Društvo

SRBIN I HRVAT NA POKLONJENJU KNEZU LAZARU: Dva prijatelja iz Švajcarske, poreklom iz Kosovske Kamenice i Bugojna, motorima došli na KiM

Д. ЗЕЧЕВИЋ

02. 07. 2022. u 13:00

NA Kosovu i Metohiji bio sam kao dečak, kada me mama vodila u obilazak ovog područja, pa, evo sada.

СРБИН И ХРВАТ НА ПОКЛОЊЕЊУ КНЕЗУ ЛАЗАРУ: Два пријатеља из Швајцарске, пореклом из Косовске Каменице и Бугојна, моторима дошли на КиМ

Bilo mi je impresivno u Prilepcu kod Novog Brda na mestu rođenja cara Lazara gde se okupilo puno ljudi i gde je priroda veličanstvena... Prelepo je bilo i u Gračanici gde su ljudi uprkos situaciji u kojoj se nalaze nekako posebno radosni uoči Vidovdana, a potom odlazak na Gazimestan baš na Vidovdan ostavio mi je poseban utisak...

Ovako o utiscima tokom boravka na Kosmetu, za "Novosti" govori Nenad Maros, Hrvat rodom iz Bugojna, koji je jedno vreme živeo u Splitu a sada je na privremenom radu u Cirihu. On je sa svojim prijateljem i kumom Sašom Vasićem rođenim u okolini Kosovske Kamenice, takođe na privremenom radu u najvećem švajcarskom gradu, na motoru došao na Kosovo i Metohiju da prisustvuje obeležavanju Vidovdana.

Ovu dvojicu bajkera, zaljubljenika u prirodu, ali kako posebno naglašavaju - i u prave životne vrednosti, sreli smo juče na administrativnom prelazu Merdare. Uz osmeh nam pričaju da su njih dvojica pravi primer kako su životni putevi nepredvidivi. I jedan i drugi otišli su u inostranstvo kao dečaci, a upoznali su se, kako vele, spletom lepih životnih okolnosti.

- Imali smo tada devojke koje su se družile i koje su živele u Italiji. Tako smo jednom prilikom, pre trideset godina, krenuli da ih posetimo. I od tada smo nerazdvojni - priča nam Nenad. - Istina, te devojke su ostale u prošlosti, a zamenile su ih naše sadašnje supruge, obe Srpkinje. Saša mi je bio venčani kum, a kum se poštuje više od svih drugih ljudi. Potom je bio i kum na krštenju mojoj dvojici sinova.

Njihovo dobro raspoloženje načas je pokvarila "papirologija" na administrativnom prelazu Merdare, ali ubrzo se i to završilo. Nastavili su tada, Saša i Nenad, svoje putovanje. Žure u obilazak prirodnih lepota Srbije, najpre do obližnje Đavolje varoši pa dalje. Pre nego što smo se rastali, ispričali su nam još poneki detalj sa putovanja po Kosovu i Metohiji i iz svojih života.

- Nismo imali problema u putu osim što su nam na punktu kosovske policije tražili osiguranje pa su nas sproveli na stranu, dok je srpska policija pravila problem zbog pečata tzv. Kosova zbog čega smo morali da pokazujemo druga dokumenta - pričaju gotovo uglas ova dva prijatelja.

Rekli su nam i da su u Cirihu zaposleni u uspešnim firmama. Nenad na aerodromu, dok je Saša šef u kompaniji koja se bavi proizvodnjom medicinske opreme. Ipak, ni jedan ni drugi ne planiraju da ostanu u inostranstvu.

- Nekoliko puta godišnje dolazim u svoje rodno kosovsko Pomoravlje. A, imam u okolini Kruševca malo imanje i kuću. Tu ću se vratiti čim odem u penziju - kratko nam kaže Saša.

Nenad, pak, priča da je na aerodromu svedok svakojakih životnih sudbina "ljudi sa koferima" i da takve situacije sebi ne želi već će da se nastani u okolini Splita gde se oseća lepo.

- I, naravno, nastaviću da putujem i da se družim sa kumom Sašom. Iako ljudi misle da u instranstvu teku med i mleko, više nije tako i ja verujem da će se sve više ljudi vraćati na ove prostore - pričljiviji je Nenad od svog kuma.

LjUBAV PREMA DVOTOČKAŠIMA

I DOK Nenad pojašnjava da je u Švajcarsku otišao sa dvanaest godina posle jedne radne akcije jer mu je tamo već radio otac, Saša dodaje da je put inostranstva otišao sa trinaest godina ali da jedva čeka da "starost provede u svojoj zemlji".

- Kum Saša mi je usadio i ljubav prema motorima. Prvo je on kupio izuzetno dobar i jak motor pa je pomogao i meni da to učinim - dodaje Nenad.