NE ZNAM ŠTA JE DOSADA I NE BOJIM SE PENZIJE: Psiholog Aleksandra Janković, od "Nedeljnika", poslaničke klupe do skorog penzionisanja

PROŠLO je ravno tri i po decenije od kada se, kao mlad psiholog, Aleksandra Janković pojavila u emisiji TV Beograda "Nedeljnik". Mnogi mališani u to vreme jedva su čekali ponedeljak i omiljeni školski program. Njihovi roditelji je pamte sa građanskih protesta devedesetih, posle kojih je započela skupštinsku karijeru, da bi se potom vratila svojoj prvobitnoj profesiji kojoj je posvećena i danas.

Foto M. Anđela

U "Nedeljnik", koji je vodio Žarko Korać, došla je kao zamena u trenutku kada je on morao hitno da otputuje u Ameriku.

- Posao su mi ponudili dok sam radila na Institutu za psihijatriju. Prvi put sam izašla pred kamere i naučila dragocene lekcije za ceo život - kaže naša sagovornica.

Dešavalo se da je deca tih godina prepoznaju na ulici i zaustave, jer imaju neki problem. Pisali su joj pisma, a kada se Žarko vratio, urednici su zaključili da bi odlično funkcionisali kao tandem, jer su se i privatno dobro slagali.

- Sa decom je komunikacija bila jednostavna, a njihova pitanja precizna - priča Aleksandra.

Iz televizijske karijere nosi dragocena iskustva. Jednom su im gosti bili učenici odeljenja sa najzdravijim zubima, ugostila je i glumicu Miru Furlan.

- Mira je za sebe govorila da je štreber i davala je deci sjajne savete vezane za učenje. "Nedeljnik" je razvijao i Žarka i mene, pokretao nas da razmišljamo na drugačiji način, a redakcija školskog programa vodila je računa da svaka reč bude tačno izgovorena, bez poštapalica ili žargona. Posle svake epizode gledali smo da li je bilo nekih propusta - kaže Janković.

"Nedeljnik" je prikazivan od 1987. do 1991, a od 1989. do 1990. Aleksandra je paralelno radila i program za tinejdžere "TV apel", na OK TV, kasnije Trećem kanalu. E, onda je došlo vreme političkih previranja, a Žarku i njoj su se zbog opozicionih opredeljenja na TV Beograd, bez mnogo buke, zahvalili na saradnji. Oni su TV ekrane zamenili protestnim kolonama sa građanima na ulici. Kasnije su postali i poslanici.

Aleksandru je atmosfera u Skupštini - zgranula. Ono što se videlo na TV ekranima bilo je, kaže, samo blagi odraz onoga što se dešavalo uživo. Kao u drumskoj mehani. Vremenom je učila proceduru, kako se pišu amandmani, imala ozbiljne debate, na ivici pretnji, pa i komentare na račun pola.

- Ali, odrastala sam sa dečacima i tukla se, tako da sam bila spremna za svaku vrstu okršaja. Zanimljivo je da sam čak i sa najljućim protivnicima ostala u blagonaklonim odnosima - seća se bivša poslanica.

Pošto se nikada nije slagala sa tim da je politika posao, a ne ostvarivanje ideje, vratila se na Institut za psihijatriju, da bi se posle promena 2000. vratila u skupštinsku klupu, ali sada kao poslanik Nove Srbije. I posle ovog parlamentarnog iskustva vratila se svom poslu, ali sada u Kliničkom centru, gde je formiran Odsek za sprečavanje zlostavljanja na radu. I danas je tamo. Za sedam meseci ispunjava uslov za penziju, ali će nastaviti da radi.

U međuvremenu uči jezike, što joj je najbolja prevencija protiv skleroze. Kako bi se stručno usavršavala naučila je italijanski, onda je maštala da će, kad ode u penziju, živeti kraj mora, u Grčkoj, pa je savladala i grčki. Sada uči ruski, jezik svojih predaka, budući da joj je deda bio Rus, belogardejac.

Pohađa Aleksandra i kurs kuvanja, gaji dve mačke, dva psa i goluba, brine o mačkama u susedstvu, puno hoda, pa je ljudi u različitim krajevima grada oslovljavaju sa "komšinice"...

- Nemam strah da će me penzionisanje dovesti do usamljenosti, jer ne znam šta znači pojam dosade. Celog života stičem nova znanja iz različitih oblasti. Učenje doprinosi stalnom aktiviranju kognitivnih kapaciteta, odličan je trening memorije. Godine vam daju ujedno neku vrstu smirenja i pomirenja sa sobom. Postanete svesni da nešto ne možete, ali i da ne morate. Sad mogu da - neću. Ali, čovek mora da bude svestan i da mu je život dar i mora tako da ga koristi - zaključuje naša sagovornica.

SA VUKOM JE UPOZNAO TELOHRANITELj

GLAVNI tehničar na psihijatriji gde sam radila bio je telohranitelj Vuka Draškovića. Govorila mu je često da bi Vuk trebalo ovo ili ono da kaže ili uradi, dok jednom nije rekao: "Reci mu to sama." Tako je upoznala Vuka, ušla u SPO, a onda i sela u poslaničku klupu od 1993. i 1998.

Preporučujemo

Društvo

1 56

PENZIJA DO 30.978 DINARA ULAZNICA ZA BESPLATNU BANjU: PIO fond raspisao konkurs za oporavak najstarijih u lečilištima o njegovom trošku

07. 04. 2022. u 10:38

Društvo

0 2

RASPISAN KONKURS ZA BESPLATNU REHABILITACIJU NAJSTARIJIH: Penzioneri od danas mogu da se prijave za besplatnu banju

05. 04. 2022. u 11:30

Beograd

2 3

NAPRED, NAZAD - NEMAM GDE: Urnebesan snimak penzionera za volanom i policijske patrole u Obrenovcu (VIDEO)

25. 03. 2022. u 21:17

Društvo

0 0

BOKSU OSTAO VERAN 76 GODINA: Na Vračaru bio takmičar, funkcioner i vlasnik najstarije članske karte

27. 03. 2022. u 11:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije