ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O REFERENDUMU: Ukinut prag izlaznosti, olakšano pokretanje inicijative o važnim pitanjima

NOVI Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donosi se radi usklađivanja sa Ustavom, preporuka Evropskog saveta i Venecijanske komisije, ali i zbog toga što je postojeći zastareo i praktično neprimenjiv.

Foto Tanjug

Novi akt donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravilima 50 procenata od upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih se Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet još 1994. godine, a neznatno korigovan 1998. godine.

U javnosti su se pojavile spekulacije da akt donosi kako bi država udarila temelje da lakše proturi škakljive teme, poput statusa Kosova i Metohije ili sprovođenja projekta "Jadar", odnosno dolaska kompanije "Rio Tinto", čemu se protive ekološka udruženja.

Da se u Srbiji retko koriste referendumi i narodna inicijativa, pokazuje i dosadašnja praksa.

Građani su se na referendumima od 1990. godine do danas izjašnjavali šest puta - 1990. i 2006. menjali smo Ustav, a 1998. izjasnili se o tome da ne želimo strane predstavnike u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Tri referenduma o državnim simbolima i ustavnim amandmanima 1992. godine bila su neuspešna, jer je izašlo manje od polovine upisanih birača. To u proseku znači da se na pet godina organizuje jedno glasanje.

Jedinu narodnu inicijativu koja je uspela i rezultirala je uvođenjem doživotne robije za ubice dece i žena u izmenama Krivičnog zakonika, podnela je Fondacije "Tijana Jurić".

Osnovna mana postojećeg zakona u delu koji se odnosi na narodne inicijative bila je da je rok za podnošenje potpisa građana samo sedam dana za 30.000 parafa, pa je sada on produžen na 90 dana, kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Venecijanska komisija je pozdravila predlog, ali i iznela žal jer su izmene započete kada je referendum o Ustavu postao neizbežan. Novi zakon će se najverovatnije prvo primeniti prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta koji se odnose na sudstvo i biće održan u januaru sledeće godine.

Inače, u Evropi po korišćenju referednuma prednjači Švajcarska, gde se građani izjašnjavaju čak i o izgledu ulica ili fontana.

ZAHTEVI NA ČEKANjU

KAO jednu od manjkavosti u izmenama zakona, stručnjaci navode i to da u novom, kao i u starom zakonu, ne postoji sredstvo kojim bi građani mogli da nateraju parlament da ignoriše inicijativu koju su podneli. Tako, na primer, u skupštinskoj proceduri i dalje stoje dva zakona - o klasifikaciji informacija i slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2007, kao i o zabrani pušenja iz 2008. godine.

SKUPI POTPISI

BRANA podnošenju inicijativa građana može biti i overa potpisa. Tako zakon predviđa da se notaru plaća 40 dinara po parafu. To znači da bi za, na primer, 30.000 potpisa trebalo da se plati oko 10.000 evra.

Preporučujemo

Politika

0 8

UKIDA SE CENZUS: Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

09. 11. 2021. u 19:09

Politika

0 0

MILAN MARKOVIĆ: Referendum bliži građanima

28. 07. 2021. u 22:30

Politika

0 1

DAČIĆ O REFERENDUMU ZA PROMENU USTAVA: Danas rasprava, glasanje moguće na jesen

07. 06. 2021. u 00:44

Ekonomija

12 10

VUČIĆ O RIO TINTU: Spremni smo za referendum

04. 06. 2021. u 13:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije