SUSRET SA ISTORIJOM - ZLO ZAPAKOVANO U AKCIJE SA VOLSTRITA: Povodom novog izdanja "Istorijskog dodatka" o nacizmu u Ukrajini

NAŠA budućnost nije nikad bila manje predvidiva, nikad više nismo zavisili od političkih snaga kojima se ne može verovati da će slediti pravila zdravog razuma i sopstvenog interesa - snaga koje, gledajući norme drugih vekova, liče na čisto ludilo.

Foto Arhiva

Ova rečenica, ma kako to čudno zvučalo, nije nastala kao reakcija na aktuelna strateško-politička događanja koje odlikuje opšte obesmišljavanje država i naroda, bačenih u haos, a kojima mi prisustvujemo kao nemi svedoci. Nastala je pre više od sedam decenije, napisala ju je filozof i teoretičarka politike Hana Arent u knjizi "Izvori totalitarizma", u vreme kada je Hladni rat, odnosno podela između Istoka i Zapada, hvatao pun zalet. Tačno na polovini stoleća koje je za nama svet je očito bio pred istim dilemama kao i danas - izložen instrumentima ideologizacije i političkih obračuna.

Za trenutak, pri kraju prošlog veka, učinilo se da je naša civilizacije zakoračila u novu eru bez sukoba, skrivanja pravih ciljeva i "pranja ruku" za neprijatne i bolne istine. Pao je Berlinski zid, Hladni rat se završio. Ali, idila je kratko trajala. Na razmeđi dva veka, kao da je pucanj iz startnog pištolja pozvao stare i nove političke snage da započnu novu političku igru. Svetski meridijani našli su se obavijeni novom mitološkom maglom i propagandnim dimom, počela je da se gubi predstava o onom što se dešavalo u prošlosti. Krenulo je odmotavanje klupka unazad, iz početka stidljivo i tiho, a kako se sve više koračalo u ovaj milenijum sve bučnije i nametljivije, sa jasnim naznakama da se neće zaustaviti. Meta je dvadeseti vek, njegova istorija i celokupna dostignuća.

Sovjetski savez je poistovećen sa nacističkom Nemačkom, stvoren je novi "mit o dva čudovišta" - Hitleru i Staljinu. Pod dirigentskom palicom "velikog ujaka" sa one strane okeana, u Evropi je zavladala prava histerija u stvaranju nove istorije. Tako, po evroparlamentarcima, Drugi svetski rat zapravo nije počeo 1. septembra 1939, već osam dana ranije, 23. avgusta, kada je u Moskvi potpisan sporazum između Ribentropa i Molotova. Najbučniji u stvaranju revizionističkog mita o izjednačavanju Sovjetskog Saveza i fašističke Nemačke, bili su političari baltičkih zemalja i Poljske.

ISTOVREMENO, dok Evropska unija definitivno zaključuje da je sporazum Ribentrop - Molotov razlog za izbijanje krvavog rata, nemo posmatra javno demonstriranje nacista. Pred njenim i očima vascelog sveta veličaju se nacističke ideje u pojedinim državama, njenim članicama. To evroparlamentarci nijednom rečju ne spominju, a kamoli da osuđuju. Reklo bi se da čak i ohrabruju naciste iz letonskog bataljona "Vafen" koji godinama defiluju ulicama Rige. Nikom ne smetaju okupljanja ultradesničara, ustaša koji veličaju hrvatske naciste i njihovog vođu Antu Pavelića. Ne spominju se čak ni proslave u Narvi u čast preživelih nacista 20. estonske divizije SS. Povampirenje profašističkih ideja u Ukrajini i rehabilitaciju dokazanih ratnih zločinaca niko ne pominje.

Opšta amnezija preplavila je i stari i novi kontinent kada je reč o nacističkoj ideologiji. Kao da su svi zaboravili čija se zastava zavijorila na Rajhstagu 1. maja 1945. i čija je armija oslobodila Berlin? Nikog ne bi trebalo da iznenadi ako ovih dana, posle ruske intervencije u Ukrajini, saznamo da je sovjetska armija zapravo okupirala nemačku prestonicu.

Pozadina ovog prekrajanja istorije ima dva izvora koji se u krajnjoj distanci stapaju u jedan. Prvi je pranje ruku svih država koje su bile uključene u zbivanja u mračnom periodu kada je omogućeno Hitleru da sa svojim nacistima započne realizaciju novog svetskog poretka i otima komad po komad Evrope. I njihov doprinos u stradanju 60 miliona žrtava da bi se sprečilo stvaranje sveta po Firerovoj zamisli. Te "sramne stranice" u mnogim zemljama Starog kontinenta doista postoje, a zato postoje i pokušaji da se one izbrišu, izbace iz udžbenika, ili što je moguće više, prekroje. Drugi je što su mnogi uticajni političari tog vremena bili na određeni način involvirani u sistem Trećeg rajha.

Činjenica je da su saveznici pobedili Hitlerovu armadu ali, sudeći po onome što događalo posle Drugog svetskog rata i što se događa u savremenom svetu, nacizam nije. Nacizam je još živ. Onome kome je stalo do istorijske istine, može je pronaći u istorijskim dokumentima.

A ta dokumenta govore da je stvaranje i rast Hitlerovog "trećeg carstva" finansirano iz njujorškog Volstrita i londonskog Sitija. Osnovni motiv da se na Nirnberškom procesu sudi nemačkim bankarima bio je da upere prst na američke i britanske partnere i otkriju one koji su posredno finansirali nacističku ratnu mašinu. Tužilac na ovom suđenju Volter Dž. Rokler bio je od prvog dana pod strahovitim pritiskom. Ukinuli su mu budžet za istragu.

Usled nedostatka svedoka i umanjenja resursa, Rokler je na kraju bio primoran da obustavi istragu, a njegova istražna jedinica je rasformirana. Svi optuženi bili su bez talasanja pušteni na slobodu. Herman Abs iz Dojče banke odmah je bio postavljen za ekonomskog savetnika u Britanskoj zoni okupirane Nemačke. Međutim, Rokler je sačuvao dokument iz koga se vidi da je 13 američkih banaka u potaji radilo za Treći rajh tokom Drugog svetskog rata.

IZA ZATAŠKAVANjA izvora nacističkog kapitala, koji je osmislila obaveštajna služba Stejt departmenta, bili su glavni finansijeri američkih političara, naročito onih iz Republikanske partije. Bile su to porodice Rokfeler, Dipon, Buš, Voker, Dals, Hariman i Kenedi. One su početkom prošlog veka osnovale agresivne i brutalne monopole, kartele i druge organizacije koje su kontrolisale sve ekonomske tokove u Americi. Njihova perfidna i grabljiva praksa donela im je nadimak "pljačkaški baroni sa Volstrita".

Posle Velikog rata, u vreme predsednikovanja Tedija Ruzvelta, Kongres je doneo ekstremno stroge antitrustovske, antikartelske i antimonopolske zakone. Pljačkaški baroni su ubrzo uzvratili udarac i uspeli da ubede kongresmene da usvoje malo poznati Veb-Pomerenov propis, koji je omogućavao da se pronađe rupa u zakonu i dozvoli stvaranje američkih trustova i monopola, pod uslovom da se to radi u inostranstvu. Zbog tog propisa bujica investicionog kapitala iznesena je iz Amerike i time doprinela velikoj ekonomskoj krizi i krahu 1929. godine.

I "pljačkaški baroni" krenuli su na Nemačku, koja je bila iscrpljena plaćanjem ogromne ratne štete u zlatu. I tu su se pri ruci našle američke porodice, one su pozajmljivale Nemcima novac, a zauzvrat uzimale papire od vrednosti, akcije u industriji visoke tehnologije i hemijskim procesima. Iako je u to doba nemačka valuta bila gotovo bezvredna, nemačke akcije su bile veoma vredne. To su najbolje osetili Rokfeler, Dž. P. Morgan i porodica Dipon.

Foto AP

Od samog ulaska u Nemačku "pljačkaški baroni" su zaigrali na kartu mlade nacističke partije. Finansirali su Hitlera i njegovu partiju, pomagali mu u zauzdavanju sindikata i komunista. Kada je Hitler početkom tridesetih godina preuzeo vlast osećali su se kao kod kuće. Tim pre što su nacisti dopuštali, pa i podsticali, postojanje kartela. Vrhunac moći "američkih barona" nastupio je posle Dizeldorfske konferencija o patentima 1939. Zavladali su svetskim tržištem, ovog puta preko patentnih kartela.

Kada su nacisti pruzeli sve poluge, društvo sa Volstrita je 1933. isposlovalo Zakon o tajnosti švajcarskih banaka. To im je omogućilo da preko akcija u švajcarskim bankama, koje su posedovale deonice nemačkih banaka, a ove su opet imale akcije nemačkih kompanija, kontrolišu kompletnu privredu.

Malo je ljudi danas u Sjedinjenim Državama, uostalom i u ostatku zemaljske kugle, koji znaju da su roditelji ili dedovi trojice američkih predsednika, Kenedija i dvojice iz porodice Buš, investirali u Hitlera. I koliki je njihov ulog u najvećoj svetskoj kataklizmi...

Kad se svemu pobrojanom doda da je od 15.000 nacističkih ratnih zločinaca, koliko je po procenama živelo u Americi, samo tek nekoliko desetina i to veoma blago kažnjeno, jasno je da ništa nije slučajno. Lov na naciste je bio najneuspešnija akcija u istoriji američkog Ministarstva pravde. "Stari" nacisti su posle rata postali novi nacisti, a njihovo zlo ostalo je prikriveno akcijama na Volstritu.

KARTELI NABAVLjALI NEMCIMA NAFTU

KOLIKA je bila moć ovih američkih kartela vidi se iz jednog izveštaja koji su britanski obaveštajaca 1944. uputili američkim kolegama. U ovoj informaciji piše da Dalsov korporativni kartel, u saradnji sa drugim američkim kompanijama, među kojima je Rokfelerova, pomaže Hitlerovoj armiji u nabavci nafte, preko neutralnih zemalja. Kada je Federalni istražni biro zatražio od Ministarstva da podigne optužnicu protiv ovih korporacija, usledila mala, gotovo simbolična kazna. Službenici ministarstva su docnije tu svoju odluku opravdavali pretnjom koju su dobili od Dalsa da ako sve optužbe protiv njega i njegovih kompanjona ne budu povučene, da neće isporučiti naftu za "Dan D", početak savezniče invazije na Francusku i konačan obračun sa nacistima.

Preporučujemo

Društvo

0 4

SUSRET SA ISTORIJOM, ZAGREB OPTUŽBAMA BRIŠE ZLOČINE NAD SRBIMA: Šta se krije iza "zabrinutosti" Hrvatskih političara za sudbinu Srbije

27. 02. 2022. u 17:14

Društvo

3 3

SUSRET SA ISTORIJOM, OBNOVA STARE SLAVE CRKVE: Vek od dobijanja Tomosa od Vaseljenske patrijaršije za ujedinjenje SPC

20. 02. 2022. u 18:00

Društvo

0 8

SUSRET SA ISTORIJOM - HITLER HTEO DA PO SVAKU CENU ZAROBI DRAŽU: Šta je nemački general pisao o ratu u Jugoslaviji

06. 02. 2022. u 17:10

Društvo

0 7

SUSRET SA ISTORIJOM - KAKO JE KARDELj RANjEN ZBOG LISICE: Šta se stvarno dešavalo u lovištu kod Morovića pre šest decenija

30. 01. 2022. u 17:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije