GLEDALI SMO SPALJIVANJE ŽIVIH LJUDI: Mladen Vukota (90) iz Niša o strahotama koje je kao dete preživeo u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac

Ј. ЋОСИН

26. 02. 2022. u 07:00

TE 1942. godine proterani smo u najzloglasniji koncentracioni logor u NDH - ciglanu Jasenovac. Tada nismo znali kakvo je to mesto, ali smo, kao deca, toliko užasa videli i doživeli, da smo svakog dana Boga molili da nas ubiju, da se više ne mučimo. Niko više nije mislio na život, samo na to kada će nas osloboditi patnje. Hrabriš druge, ali uveče se moliš da umreš bezbolno.

ГЛЕДАЛИ СМО СПАЉИВАЊЕ ЖИВИХ ЉУДИ: Младен Вукота (90) из Ниша о страхотама које је као дете преживео у злогласном усташком логору Јасеновац

Mladen Vukota / Foto privatna arhiva

Ovako se Mladen Vukota (90), iz Niša, penzionisani oficir Jugoslovenske narodne armije, seća ustaških zločina, patnje i strahota koje je kao dvanaestogodišnji dečak doživeo u ozloglašenom logoru Jasenovac.

Zauvek su mu se u sećanje urezale slike kada su dve grupe ljudi uveli u prostoriju u kojoj je bila peć za pečenje cigle:

- U tu peć uterali su ljude. Založili vatru i spalili ih. Čuli su se samo krici. Ujutru, sve je utihnulo, doveli su neke ljude da počiste to što je ostalo, da odnesu one kosti. Taj užas osećao se u vazduhu čitavog dana. Već sledeće noći, uradili su isto i odveli novu grupu ljudi.

Mladen Vukota rođen je u Bosanskoj Krajini, a u Nišu, gde je radio kao vojni pilot, živi od 1957. godine. Kada je te 1941. godine počeo rat, imao je 11 godina. Sredinom jula 1942. godine Kozara je pala, a grupu dece, među kojima je bio i Mladen Vukota, ustaše su zarobile na obali Save.

- Nismo znali gde nas vode. Stariji su nam govorili da se uvek držimo jedni drugih, pa smo se nas petorica držala zajedno - priča Vukota početak užasa koji je preživeo. - Bili smo naizgled deca, a već zreli ljudi. Oterali su nas u jednu ciglanu kod pruge, gde smo proveli prvu noć. Budili su nas šutiranjem. Ako je neko ponudio nekoga vodom ili hlebom, udarali su ga nogama i puškama. Naišli smo na grupu ljudi. Nas su doveli da gledamo, a njih su počeli da biju čime stignu. Nekome su među njima bili roditelji, braća, sestre...

Kaže da se u sećanje kao prva najteža slika urezao prizor kada su ti isti ljudi sami sebi kopali jame u koje su ih ustaše posle trpale.

- Nisu pucali, nego su ih udarali dok ne padnu, a kada su oborili poslednjeg, onda su ih upucali i bacali u rupe. Sve smo to mi deca gledali - govori nam Mladen i priziva sećanje na neprestanu glad i žeđ.

Jeli su otpatke iz kuhinje, vodu nisu imali. U blatnjavu rupu, u koju su bili bačeni ljudi, spuštali su košulju da se natopi vodom, a onda njome kvasili usta, da prežive.

- Jednog jutra natrpali su nas u vagone, koliko god je moglo da nas stane. Vozili smo se nekoliko dana i noći, voz ide, pa stane... Nismo znali gde se nalazimo. Bili smo bez vode, hrane, tu smo vršili nuždu, tu su ljudi umirali... Kada je voz stao, izbacili su nas napolje u nekom slavonskom selu. Koliko je u vagonima ostalo mrtvih, to ne znam - kaže Vukota.

Obreli su se u jednom slavonskom selu gde ih je dočekala grupa seljaka, da izaberu logoraše koje će uzeti kao radnu snagu. Bio je dodeljen jednoj porodici, a njegova sreća bila je što je jedan njihov član bio u partizanima. Kada je oslobođen, nakon golgote, vratio se u rodni kraj. Njegov najstariji brat koji je radio u ciglani poginuo je odmah po izbijanju rata. Kasnije su nastradali još jedan brat i sestra, dok su on i druga sestra, kao i roditelji, uspeli da prežive strahote rata.

SUDBINA ZABELEŽENA KAMEROM

KAKO bi se ovekovečila još jedna, do sada neispričana priča o strahotama i patnji logoraša Nezavisne Države Hrvatske, novinari Dragan Stojanović i Dragan Milić, kao i istoričar Nebojša Ozimić napravili su dokumentarac o Nišliji Mladenu Vukoti pod nazivom "Dete Kozare" koji će se uskoro naći pred publikom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!