Društvo

U SIĆEVU SVE TAJNE PRAČOVEKA: Nalazi u pećini Velika Balanica nedaleko od Niša među najznačajnijim arheološkim otkrićima u Evropi

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OTKRIĆE domaćih arheologa u pećini Velika Balanica, na obodu sela Sićevo, u Sićevačkoj klisuri, kod Niša, kada su otkrivena četiri zuba koja su pripadala najmanje dvama neandertalcima, od kojih je jedno dete, svrstava se u najznačajnija arheološka otkrića ne samo kod nas.

У СИЋЕВУ СВЕ ТАЈНЕ ПРАЧОВЕКА: Налази у пећини Велика Баланица недалеко од Ниша међу најзначајнијим археолошким открићима у Европи

Pećina u Velikoj Balanici, Foto Filozofski fakultet

Zubi su stari oko 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilnim ostacima neandertalca u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji. Pre njih pronađena je, pola miliona godina stara, donja vilica pračoveka, u pećini Mala Balanica, u istom kraju, 2007. godine.

Do sada su ostaci neandertalca u Srbiji bili identifikovani samo na jednom lokalitetu, u obližnjoj pećini Pešturina. Tamo su 2015. pronađeni jedan zub i deo kosti podlaktice neandertalca.

Koliko je važno ovo otkriće najbolje objašnjava prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Dušan Mihailović, vođa istraživačkog tima, koji ih poredi sa ostacima nađenim na daleko poznatijem lokalitetu, u Krapini. Za razliku od ovih ostataka, fosilni ostaci krapinskog čoveka stari su "tek" 130.000 godina.

- Istraživanja u Sićevačkoj klisuri vrše se još od 2004. godine - kaže prof. Mihailović.

Dr Dušan Mihailović, Foto Privatna arhiva

- Zube smo nalazili od 2018. donedavno. Pronalazili smo i kosti, kao i kamene alatke za obrađivanje i kosti životinja koje su poslužile kao plen. U pećinama Mala Balanica i Pešturina nalazi su iskopani u ulaznom delu, a u Velikoj Balanici na tri--četiri metra od ulaza u unutrašnji deo pećine. Pronađeni ostaci spadaju među najstarije ostatke neandertalaca u Evropi i izazvali su sjajne reakcije u stručnim krugovima, jer popunjavaju "rupe" koje smo imali u spoznaji evolucije.

Najdrevniji ostaci neandertalaca, stari i do 500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope. Oni su se s vremenom širili sve do zapadne Azije, a upravo njihovo prisustvo u Velikoj Balanici predstavlja najraniji dokaz tog širenja prema istoku.

Deo vilice sa zubima, Foto Filozofski fakultet

Prema rečima prof. Mihailovića, na teritoriji Balkana, pre 300.000 godina, najverovatnije je došlo do kontakta evropskog neandertalca i bliskoistočne populacije.

- Pokazalo se da su se na Balkanu rano susreli neandertalci i moderni ljudi. Ono što smo našli, recimo dokaze upotrebe vatre ili korišćenja alatki za obradu kože i krzna, bili su karakteristični za bliskoistočnu kulturu u tom periodu. Dobili smo veoma značajan dokaz kulturne transmisije između evropskih neandertalaca i bliskoistočnih ljudi i time se rešava pitanje na koje decenijama nije bilo odgovora: o sličnosti između ovih populacija. Preko tih nalaza mogu se rekonstruisati populaciona kretanja i kulturni kontakti - kaže Mihailović.

Analiza zuba objavljena je u časopisu "Džornal of hjuman evolušn", koji je jedan od vodećih časopisa iz oblasti evolucije čoveka.

Sićevačka klisura, Foto Privatna arhiva

ZAJEDNIČKO ISTRAŽIVANjE

U PROJEKTU je učestvovao međunarodni tim stručnjaka iz Srbije i Kanade, koji vode profesori Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta BU i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi. Istraživanja su sprovedena u okviru rada na projektu NEEMO Fonda za nauku, saopštio je Filozofski fakultet.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Fondacija Meridian obradovala 100 dece sa Kosova i Metohije na F4 Meridianbet KLS

Fondacija Meridian obradovala 100 dece sa Kosova i Metohije na F4 Meridianbet KLS