NATO NEMA PRAVO NA IMUNITET: Italijanski advokat i doktorka o obolelima od raka usled bombardovanja

J. Ž. SKENDERIJA

31. 05. 2022. u 08:00

POZIVANjE NATO na imunitet u slučaju tužbi koje su protiv njega prošle i ove godine podneli Višem sudu u Beogradu oboleli od kancera, kao posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, italijanski advokat Angelo Fiore Tartalja smatra apsolutno neutemeljenim.

НАТО НЕМА ПРАВО НА ИМУНИТЕТ: Италијански адвокат и докторка о оболелима од рака услед бомбардовања

Dr Čeli, Aleksić i Tartalja u Beogradu / Foto Z. Jovanović

Dva su razloga za takvo tumačenje, navodi advokat:

- Prvi je taj što su rađena istraživanja koja ukazuju da se radi o ratnom zločinu, a za ratni zločin ne sme postojati imunitet. Drugi je, što se NATO poziva na sporazum koji je sklopljen 2005. godine, iako je bombardovanje Jugoslavije bilo 1999. Znači, ne može se primenjivati retroaktivno.

Advokat Tartalja već nekoliko godina zastupa italijanske vojnike pred tamošnjim sudovima i gotovo svakog dana dobija u svojoj zemlji po jedan spor. Prošle subote čak tri, a do sada je pozitivno rešeno više od 300. Kod nas je prvo ročište zakazano za oktobar.

Do sada je, navodi naš sagovornik, u Italiji registrovano više od 400 umrlih vojnika od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, kao i više hiljada obolelih.

- Slučajevi u Srbiji i Italiji su potpuno identični, pogotovu što se može dokazati prisustvo čestica teških metala onih koji su oboleli od malignih bolesti. Zato smatram da sudska praksa u Italiji i Srbiji nikako ne smeju da se razlikuju - naglašava Tartalja.

Broj dobijenih sporova u Italiji svakodnevno raste. Naknada štete iznosi i po 500.000 evra, mnogi su, nažalost, preminuli, pa Tartalja zastupa njihove naslednike.

Doktorka Rita Čeli, doktorka specijalista pravne medicine i osiguranja sa Univerziteta u Torinu, bila je konsultant državne komisije koja je istraživala efekte osiromašenog uranijuma na italijanske vojnike. Ona je veštačila sve Tartaljine klijente, koji su 1999. bili na Kosovu, a sada imaju kancer. Postupak veštačenja je, naglašava ona, vrlo jednostavan kada su oboleli još živi:

- Uzima se krv ili biopsija, a analize se rade u laboratoriji za biohemiju Medicinskog fakulteta u Torinu. Kada stignu rezultati, poredim koliko je zastupljeno teških metala i pravim statistiku. Kada je reč o mrtvima, onda se uzimaju uzorci iz bolnica koji se čuvaju u parafinu. Činjenica je da teških metala uvek ima, ali je važna njihova količina i da li ona može da se poveže sa kancerom obolelog.

Dr Čeli navodi da se proverava prisustvo aluminijuma, barijuma, antimona, olova, molibdena, magnezijuma, hroma, nikla, kobalta, stroncijuma, cirkonijuma, vanadijuma... Ako je reč o osobi koja nije imala veze sa bombardovanjem upoređuje se minimalno i maksimalno prisustvo aluminujuma i uranijuma:

- U litri krvi aluminijuma maksimalno sme da bude 3,3 mikrograma, a kod naših vojnika bilo je više od 500, a nekada i 2.000 ili 3.000 mikrograma u litri krvi. Prisustvo uranijuma kod civila je 0.0053 jedinica, a kod onih koji su bili izloženi bombardovanju pronašla sam i po 10 mikrograma u litri krvi.

Ona objašnjava da je dokazala prisustvo teških metala i kod obolelih koji su kratko boravili na kontaminiranim područjima, a to je velika razlika u odnosu na ljude koji na tim područjima žive, oni apsolutno zaslužuju pravdu.

Tartalja i dr Čeli došli su u Beograd radi pomoći i saradnje sa advokatom Srđanom Aleksićem, koji zastupa obolele u Srbiji. Aleksić, takođe, smatra da NATO ne može retroaktivno da vrati sporazum koji je potpisan znatno kasnije, već on može da važi samo ubuduće.

- Moji klijenti su oboleli od kancera kao posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom i smatram da je NATO apsolutno odgovoran za naknadu štete pred našim sudom - kaže naš sagovornik. - Ne znam da li imamo laboratorije kao u Italiji, ali shodno Zakonu o parničnom postupku, možemo da angažujemo Institut u Torinu ili Rimu i da utvrdimo ovo što dr Čeli radi.

Samo sud, smatra advokat Aleksić, može da utvrdi pravu istinu.

TRAŽIĆEMO ODŠTETU OD ALIJANSE

ADVOKAT Aleksić ističe da ima 3.334 klijenta koji su se javili, a do sada je u opticaju pet predmeta u Beogradu.

- Ogromne su sudske takse i iznose 97.000 dinara za sporove čija je vrednost veća od 100.000 evra, zato ne možemo da pokrenemo veliki broj predmeta - kaže on.

U Italiji, svi oni koji su samo mesec dana proveli na KiM ili u BiH imaju pravo na podnošenje tužbe bez ikakvih taksi.

Kod nas je odšteta za ovakve slučajeve od 10.000 do 15.000 evra. Trudićemo se da tražimo odštetu od Severnoatlantske alijanse i to minimalno 100.000 evra, koliko dobijaju i države koje su članice pakta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (5)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu