DECENIJA RADA MALO ZA GRAĐANSKI ZAKONIK: Uprkos raspuštanju Vladine komisije, Udruženje pravnika nastavlja pisanje pravnog kodeksa
RAVNO sedam godina od kada je otvorena javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakonika, Udruženje pravnika Srbije najavilo je da će završiti izradu ovog najznačajnijeg pravnog kodeksa, iako je komisija koju je formirala država za njegovo pisanje - raspuštena.
Tadašnja javna rasprava trajala je više od dve godine i okončala se tako što je Vlada 2019. donela odluku o prestanku rada Komisije.
Zaključak da se posao nastavi potvrđen je na nedavno održanim "Budvanskim pravničkim danima", a, kako nam je rečeno u Udruženju pravnika, nova, samostalna komisija radiće ubuduće besplatno.
- Razmotrićemo sve predloge, primedbe i sugestije koji su stigli tokom javne rasprave i angažovati stručnjake iz raznih oblasti, što nismo mogli dok je prethodna komisija bila ograničena brojem članova i budžetom - kažu u Udruženju.
- Finalnu verziju Zakonika izradićemo kao publikaciju i objaviti, a naravno ponudićemo je i nadležnom ministarstvu. Na njima je da li će tu verziju uzeti u razmatranje. Mi smatramo svojom patriotskom dužnošću da okončamo započet posao.
Komisiju za izradu Građanskog zakonika obrazovala je vlada Vojislava Koštunice, 16. novembra 2006. godine, sa zadatkom kodifikacije obligacionog, stvarnog, porodičnog i naslednog prava i izrade teksta Građanskog zakonika. Za prvih deset godina, kako je objavljeno, u nju je uloženo 134 miliona dinara. U junu 2015. zvanično je otvorena javna rasprava o Prednacrtu GZ, ali posao nikada nije okončan. U međuvremenu preminuo je predsednik Komisije, akademik prof. dr Slobodan Perović.
Ono što su do tada pravni eksperti uradili, objavljeno je u knjizi, sa prilozima 150 učesnika rasprave, u 10.000 primeraka, u posebnom izdanju časopisa "Branič" Advokatske komore Srbije.
Tri su bila "kamena spoticanja" za javnost u Prednacrtu: pitanje rađanja za drugog (surogat materinstvo), istopolne zajednice i eutanazija. Generalno, najveću pažnju izazvao je deo posvećen porodičnom pravu, posebno potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece. U njemu se moglo naći i uvođenje institucije bračnog ugovora, kao i normiranje imovinskih prava koja bi proistekla iz istopolne zajednice. Poboljšana su i rešenja vezana za vanbračnu zajednicu i predloženo uvođenje alimentacionog fonda za decu čiji roditelj ne ispunjava dužnosti. Još pre javne rasprave odustalo se od crkvene forme braka, koja bi bila punovažna kao i brak sklopljen pred matičarem. Predviđeno je bilo i formiranje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta.
Mada je za javnost porodični zakonik najatraktivniji, suštinski najvažniji, kažu u Udruženju pravnika, jeste deo o stvarnom pravu, koji reguliše svojinske odnose. Osim ovih i opšteg dela, tu su i delovi koji se odnose na obligacione odnose i nasleđivanje.
Srbija je, inače, četvrta zemlja u Evropi koja je dobila Građanski zakonik, još 1844, po uzoru na Austrijski građanski zakonik iz 1811. Donet je za vreme vladavine Ustavobranitelja i kneza Aleksandra Karađorđevića, a njegov tvorac je Jovan Hadžić. Pre njega na snazi su bili samo Napoleonov Kode sivil (1804), pomenuti Austrijski građanski zakonik i Holandski zakonik (1838). Naš je pisan od 1829. i sastojao se od samo 950 članova. Važio je čitav vek, do 1946, a i danas se primenjuju neki članovi u slučaju pravnih praznina.
Region bez civilnog kodeksa
NIJEDNA zemlja nastala iz bivše Jugoslavije nema građanski zakonik. U Crnoj Gori je bilo reči o njegovom donošenju 2018, ali do danas se predlog nije našao pred poslanicima, iako ova država ima bogatu tradiciju kodifikovanja građanskog prava još od vremena čuvenog Valtazara Bogišića. Nemaju ga ni Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Vlasti u Prištini, poslednjih meseci najavljuju rad na svom zakoniku.
Preporučujemo
VLADA SRBIJE ŠALjE HUMANITARNU POMOĆ: Tri miliona evra namenjena su deci i izbeglicama
09. 06. 2022. u 17:50
USKORO ĆE SE VIDETI: Vučić najavio velike promene u Vladi Srbije i u Beogradu
06. 06. 2022. u 20:08
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)