Društvo

"KOMBI SA TELOM MOG BRATA ZA VASKRS JE KRUŽIO NASELJEM TRAŽEĆI KUĆU" Nikola Popović DŽile, delija iz Novog Pazara, druga žrtva bitke za Košare

Н. Кочовић

09. 04. 2022. u 16:53

IAKO su prošle 23 godine, Marko Marinković iz Kragujevca i Čačanin Dušan Ćirić ne zaboravljaju svog ratnog druga Nikolu “Džileta” Popovića iz Novog Pazara koji je poginuo na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, prvog dana bitke na Košarama.

КОМБИ СА ТЕЛОМ МОГ БРАТА ЗА ВАСКРС ЈЕ КРУЖИО НАСЕЉЕМ ТРАЖЕЋИ КУЋУ Никола Поповић Џиле, делија из Новог Пазара, друга жртва битке за Кошаре

Kao i ranije, kada god su mogli, obišli su mu grob na pravoslavnom groblju u novopazarskom naselju Šestovo i sa njegovim rođacima i prijateljima zapalili sveće i evocirali uspomene na Nikolu, koji je zvanično druga žrtva ove bitke.

Oni su bili deo jedinice koja je u zoru 9. aprila sa tri borbena oklopna vozila (BOV) krenula u pomoć graničarima na Košarama. Do same karaule nisu mogli, dejstvovali su sa reona “plava zemlja”, a onda se po naređenju popodne uputili ka Đakovici kako bi dopunili municiju.

Ratni drugovi sa rođacima i prijateljima

- U mestu Škoza naišli smo na “pincgauer”, koji je par sati ranije napadnut, čiji je vozač stradao, a komandant 53. graničnog bataljona Dušan Šljivančanin ranjen. Bio sam u prvom BOV-u koji je izgurao “pinc” sa puta, a u jednoj lakat krivini, nakon što smo mi prošli, drugi BOV je naišao na minu koja je eksplodirala, posle čega su iz zasede teroristi otvorili vatru na nas – priseća se Marko.

U eksploziji mine, ma licu mesta stradao je Popović, koji je u bovu bio na mestu punioca, a ranjeni su potporučnik Petar Mišić, vozač Žarko Stojković, vojnik Durko Osmanović, kao i komandant karaule Dejan Agočević.

- Sa Nikolom smo na Kosovu bili četiri meseca, od decembra, rame uz rame. Kakav je to dečko bio, hrabar, pravi delija. Dok smo živi biće u našim sećanjima i nećemo dozvoliti da bude zaboravljen – dodaje Dušan.

Kada je poginuo, Nikola je imao tek nešto više od 19 godina. Njegov mlađi brat Nenad kaže da je Nikola bio uzor njemu i svim dečacima u naselju tokom odrastanja.

- Svi smo se ugledali na njega, bio je prvi u mnogim stvarima, sportu, druženju, izlascima, takav se više neće roditi u naselju, što govori i činjenica da ga se drugovi i dalje sećaju i prepričavaju zajedničke anegdote. Nisu ga zaboravili ni drugovi iz vojske, stalno zovu porodicu, svraćaju kad mogu, znači nam ta pažnja – kaže.

Predosećao da se neće vratiti

Na kraju poslednjeg odsustva Nikola je bratu i prijateljima, kao da je predosećao, rekao da se verovatno više neće nikada videti, a posebno su potresni detalji kako su saznali da je poginuo.

- Bio je Vaskrs, a kombi sa telom mog brata kružio je naseljem, tražeći našu kuću. Na ulici su sreli moju majku koja je, kada je videla mlade vojnike, krenula ka njima i pružila im uskršnja jaja govoreći da i ona ima sina Nikolu u vojsci. Nisu imali srca da joj kažu bilo šta, pa su produžili dalje i ispričali komšijama šta se desilo – priseća se Nenad.

On, ali i Nikolini drugovi, okupljeni u grupi “Prijatelji Petrove crkve u Rasu” pokrenuli su akciju da ulica u kojoj je živeo ponese njegovo ime.

- Sva procedura je završena, dobijene su sve dozvole, samo još čekamo da lokalna skupština to izglasa kako bismo na taj način sačuvali sećanje na njega i na njegovu žrtvu za ovu državu i ovaj narod – dodaje Nenad.

U naselju Deževski put nedavno je oslikan mural u njegovu, ali i čast Nasera Vučelja i Zorana Filipovića, koji su takođe poginuli tokom bitke za Košare.

BONUS VIDEO:

ISPOVEST HEROJA SA KOŠARA: Saša je za Srbiju prošao kroz pakao, sada mu je potrebna naša pomoć