MOLITVA U HRAMU KAO ŠAPAT ANĐELA: Reporteri "Novosti", prva novinarska ekipa u drevnoj crkvi Hrista spasa posle pogroma 2004. godine

TRI ključa su nam poverena. Tri ključa, kao tri dukata. I, svaki, iz teškog svežnja, beležimo olovkom i u nedra spuštamo. Prvi je od kapije koja se naslanja na kaldrmu. Drugi od porte. Treći od crkvenih dveri.

Porta drevnog Hrama, 14. vek, Foto Igor Marinković

A, spustilo se nebo. I kiša uporna. I, sneg počinje. Kuljaju potoci. I, Sve se urotilo da spere belege. Zatvori put.

Idemo uz Kaljaju, u susret drevnoj Crkvi Svetog spasa oko koje se okupljao, kroz vekove, srpski narod. U svom, Dušanovom gradu Prizrenu. Ne znamo put. Nikog nema da uputi. Ne razumeju jezik, srpski, novi stanari na Kaljaji s koje je odjekivala pesma metohijska.

Vidimo tvrđavu. Ispod nje, stražu čuvao hram. Motri na Prizren. Kao kada je bio svetionik narodu.

- Srpska crkva, molim vas - zaustavljamo devojku nižu od violončela koje vuče uz strminu Kaljaje.

- Ne razumem - odgovara na albanskom, ljubazno i uz osmeh.

Onda je pred nama izronio hram. Veličastven. U svojoj lepoti i ovom turobnom danu i - vremenu, blistao je i mirisao kao da je sad, upravo sad završena služba Božja, a kandila ne gasnu. Ni sveće. Kao da molitva još traje. Tako smo ga doživeli.

Pogled na Prizren sa platoa crkve , Foto Igor Marinković

Kapija, železna, teška. Katanac ne prima ovaj ključ. Pa ovaj, pa ovaj. U nedrima popustili belezi olovke. Od srca, možda...

Ovde još ima žica. Onih koje su nas, kobajagi, čuvale. Ej, koliko smo se tih žica nagledali. Iz slika će možda da i iščeznu. Ali će biti večne u sećanju ovdašnjeg, srpskog naroda koji je u leto 1999. pisao svoj krug i u njemu zvezdu. Pa, ponovo pet godina posle povratka, ponovo prognan. I narod i svetinje. Tada, u proleće kad se zažubore šadrvani i cvetom buknu metohijske trešnje, buknuo je oganj strašne mržnje. Tada je spaljena i drevna Crkva Svetog spasa u Kaljaji. Na lomaču su, neuki i neprosvećeni, bacili čak i ono što su Turci pet vekova čuvali i divili se kulturnm blagu Dušanovog carstva. Njegovih i zadužbina njegove vlastele.

Izvija se hram pred nama, lako smo otvorili vrata porte. Hrastovina, naše stablo, dobro se drži. Odozgo nebo. Naslanja se na stubove. Crkva, stara, zadužbina Dušanovog vlastelina Mladena Vidojevića.
Crkva stara. Dveri nove.

- Da, to je ovaj ključ.. Ma, nije, daj drugi... Ovaj je... Da, to je ovaj ključ.

Iza, jeziva slika spaljenog hrama. Palili su iz utrobe. Freske u tagovima. U priprati, na zidovima u kupoli. Ni trunke od božanstvenih prikaza Bogorodice, Hrista i svih svetih koji su krasili ovu malenu crkvu. Od prvih decenija četrnaestog veka do martovskog pogroma. Do dana kad su spaljivani anđeli, ovde, u ovom anđeoskom miru samo zato što su Srbima sveti.

Goreo je oltar. Svi zidovi. Sve što su belezi našeg naroda i vere. Samo je kamen odoleo.

Foto: Место саборовања, далеко и недоступно народу, Фото Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Još mrk od vatre i dima koji su mu promenili boju. Pitamo se koliko je ovde mržnje bilo potrebno da se sprži sve i zdere sa zidova. Sve prelepe freske pred kojima se i molilo i klanjalo kroz vekove. Sve blago, neprocenjive vrednosti. Mržnja i namera da se zatre, eto, bile su jače.

Prebiramo prstima po tom crnom, od crnila crnjem, kamenu. Prebiramo, nemi pred neopisivim užasom koji razume samo objektiv našeg foto-reportera. I taj se objektiv zainatio. Zalepio. Zalepio i samo upija: kvadrat po kvadrat. Korak po korak. Traži svetlost. I, evo je! Liturgijsko, plavo platno na stočiću ispred nekadašnjeg oltara. U levom uglu neko ostavio ulje i vino. Bosiljak i sveće. Papirić sa nevešto ispisanim imenima. Molba za molitvu živim i upokojenim ovdašnjim Srbima Kaljaje.

Ovde je bilo molitve. I ona traje, iako se ne čuje. A, čuje se šapat anđela. I, diše duša umorenih na freskama, a živih na nebesima. Sleću u portu. Između kamenja koje je odolelo, provlače se do oltara, pa se spuštaju na pevnicu. I čuje se pesma anđeoska. Da, čuje se. Tako smo to doživeli.

Ko da se odvoji od ovih slika? Pakao i nada? Na čijem je tasu snaga?

U jednom uglu, posveta Crkvi pesnikinje Nade Hadži Perić. Posveta i molitva.

"Ima nade za mene, samo da mi je doći do mog voljenog, Prizrena grada, doći do Crkve Svetog spasa.."

Kfor je otišao, žice ostale, Foto Igor Marinković

Dan je curio kao pesak kroz prste. I oblaci su zatvarali nebo. Otvaramo kapiju koju smo na ulazu zatvorili. Za svaki slučaj. Opasno vreme. I, ljudi.

Još koji pogled, sa vidika i svetionika, na Zlatni carski grad. Sveti Spas je još svetionik. Samo... Samo da znamo da se upravljamo prema busoli svoga srca. n

ZAHVALNOST

Reporteri "Novosti" zahvaljuju se na poverenju i ukazanoj časti Eparhiji raško-prizrenskoj, monaštvu i sveštenstvu ove, srca otvorenog eparhije, koji su nam bili na pomoći da ova reportaža, baš kao i vaskršnja iz manastira Svetih arhanđela zaiskri sa stranica "Večernjih novosti".

Ni traga od Hristovog lika, Foto Igor Marinković

PO POVRATKU SA DR POPOVIĆEM

KADA smo se vratili u redakciju, pozvali smo dr Dejana Popovića, istoričara umetnosti da nam, kao stručnjak, a pre svega zaljubljenik u kosmetsku, prizrensku baštinu pripomogne i dopuni priču: šta je sve u pogromu 2004. godine spaljeni u Crkvi Svetog spasa, odgovorio je:

- Sve što je vredno, sve freske su u tom pogromu nestale. Predstave svetaca na svim zidovima, na oltaru, kupoli, u priprati...

Naveo je na desetine vrednih dela koja su krasila ovu drevnu crkvu, na koje ćemo sa dr Popovićem ukazati u nekom od narednih brojeva "Novosti".

TRAGEDIJA JE NAŠ ZABORAV

O DREVNOJ crkvi u prizrenskoj Kaljaji i blagu uništenom u martovskom nasilju, nema sačuvanih dokumenata dostojnih njenog trajanja i svedočenja o Srbima u Prizrenu uz koju su se okupljali. Sedamdesetih godina proteklog veka, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture započeli su istraživanja, ali su ona ostala u - skicama. Zaturena i zaboravljena.

- Naš zaborav je, na žalost, naša tragedija - kazao je dr Popović, suočen sa našim traganjem za uništenim blagom.

Preporučujemo

Društvo

0 0

PATRIJARH PORFIRIJE: Zaštitimo baštinu SPC na Kosovu i Metohiji

05. 05. 2022. u 11:09

Region

1 3

NOVE NACISTIČKE PROVOKACIJE: Ustaški grafiti na pravoslavnoj crkvi u Petrinji

04. 05. 2022. u 15:26

Društvo

0 2

AKO JE OVDE KOREN DUBOK, NEĆEMO SE SLOMITI: U Pećkoj patrijaršiji danas sednica Sinoda Srpske pravoslavne crkve

04. 05. 2022. u 08:14

Društvo

1 3

PATRIJARH PORFIRIJE NA KIM: Poglavar SPC stigao u Pećku patrijaršiju (VIDEO)

03. 05. 2022. u 21:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije