JURIJEVO "IDEMO" SIMBOL TRIJUMFA: Pre tačno 54 godine poginuo veliki Gagarin, kosmonaut koji je čovečanstvu otvorio vrata svemira

Jurica KERBLER, stalni dopisnik iz Zagreba

27. 03. 2022. u 09:45

KADA je ruski pilot Jurij Aleksejevič Gagarin u kapsuli "Vostok 1" u aprilu 1961. godine kao prvi čovek na svetu otputovao u svemir, bila je to nezaboravna i neponovljiva svetska senzacija.

ЈУРИЈЕВО ИДЕМО СИМБОЛ ТРИЈУМФА: Пре тачно 54 године погинуо велики Гагарин, космонаут који је човечанству отворио врата свемира

Foto: Tanjug/AP

Bilo je i onih koji su sumnjali da se to uopšte dogodilo, jer "kako bi Rusi to mogli", a bivšem livcu iz čeličane u Ljubercu i kosmonautu koji je otvorio čudesan svet istraživanja svemira dodeljena je čast da postane heroj Sovjetskog Saveza.

Gagarin, koji je uspešno prvi odleteo među planete i zvezde, poginuo je na današnji dan pre pedeset i četiri godine, nakon što se trenažni mlaznjak "mig-15" srušio u blizini grada Kiržača.

Vlastimir Nesic bivsi fotograf francuske agencije Gama je otkupio negative Valentina Ceredinceva fotografa koji je snimao projekat leta u orbitu

Novinar "Novosti", imenjak prvog čoveka u svemiru, kao dečak bio je impresioniran podvigom slavnog Jurija i napisao mu je pismo odmah nakon istorijskog leta, naslovljeno sa samo "Jurij Gagarin, Moskva". Dečjim rukopisom, na srpskohrvatskom, napisao je kako imaju ista imena i kako bi bio srećan da dobije njegovu fotografiju sa potpisom. Dugo nije bilo odgovora, a nekoliko meseci kako je pismo otputovalo do daleke Moskve, stigla je na zagrebačku adresu omotnica. Rukom pisana, uz Gagarinovu fotografiju i kratko pisamce. Kosmonaut je napisao: "Dragi Jurij, puno uči, a ja te pozdravljam." Fotografija i omotnica su sačuvani, pismo se zagubilo. Ali ostalo je sećanje na slavno vreme kada su Rusi pokazali i dokazali ne samo da mogu da slede velika tehnička postignuća i čuda dvadesetog veka već da budu prvi, bolji od svih.

U opštem ludovanju koje sada vlada u svetu, na meti Zapada našao se i planetarno popularni Gagarin, kada je neki nevažni gradonačelnik gradića Mondorf le Bena u Luksemburgu naredio da se prekrije spomenik prvom čoveku koji je Zemlju gledao iz svemira, navodno da ga građani ne sruše.

"Vidim Zemlju, veličanstvena je", reči su Jurija Gagarina nakon što je kapsula lansirana sa kosmodroma Bajkonur za 108 minuta obletela Zemlju. Putovao je Gagarin preko Sibira, Havaja, Južne Amerike i Afrike, dosegnuvši visinu od 301 kilometar. "Želimo vam ugodan let, sve je u redu", rekli su Gagarinu pre lansiranja iz kontrolne sobe i dobili odgovor: "Idemo, do skorog susreta, dragi prijatelji."

- Osećaj bestežinskog stanja je kao da visite u vodoravnom položaju na remenima - objasniće Gagarin kako se osećao u kapsuli.

Vlastimir Nesic bivsi fotograf francuske agencije Gama je otkupio negative Valentina Ceredinceva fotografa koji je snimao projekat leta u orbitu

Bio je jedan od šestoro ruskih pilota koji su bili kandidati za ovaj spektakularni poduhvat.

Sin stolara Alekseja Ivanoviča i Ane Timofejevne odrastao je u selu Klušino, na mestu gde su nacisti pokušavali proboj prema Moskvi. Kada su došli do tog malog mesta, prvo su zapalili školu i 27 kuća i naterali meštane, kao i dečaka Jurija, da rade na farmi kako bi prehranili okupatore. U kuću porodice Gagarin uselio se nemački oficir, a Nemci su Jurijevog brata Borisa zamalo obesili na drvo. Braću i sestre nacisti su deportovali na robovski rad u Poljsku, gde su ih našli sovjetski vojnici i 1945. godine vratili kući. Jurij je u međuvremenu pretučen jer je odbio da radi za Nemce, a kasnije je pomagao Crvenoj armiji u pronalasku mina.

Odličan uspeh u industrijskoj školi u Saratovu nije bio dovoljan izazov da Gagarin radi u valjaonici. Volontirao je u lokalnom letačkom klubu, a 1955. primljen je u Prvu višu školu pilota vazduhoplovstva u Orenburgu. Diplomirao je na obuci za "mig-15" i počeo samostalno da leti. Iskazao je zanimanje za svemirski program i kao stariji poručnik 1959. godine odabran je za program "Vostok". Vojni lekari su odabrali 29 kandidata za kosmonaute, a trebalo je da budu ne viši od 170 santimetara kako bi stali u kapsulu.

Gagarina su kolege obožavale, a na anonimnom glasanju svi su odabrali Jurija da bude prvi među njima koji će odleteti "u nebo". Komisija je nakon rigorozne provere odabrala Gagarina kao glavnog pilota, a Germana Titova za rezervu. Rano ujutro, tog istorijskog dana, kada je lansiran "Vostok 3KA-3", poznatiji kao "Vostok 1", Gagarinova poruka "idemo" označiće početak svemirskog doba.

Jurijev povratak iz svemira Rusi su proslavili kako treba, dočekao ga je u Kremlju predsednik Nikita Hruščov, a na konferenciji za novinare bilo je njih hiljadu. Gagarin je obišao svet, svugde slavljen, a američki predsednik Džon Kenedi zabranio mu je zbog popularnosti posetu Americi. Pokušali su i da mu ospore trijumf, ali bez uspeha. Rusi, zabrinuti da njihov heroj ne strada, zabranili su mu dalje letove, a sam Gagarin, koji je radio kao instruktor, bio je izabran u Centralni komitet Saveza mladih komunista i postao je poslanik.

Naš dopisnik kao dete pisao imenjaku i dobio odgovor, Foto privatna arhiva

Teško se nosio sa slavom, želeo je da leti i počeo je ponovo da se "obučava" za pilota borbenih aviona.

Rusko-američka trka za primat u svemiru bila je na vrhuncu, a onda je usledila katastrofa sa rušenjem "Sojuza 1", jer se padobrani nisu otvorili i poginuo je astronaut Komarov. Bio je to kraj snova da ponovo poleti u svemir, ali Gagarin nije odustao od letenja.

Foto privatna arhiva

Tog 27. marta 1968. godine krenuo je na rutinski let iz vazdušne baze "Čkalovski", zajedno sa instruktorom Vladimirom Serjoginom. "Mig-15" se srušio, a kasnije će Zapad lansirati niz tendencioznih teorija kako su Rusi namerno srušili avion. Kasnija istraga će pokazati da teorije zavere nisu bile tačne i da je osoblje vazdušne baze najveći krivac za nesreću.

SPOMENIK ISPRED SEDIŠTA NASA

Jurij Gagarin dobio je niz odlikovanja za života, a od 2000. godine održava se i Jurijeva noć, u znak sećanja na čoveka koji je ušao u istoriju kao prvi kosmonaut. Slavili su ga i Amerikanci, pa je Nil Armstrong na Mesecu ostavio spomen-tašnu sa medaljama u Gagarinovu čast. Spomenici Gagarinu postavljeni su ne samo u Rusiji već i u Londonu, kao i u Hjustonu, ispred sedišta NASA. Beograd se takođe odužio velikom Juriju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MVP by Mozzart Sport: Veliki izbor najboljih sportista Srbije!