ŠPIRO KOD KUĆE POSLE 112 GODINA: Obrovčanka neobičnim putem otkrila pradedinu sliku

ČUDESNI su putevi interneta. Merina Čavlin iz Obrovca, zahvaljujući društvenim mrežama pronašla je fotografiju svoga pradede Špira Jokića, koju oni u porodici nisu imali.

Foto R. Simonović

Nije ni slutila da će njegov lik da "vaskrsne" posle 112 godina. Sliku je otkrila slučajno na fejsbuk-stranici Milorada Antonijevića iz Beograda, koji se bavi retuširanjem starih slika.

Špiro Jokić iz Obrovca fotografisan je u tradicionalnoj nošnji Srba iz tog kraja, kod svojih pastirskih koliba u Prosenjaku na planini Velebit.

- U porodičnom albumu nismo imali ovu fotografiju, ali sam pradedu prepoznala - kaže nam Merina.

- Ipak, pitala sam oca, koji je po njemu dobio ime, da mi potvrdi da li je to moj pradeda. Špiro stariji živeo je u mestu Zaton, između Zadra i Nina. Nisam znala da je imao i imanje u Prosenjaku. Otac mi je rekao da jeste.

Merina Čavlin/ Špirin "stan" u Prosenjaku na Velebitu, Foto privatna arhiva/R. Simonović

Merina je stupila u kontakt sa Miloradom i pitala ga gde je pronašao fotografiju njenog dede. On joj je odgovorio da je objavljena u knjizi "Fotografije dr Radivoja Simonovića - Velebit".

- Ni to nisam znala - priča Merina. - Hteli smo da poručimo knjigu preko interneta, ali izgleda da je tiraž rasprodat. Voleli bismo da imamo makar jedan primerak.

Jokići su u Obrovcu od 17. veka. U zapisu iz mletačkog arhiva od 3. februara 1696. navedeno je da je generalni providur Dolfin naredio dvadesetpetorici starešina starih i novopridošlih porodica da se "stalno nastane u opsegu njihovih zidina", a za kapetana tog naroda postavio je Mirka Jokića. U kući Jokića, priča nam Špirova praunuka, odvajkada su negovani srpska tradicija i pravoslavna vera. U Zatonu još postoji kuća Merininog čukundede Ilije, sa originalnim vratima iz njegovog doba. Živa su i sećanja na Špiru Jokića.

- Otac mi je govorio da je bio častan i vredan čovek - kaže Merina Čavlin. - Bio je pravičan i pravdoljubiv, poštovao je sve i nije se stideo svog srpskog porekla. Stariji su mi pričali kako je u narodnoj nošnji sa svojim zemljacima putovao u Beč da se sretne sa austrougarskim carem Francom Ferdinandom. Iz svakog mesta u Obrovcu izabrano je po nekoliko ljudi, a moj deda je predstavljao meštane Zatona. Sahranjen je u porodičnoj grobnici.

Dr Radivoj Simonović, Foto R. Simonović

U porodičnom albumu nalazi se nekoliko Špirovih fotografija, a dragoceno svedočanstvo o Srbima tog kraja ostavio je lekar Radivoj Simonović, poreklom iz Sombora, koji je bio veliki zaljubljenik u velebitske krajeve i fotografiju. Snimio je Simonović velebitske gorštake, južne goleti, kao i planine i šume na severu. "... Život stočara na planini je izvanredno zanimljiv, božanstveno lep, impozantno starinski, frapantno primitivan, grozno mučenički, a pritom pun prave, čiste, nevine poezije i neobično pogodan za zdravlje...", zapisao je Simonović sredinom tridesetih godina prošlog veka.

Na Velebit je Simonovića odveo splet okolnosti. Bio je oduševljen meštanima  Obrovca odevenim u drevnu nošnju, koji su mu rado pozirali.

Kuća Jokića u Zatonu kod Obrovca, Foto Privatna arhiva

DRAGO MU ŠTO JE POMOGAO

BEOGRAĐANINU Miloradu Antonijeviću je drago što je, na neki način, posredovao da Merina pronađe fotografiju pradede.

- U knjizi "Fotografije dr Radivoja Simonovića - Velebit" objavljeno je nekoliko fotografija njene porodice. Poslao sam joj ih - kaže Antonijević. - Drago mi je da sam mogao da joj pomognem. Lepo je kad neko otkrije sliku svojih najmilijih, za koju nije znao da postoji.

LjUBAV I HOBI

ZANIMLjIVO je da se i Špirina praunuka Merina Čavlin bavi fotografijom i u toj oblasti je osvojila nekoliko značajnih nagrada, ali to je za nju samo hobi.

- Ne želim da mi snimanje fotografija postane obaveza - kaže nam. - Ljubav nestaje čim dođu obaveze. A, fotografiju volim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije