"NI HITLER NAS NIJE TERAO PROTIV RUSA": Peticija 200 intelektualaca kojom traže da se Srbija odupre pritiscima Zapada
VIŠE od 200 akademika, univerzitetskih profesora i javnih ličnosti potpisalo je peticiju protiv uvođenja sankcija Rusiji. Na listi su, između ostalih, akademici Matija Bećković, Kosta Čavoški, Vasilije Krestić, Danilo Basta, Slavenko Terzić, Slobodan Remetić, Ljubodrag Dimić...
Potpisali su i episkopi SPC Irinej, Fotije i David, reditelj Emir Kusturica, profesori Miloš Ković, Slobodan Antonić, Milo Lompar, Branislav Ristivojević... Oni peticijom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade i najznačajnijih institucija srpskog naroda traže da odbace pritiske i ucene Zapada i da ne uvode sankcije Rusiji.
Srpski i ruski narod povezuju najtešnje veze i trajno savezništvo i Ruska Federacija je jedini garant očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno Kosova i Metohije u njenom sastavu, kao i očuvanja dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske, stav je potpisnika peticije, predstavljen na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Oni su izrazili nadu da će ukrajinski narod odbaciti zapadne saveznike koji ih, kako se navodi, iz sebičnih interesa guraju u sukob sa slovenskom braćom. Iza njih, kako su naglasili, ne stoji niti jedna politička organizacija. Potpisivanje nije završeno, a drugi krug potpisnika biće objavljen na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja.
Prema rečima akademika Matije Bećkovića, Srbija sebi ne bi smela da dozvoli poniženje u vidu uvođenja sankcija Rusiji.
- Ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front. To je i za njegova merila bilo previše, kao neka vrsta incesta. Nijednom malom narodu u naše vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko naređuje ne zbog Rusije, nego da se zna ko im je gazda - rekao je Bećković.
Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ocenio je da se od Srbije traži da se priključi sankcijama Rusiji da bi se priklonila zapadnoj interpretaciji krize u Ukrajini.
- Od nas se traži da prihvatimo propagandnu matricu koja je duboko lažna, a posredno i da prihvatimo da je zločinačko bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bilo nešto sa čim smo se, makar naknadno, saglasili. To je suština zahteva koji se postavljaju pred Srbiju i to nikako ne možemo prihvatiti - rekao je Lompar.
Uvođenje sankcija Rusiji predstavljalo bi nacionalno samoubistvo, smatra profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković. On navodi da je saradnja sa Rusijom osnovni uslov opstanka srpskog naroda od 16. veka, uz manje prekide tokom vladavine kralja Milana i Josipa Broza Tita.
- Morate znati šta su nacionalni interesi i od njih se ne odstupa. Pitanja opstanka naših sugrađana na Kosovu i Metohiji, naših sunarodnika u RS su pitanja koja zavise od Rusije. Treba biti trezven i umeti sačekati, jer vreme radi za nas. Uz sve kritične trenutke kojima sada svedočimo, multipolarni svet je već uspostavljen - rekao je Ković.
GLAVNI SAVEZNIK NAŠE ZEMLjE
POTPISNICI peticije smatraju da je Rusija danas najznačajniji geopolitički, politički, bezbednosni i ekonomski saveznik Srbije i srpskog naroda. To je, prema njihovom mišljenju, višestruko potvrđeno u praksi, od zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije kroz dosledno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i sprečavanja prijema tzv. Kosova u međunarodne institucije, pa do sprečavanja usvajanja rezolucije o Srbima kao genocidnom narodu.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (3)