Društvo

MILOVANOVA RAŽ SA BABINA U SVETSKOM TREZORU BILJAKA! Poljoprivrednik,ponosno, o semenu koje se čuva u napuštenom rudniku u Norveškoj

Алем Ровчанин

04. 09. 2022. u 12:00

MEĐU više od milion vrsta semena iz svih delova sveta, u napuštenom rudniku u Norveškoj, čuva se i seme raži koju u Babinama seje Milovan Langović!

МИЛОВАНОВА РАЖ СА БАБИНА У СВЕТСКОМ ТРЕЗОРУ БИЉАКА! Пољопривредник,поносно, о семену које се чува у напуштеном руднику у Норвешкој

Foto: A.R.

Kako ponosno govori ovaj poljoprivrednik koji godinama seje strna žita na svojim parcelama na gotovo 1.000 metara nadmorske visine, to je porodična tradicija. Otkriva nam da je, pažljivo posmatrajući pomeranja na tržištu hrane u pravcu autohtonih vrsta žitarica i reagovao u pravom trenutku:

- Bez ikakvih problema prodam sve viškove proizvedene raži jer se ljudi sve više odlučuju za takav način ishrane. Umesto tzv. doteranih vrsta žita biraju originalno i prirodno. Za cenu pitaju tek pošto obezbede tražene količine. A cena je, u proseku, dva puta viša od uobičajenih za žito proizvedeno uz prilično učešće hemijskih sredstava od sejanja pa sve do žetve.

Na imanju Langovića, a ima oko 22 hektara zemlje, uglavnom pašnjaka i livada, nema očekivane "zategnutosti" kakva bi se očekivala od nekoga čijih je 500 zrna semena raži od pre nekog vremena deponovano u Svetskoj banci! Umesto toga opuštenost i uređenost po meri domaćina kuće. A domaćin kuće ovde živi sam, "sa svojim ovcama, kravama..., žitaricama, ponekom voćkom na imanju koje dominira ovim delom Babina".

- Ima mnogo toga čega ovde nema, ali i onoga čega ovde ima nema nadaleko - lakonski odgovara Milovana pitanje da li mu nešto ili neko ovde nedostaje.

Foto: A.R.

Kad bi se on pitao, asfaltirao bi se put Rogušje-Barice, prokopan na tvrdoj podlozi, ali, kako kaže, "u opštini vele da za taj putni pravac nisu predviđena sredstva u ovoj godini, a za ubuduće zavisiće da li će Mesna zajednica Babine taj pravac kandidovati kao prioritetan".

Milovan ističe izuzetnu saradnju sa ljudima iz Odeljenja za ratarstvo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

- Na predlog Poljoprivredne savetodavne i stručne službe "Moravica" da kandidujem autohtona semena strnih žita, stručnjaci sa Instituta su više puta obilazili moje imanje i gledali žitarice koje sejem. Sve analize su pokazale da se radi o posebnoj, vrlo izdržljivoj i potpunoj prirodnoj vrsti semena, pa je njihov izbor pao na raž koja je pokazala najbolje rezultate u brojnim analizama. Pre nekog vremena kandidovao sam i autohtono seme ječma koje sam nabavio u Pljevljima kod jednog proizvođača sličnog meni, ali analize i praćenja su dugotrajni i zahtevni pa tek po njihovom okončanju znaću o kakvom se semenu radi. Ja sam ubeđen da je u pitanju autohtono vrlo kvalitetno seme o čemu svedoči i parcela koju obrađujem. Ječam je u punoj fazi zrenja i ovih dana će biti požnjeven - kaže Milovan.

Suština priče, ipak, nije da Milovan samo eksperimentiše sa semenima već da ima sasvim zadovoljavajuće prihode proizvodeći zdravu hranu od autohtonih semena. Ono što je manje dobra strana te priče su manji prinosi jer Milovan ne koristi veštačke suplemente koji, kako kaže, "bilduju" prinos, ne vodeći računa o kvalitetu proizvoda. A žito, odnosno brašno ne prodaje prinos po jednom aru, već kvalitet hleba koji se ispeče od takvog brašna.

- Malo je reći da imam spisak narudžbi koje sukcesivno realizujem. Zovu me ljudi sa svih strana. Najviše se traži upravo raž, a ona je aktuelna posebno kod privatnih pekara koji kupuju moje žito da oplemene hleb pa je, tako, prošle godine cena ražanog brašna išla i do 100 dinara za kilogram - argumentuje svoju priču Milovan.

Milovan je, u međuvremenu formirao Centar za održivi razvoj "Babine". Aktivnosti za referencu autohtonog semena ječma vodi upravo preko ovog centra. Ubeđen je da će analize potvrditi njegov osećaj da se radi o maksimalno prirodnom semenu, a možda će, veli, put Norveške uskoro i seme njegovog ječma.

NA SVALBARDU SRPSKIH 96 SORTI

SVETSKI trezor biljaka nalazi se na udaljenom norveškom ostrvu Svalbard. U davno napuštenom rudniku smeštena je "Nojeva barka za biljke" sa više od milion različitih vrsta žitarica i drugog hranljivog bilja.

Srbija je zasad deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži. Naučnici tvrde da je na taj način "napravljen ogroman korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Pevačica usvojila sina, pa saznala ŠOK VEST: Malo je reći da sam u šoku, iskreno!

Pevačica usvojila sina, pa saznala ŠOK VEST: "Malo je reći da sam u šoku, iskreno!"