Društvo

BOL NE PRESTAJE: Na današnji dan NATO ubio malu Bojanu (1) u očevom naručju! Majka najmlađe žrtve agresije - Nema dana da se ne setim te noći

Д. Зечевић

11. 04. 2022. u 15:45

IAKO godine prolaze, taj jedanaesti april 1999. godine ostaće večita rana u mom srcu. Bol za najmilijima, mojom malenom Bojanom i Božinom ostaju nezaceljena rana u mom srcu i bol za njima nikada neće proći. Na današnji dan uvek posetim njihov grob i isplačem se, ispričam sa njima, kažem im sve što mi leži na srcu, koliko mi nedostaju...

БОЛ НЕ ПРЕСТАЈЕ: На данашњи дан НАТО убио малу Бојану (1) у очевом наручју! Мајка најмлађе жртве агресије - Нема дана да се не сетим те ноћи

Ovako nam tihim plačnim glasom priča Marija Tošović (44) iz Merdara, koja je u noći između desetog i jedanaestog aprila u bombardovanju Merdara, kada je NATO bomba pogodila njihovu kuću na samoj administrativnoj liniji, ostala bez jedanaestomesečne kćerkice Bojane, najmlađe žrtve bombardovanja naše zemlje, i supruga Božine. Kada su oko ponoći kasetne bombe zasule ovo selo, Tošovići su krenuli da se sklone u podrum.

Božina je u naručju nosio jedanaestomesečnu bebu, dok je Marija išla za njima sa flašicom mleka u ruci. U tom trenutku bomba je pogodila njihov kućni prag.

- Bilo je to negde posle ponoći. Tutnjalo je na sve strane a tada je bomba direktno pogodila našu kuću. Kada sam se osvestila shvatila sam da sam zatrpana ciglama i gredama i čula sam kao u bunilu Božinu da me doziva. U trenutku videla sam da je i on priklešten nekim betonom. Tada su došli moji roditelji i brat i počeli su da nas izvlače... - priča Marija koja je u ovom napadu bila teško povređena, iako je bila u sedmom mesecu trudnoće.

Iako su u prvo vreme od nje skrivali da je ostala bez najmilijih, kada su joj kasnije tokom dana u kuršumlijskoj bolnici saopštili da ih više nema, od tuge nije mogla da progovori.

Plakala je danima, ali je srećom sedmanaestog juna u prokupačkoj bolnici na svet donela zdravu devojčicu Anđelku, koja sada ima 23 godine. Ipak, i posle toliko godina, Marija kaže da tugu za svojima ne uspeva da sakrije i da je sećanje na njih nešto što joj daje snagu da nastavi da živi.

Božini bila polomljena kičma

- Nema dana da se ne setim te kobne noći uoči Uskrsa. Kada su nas moji izvukli iz ruševina, odneli su nas do jednog nadvožnjaka gde smo dočekali zoru. Božinu, koji je i onako teško povređen držao u rukama našu devojčicu, doneli su na nekim daskama jer mu je bila polomljena kičma. On je davao znake živote, dok je moja Bojana, moja beba, nažalost, već bila mrtva - svedoči Marija svoju tragediju koju nikada neće zaboraviti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije