IDEJE, na koji su konkurisali različitim projektima, bilo propusta zbog kojih su prolaz u drugi krug dobili projekti koji to, možda, nisu zaslužili. Ovo nadmetanje za finansiranje istraživanja raspisao je Fond za nauku.

СКРАЈНУТИ ПРОЈЕКТИ О СРБИЈИ? Део истраживача незадовољан начином спровођења позива за финансирање радова ИДЕЈЕ

Konkurisalo 9.096 istraživača sa 917 projekata / Foto Ž. Knežević

- Nisu jasni kriterijumi za selekciju projekata, nije ispoštovana transparentnost izbornog procesa, a nejasan je i izbor i stručnost recenzenata - kaže deo naučnika u pismu koje je objavljeno na društvenim mrežama.

Oni smatraju da Fond za nauku nije kontrolisao kvalitet recenzija, te da nije regrutovao adekvatne recenzente u svim slučajevima.

- Posledično, kvalitet dobijenih recenzija je u određenom, nemalom, broju slučajeva upitan, a samim tim i broj bodova koji su projekti dobili, a na osnovu kojih je doneta odluka o prolasku u drugi krug - smatraju oni. - Najveća zamerka jeste kvalitet recenzija koji je u velikom broju slučajeva veoma nizak i ne služi svojoj primarnoj svrsi - ne daju smernice o tome kako projekat unaprediti.

Po njima, neki komentari recenzenata ukazuju na to da oni ne poznaju dobro oblast u okviru koje su recenzirali. Takođe, tvrde da težina zamerki koje su istraživači dobili često nije u skladu sa brojem bodova.

- Kada je reč o kriterijumima za selekciju, kao nedostatak određenog broja projekata navedeno je to što se projekat fokusira na rešavanje problema u Srbiji - kažu u ovoj grupi koja okuplja više od 2.700 istraživača.

Oni postavljaju pitanje da li su projekti koji nude rešenja za određene probleme u Srbiji, kao što je, na primer, zaštita životne sredine ili projekti koji su predvideli da se njihova rešenja koriste najpre u industriji Srbije - ciljano dobijali negativne poene.

Takođe, ovi naučnici imaju zamerke i na to što nije objavljena rang-lista svih projekata sa ukupnim brojem bodova i po oblastima.

S druge strane, u Fondu za nauku pojašnjavaju da program IDEJE podrazumeva potpuno drugačiji princip evaluacije projekata u odnosu na praksu koja je postojala do osnivanja ovog fonda. Ističu da je na program konkurisalo 9.096 istraživača sa 917 predloga projekata, a prolaznost koja se očekuje je 15 odsto.

- Na osnovu povratnih informacija koje je Fond za nauku dobio, reakcije naučne zajednice posle prvog stepena evaluacije su većinom pozitivne - kažu u Fondu i tvrde da oni obezbeđuju objektivnu i nezavisnu evaluaciju predloga projekata.

Pojašnjavaju da kriterijume za izbor evaluatora definiše najviše stručno telo Fonda, a da se evaluatori biraju kroz poseban javni poziv.

- U bazi evaluatora Fonda za nauku nalazi se više od 1.000 eksperata iz 60 zemalja - tvrde u Fondu. - Predlozi projekata dodeljuju se na evaluaciju recenzentima koji su stručnjaci u oblastima na koje se projekat odnosi.

Oni tvrde da su svaki predlog projekta ocenjivala tri recenzenta, a prema kriterijumima koji su unapred definisani i poznati istraživačima.

- Rezultat evaluacije i mesto na preliminarnoj rang-listi se određuju na osnovu srednje vrednosti ocena koje su dali recenzenti - kažu u ovoj instituciji.

REZULTATI

PROCES evaluacije projekata u okviru Programa IDEJE još traje, kažu u Fondu za nauku, a završetak je planiran za kraj novembra. Tada će na sajtu Fonda za nauku biti objavljena rang-lista odobrenih projekata.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
Društvo

0 11

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ITALIJANI NEZABORAVLJAJU SVOG HEROJA: Rim u suzama! Mihajlović spojio Lacio i Inter na godišnjicu svoje smrti (FOTO)

ITALIJANI NEZABORAVLjAJU SVOG HEROJA: Rim u suzama! Mihajlović spojio Lacio i Inter na godišnjicu svoje smrti (FOTO)