Društvo

RUSU NEMAČKOG POREKLA SRCE JE KUCALO ZA SRBIJU: Položeni venci na grob Nikolaja Hartviga, Srbi su ga toliko voleli da su ga zvali Hartvić

10. 02. 2022. u 12:19

DANA 10. februara ruska diplomatija obeležava praznik – Dan diplomatskih radnika. Povodom toga, na Novom groblju u Beogradu tradicionalno su položeni venci na grob ruskog carskog poslanika na srpskom dvoru Nikolaja Henrikoviča Hartviga.

РУСУ НЕМАЧКОГ ПОРЕКЛА СРЦЕ ЈЕ КУЦАЛО ЗА СРБИЈУ: Положени венци на гроб Николаја Хартвига, Срби су га толико волели да су га звали Хартвић

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Vence su položili predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji, Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu, Trgovinskog predstavništva Rusije u Beogradu i dr.

Nikolaj Hartvig, poslanik ruskog carstva svoju službu u Beogradu obavljao je u vreme Aneksione krize 1914. godine. Bio je veliki prijatelj Srba i čovek kome su svi skidali šešir dok je šetao ulicama prestonice. Zapravo, Beograđani su ga čak rado svojatali i prozvali Nikola Hartvić.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Hartvig je smatran tvorcem Balkanskog saveza koji je razbio Otomansku imperiju i skoro potpuno rešio viševekovno pitanje vladavine Turaka u Evropi. Veoma je bio poštovan posebno u Srbiji: ovo slovensko kraljevstvo nazivao je „ruskom avangardom na Balkanu”, uspeo je da zainteresuje Rusiju da podrži njegov slobodan razvoj. Tokom svog diplomatskog rada u Kraljevini Srbiji (1909-1914) dao je veliki doprinos razvoju diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije, uloživši dosta napora da zaustavi sukob između Srbije i Austrougarske.

A o ljubavi koju je Nikolaj Hartvig gajio prema Srbiji svedoči i sam kraj njegovog života. 

Kada je Gavrilo Princip izvršio atentat na Franca Ferdinanda, austrijska štampa odmah je otpočela kampanju u kojoj je za ubistvo krivila zvanični Beograd i samog Hartviga koji je, kako su novine lažno pisale, priredio banket na dan atentata, dok zastava na zgradi ruskog poslanstva nije bila spuštena na pola koplja u znak žalosti.

Tada je austrougarske interese u Beogradu predstavljao otpravnik poslova Vladimir Gizl fon Gizlingen. Iste večeri kada se Gizl vratio iz Beča (gde je učestvovao u izradi ultimatuma), Hartvig je zatražio hitan prijem, ne bi li dobio odgovor na pitanje šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom. Već na samom početku sastanka, tokom razgovora u zgradi austrougarskog poslanstva, Hartvig doživljava srčani udar i umire. Njegovo, inače već slabo srce nije izdržalo ovaj šok i ruski poslanik je postao poznat kao „prva žrtva Velikog rata“. 

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Na molbu srpske vlade, ruski car Nikolaj Drugi, kao znak posebne naklonosti prema Srbiji, dozvolio je da Hartvig bude sahranjen u Beogradu. 

Hartvig se rodio na Kavkazu u Gruziji. Potekao je iz, nekada, bogate porodice koja je, zbog okolnosti koje je to vreme nosilo sa sobom, ostala bez imetka. Otac mu je bio vojni lekar, naturalizovani Rus inače nemačkog porekla.

BONUS VIDEO: 

POVELjA O HRAMU U TEMELj JE UGRAĐENA: San predaka ostvaren je nakon 125 godina

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVA I ALBANIJA U GOSTIMA... Hari Kejn pred meč Srbija - Engleska

"OVA I ALBANIJA U GOSTIMA..." Hari Kejn pred meč Srbija - Engleska