SVETI KRALJ MILUTIN SPAS I OD KORONE: Reporter "Novosti" sa žiteljima Sofije koji, kao nekad, u vreme kuge i kolere, u crkvi traže"pomoć"
SRPSKOM kralju Milutinu se sada zbog korone, kao u prošlosti tokom epidemija kuge i kolere, žitelji Sofije obraćaju za spas kao nebeskom zaštitniku.
U ormarić ispod njegovog sarkofaga u sofijskoj Crkvi Svetog kralja (kojoj je ime u velikobugarskoj eri promenjeno u Sveta nedelja) vernici ostavljaju odeću da prenoći i napoji se isceliteljskom svetošću pa je oblače uvereni da će ozdraviti.
Novija istraživanja ukazuju da je prenos Milutinovih moštiju iz Trepče, gde su bile skrivene od Osmanlija posle Kosovskog boja, zahtevao sam sofijski paša u vreme epidemije kuge u 15. veku, jer je čuo za njihovu veliku moć i verovao da će hrišćanski Sveti kralj zaštititi Sofiju od bolesti. Putopisci su zabeležili da su muslimani smatrali Milutinove mošti isceliteljskim i dolazili da im se poklone. Danas je manje poznato da pored katedralnog hrama u centru bugarske prestonice kult Svetog kralja ima ima još jedno vrelo, ispod vrha lepe planine Ljulin koja se naslanja na Vitošu.
U srednjem veku to je bio pust kraj obrastao šumom, u kojoj su živeli mali manastiri sofijske svete gore. Danas Ljulin osvajaju luksuzne vile političara i biznismena. Na oko kilometar od poslednjeg gradilišta, u gustoj bukovoj šumi se krije drevni manastirčić raške osnove, koji je obnovljen u 19. veku i posvećen Ćirilu i Metodiju. Njega malo ko poznaje pod tim imenom među Sofijancima, čak i među žiteljima obližnjeg predgrađa Gorne (gorske) banje. U narodu on se, kao i vekovima ranije, naziva Sveti kralj ili Banjski manastir.
Po jednom predanju, to je Milutinova zadužbina, u kojoj su neko vreme počivale njegove mošti u vreme kada ih je polovinom 15. veka prenosio u Sofiju mitropolit Siluan iz Belih Crkava, što je stari naziv naše Kuršumlije. Drugi naziv, Banjski manastir, kažu etnolozi i istoričari, takođe je povezan sa srpskim vladarom koji je nazivan Banjski kralj, po njegovoj slavnoj zadužbini, manastiru Banjskoj pod Rogoznom, gde je provobitno bio sahranjen. Po drugom predanju kraljeve mošti su jednom same došle na Ljulin, kada su ih u sofijskoj crkvi uznemirile turske krdžalije, tražeći blago.
U najmaštovitijem sofijskom mitu izmešani su biblijski motivi, kralj Milutin i knez Lazar. Po toj legendi Milutin je zarobljen u boju sa Turcima na Kosovu, a Osmanlije su mu ponudile da primi islam i spase život. On je odbio i pomolio se Bogu, posle čega su pukli okovi na njegovim rukama i sam je kao hrišćanski mučenik položio glavu na gubilište. Kada je dželatova sablja presekla kraljev vrat, kazuje mit, iz njegovog tela prosijala je svetlost. Obezglavljeni Milutin je ustao, uzeo glavu pod mišku i uzdigao se u nebo.
Dok je leteo ka istoku ugledali su ga pastiri sa planine Ljulin kako sija nalik zvezdi vitlejemskoj i povikali od uzbuđenja. Milutin je ispustio glavu, a na mestu gde je ona pala i sakrivena podignut je manastirčić Sveti kralj. Njegovo telo obasjano natprirodnom svetlošću sletelo je u centar Sofije, gde je podignuta crkva Sveti kralj. Ova lepa legenda je narodni pokušaj objašnjenja gde su nestali glava i desna šaka Milutinovih moštiju. Jer, iako važi da svako deo nepropadljivog tela svetitelja ima jednaku moć, u narodnom verovanju glava i desnica se smatraju najvažnijim. Naročito kada je reč o Svetom kralju ratniku koji je oko 1313. slomio prvi napad Osmanlija na Bugarsku i bio ktitor 40 hramova i manastira, među kojima su Svetih arhanđela, jedinog slovenskog manastira u Jerusalimu i Hilandara na Svetoj Gori.
Monasi Hilandara tražili su od svog pokrovitelja, ruskog cara Ivana Groznog, da izdejstvuje kod sultana da se Milutinove mošti pošalju na Svetu Goru u srpsku carsku lavru čiji je ktitor bio. Taj predlog je očigledno odbijen, ali su po jednom predanju upravo Rusi uzeli glavu i desnicu Svetog kralja. Milutin nije bio jedini sveti srpski vladar koji je imao kult, niti je on bio ograničen samo na Sofiju. U celoj jugozapadnoj Bugarskoj, naročito u Samokovskoj eparhiji, posle 15. veka izuzetno su poštovani Sveti Simeon i Sveti Sava i Sveti Stefan Dečanski.
- Obogotvorenje zakonitog kralja ili cara posle njegove smrti je specifičan amblem srpske državnosti, za razliku od, na primer, skoro nepostojeće slične tradicije u Bugarskoj i nedovoljno razvijene u Vizantiji - kaže bugarska istoričarka, akademik Aksinja Džurova.
- Kult srpskih vladara ne objašnjava se samo činjenicom da je Samokovska eparhija bila potčinjena Pećkoj patrijaršiji i da su njene crkve i manastiri imali dobre odnose sa Hilandarom. Objašnjenje ove popularnosti bi trebalo tražiti u duhovnom kontekstu vremena koje je usledilo posle 15. veka. Uslovi koji su stvarali potrebu za jačanjem uspomene na vladara-sveca, povezane sa idejom jedinstva Slovena na Balkanskom poluostrvu, iznedrili su kroz ovaj proces konsolidacionu snagu u poznovizantijsko doba.
Doba u kome su nacionalne granice izbledele pod pritiskom inovernog gospodara izbacilo je u prvi plan neophodnost prisustva moćnog suverena, zaštitnika Slovena i pravoslavlja, čije stanište, međutim, nije moglo biti ovozemaljsko.
TROOLTARSKI HRAM
U 19. veku smatralo se istorijskom istinom da je Sredac promenio ime u Sofija po velelepnoj Milutinovoj zadužbini koju je podigao u ovom gradu, koji tada još nije bio bugarska prestonica. Istorijski je pouzdano da se Milutinovo telo po donošenju u Sofiju prvo nalazilo u najuglednijem hramu, sedištu mitropolije, romejskoj rotondi svetog Đorđa iz 5. veka, odakle je premešteno u novo mitropolijsko sedište, ogromnu Crkvu Svetog kralja Milutina i svetih velikomučenica Marine i Kirijakije, sa tri oltara, od kojih je centralni bio posvećen Milutinu. Ovaj monumentalni hram su Turci srušili, a detalja o njenom ktitoru i izgledu nema.
Preporučujemo
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (1)