BUDUĆNOST JE U RUKAMA SELJAKA: Porodica Danilović u selu Kuzmin obrađuje 350 hektara zemlje i gaji 5.000 svinja
SREMSKO selo Kuzmin dom je porodice Danilović - Draška i Slavice, njihovih sinova Živana i Darka, snaja Gorane i Zorane i unuka - Eleonore, Anđele, Anastasije, Draška, Jane i Strahinje.
Pred njima plodna uzorana zemlja, koja hrani ove tri generacije. Brazde svežih, toplih oranica njihova su sigurna budućnost, a u teškim danima, krize i ratova, postane jasno, i cele Srbije.
Podiže Draško grumen zemlje koju je nasledio od oca, ali je decenijama unazad znojem umnogostručio za svoje naslednike. Sa sinovima danas obrađuje 280 jutara kukuruza, 250 soje i 100 pšenice. Gaje 5.000 tovljenika, na farmi koju su uredili pod konac, da bi im i Skandinavci skinuli kapu.
- Kažu najveći izvoz Srbije su informacione tehnologije, u tome je snaga i potencijal - govori Draško.
- Svaka čast, tako i treba. Ali, pitam ja njih, kada je teško, najteže, kada se dese kao sada nepredviđene nevolje, rat, inflacija, i otvore priče o rezervama - mogu li inovativne tehnologije da se jedu i od njih preživi? E, zato je selo važno, zato su agrarna politika, strategija i plan jedini spas. I za srpskog seljaka i za Srbiju.
Ugledna je i čestita sremska familija Danilović. I uprkos predrasudama, ratarstvom i stočarstvom bave se kako imaju fakultetske diplome. Draško je hemijski inženjer, supruga Slavica zaštitar bilja, a sinovi su poljoprivredni inženjeri. Živan je zbog svojih rezultata imao ponudu da ostane kao asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Ni on, ni brat Darko, nisu ni razmatrali opciju da odu iz sela, poput većine vršnjaka iz komšiluka. Zato je sada u Kuzminu svega oko 500 domaćinstava. Svaka druga kuća je napuštena.
- Odlazak iz sela za nas nikada nije ni bila opcija. Zadojeni smo ljubavlju prema našoj očevini - priča Darko.
- Ono što je otac započeo, mi smo nastavili. Brat i ja smo se opremili mehanizacijom da 350 hektara sami obrađujemo. Na farmi radimo svi i deca nam pomažu šta i koliko mogu. Voleo bih da i oni odluče da ostanu i nastave našu priču.
Ogromne hale krcate mašinama - devet traktora, dva kombajna, sejalice, prskalice, drljače, tanjirače, kultivatori... Štrči silos u kome je skladišteno 3.000 tona žitarica. Farma i gazdinstvo vode se na glavu porodice, ali svi sve rade u miru i slozi.
Ne uzimaju radnike ni u jeku sezona. Kažu, sve mogu sami. Dan im zato počinje u pet ujutru, a često traje do sat pred ponoć. Čitave godine ima posla, oko svinja i useva. Snaje, čija se i imena rimuju, Gorana i Zorana, slažu se kao sestre. Deca im odrastaju zajedno, zdravo i kako uglas kažu, bez straha od mnogih opasnosti koje nose veći gradovi. A sve drže pod konac, kuću, dvorište, hale, staze. Imaju vremena i za odmor, na koji idu u etapama. Neko uvek mora da ostane i brine o farmi i zemlji. Sve je manje takvih priča u Srbiji.
- Danas je ovde 2.000 duša, a polovina ide u grad na posao - priča Draško.
- Kad Kuzmin zamire na ovakvom položaju, šta će biti sa ostalim selima. Ne može da se priča o povratku, kada recimo rade samo kafana i dve kladionice. Ni diskoteke, ni doma kulture. Jedan je vrtić i to privatni, a odeljenja u Osnovnoj školi "Branko Radičević", 30 đaka godišnje, petnaestak po odeljenju.
Zato, poručuje, mora da se vodi računa o infrastrukturi. I da bi selo moglo da opstane i mnogi se odlučili da se vrate i ostanu, neophodan je plan, ozbiljno promišljanje države, kao i odgovori - šta je Srbiji potrebno i koliko.
- Da seljak zna da će ako radi, moći da proda, naplati i zaradi - nastavlja Draško.
- Sa takvom izvesnošću, mnogi bi verovatno zasukali rukave i seli na traktor, pre nego u prvi autobus za grad ili preko granice.
ZADRUGA KUZMIN
VEĆ tri decenije postoji i Zemljoradnička zadruga Kuzmin, koja broji 50 članova, domaćina iz sela i oko 100 kooperanata. Farma Danilovića je značajan deo. Oko 2.000 hektara je pod patronatom Zadruge.
- Prošle godine smo zahvaljujući Ministarstvu za brigu o selu i Milanu Krkobabiću kao podsticaj od ovog Ministarstva dobili novac za kupovinu fleks adaptera za vršenje soje - kaže Draško.
- To je savremena oprema za precizno skupljanje, koja nam "spasava" 250 kilograma po hektaru. Programi ovog Ministarstva daju nadu u oporavak srpskog sela i povratak mladih na seoska imanja.
DANSKO PRASE - SRPSKA POLUTKA
PRASIĆI na farmi Danilovića uvezeni su iz Danske, jer se tako više isplati.
- Tu bitku sa Evropom smo izgubili, pa je uzgoj u Srbiji preskup i neisplativ. Da bih mogao da pokrenem svoju proizvodnju, trebalo bi mi 250 krmača, što bi koštalo oko milion evra - objašnjava Draško.
- Danci uz silne državne podsticaje mogu da prodaju po nižim cenama. Sorta je odlična, zadovoljni smo. Posle karantina i dva meseca postaju domaći, pa meso koje završi na rafovima radnji bude sa etiketom - proizvedeno u Srbiji.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (6)