JESEN DOĐE, BRAKA NEMA: Reporteri "Novosti" u Jadranskoj Lešnici, rekorderu po broju neženja u Srbiji, u kojem će se teško nešto promeniti

DA se ženim? `Oće žena da jede. Da se obuče. Da na`rani kera... Ja ne znam šta je seljacima, pa ne daju život jaranima.

Foto Igor Marinković

Rajko Arnautović (69) koči bicikl, a "pedalje" vrte i dalje. On je, taj, jaran kome, kaže, selo nije dalo da se oženi. Nije mu, naruku išlo ni društveno uređenje koje je seljake sateralo u fabrike.

- Imali su konje, nekad, naši ljudi. Kad pred njih staneš, oni nanjuše šta prija, šta ne prija domaćinu. Podignu kopita i ... pravo u čelo. Tako i vi pred ovaj, moj, bicikl. Nemam vremena za propale stvari.

Jadranska Lešnica, u narodu memorisana kao - Jadarska. Centar sela, nadomak Loznice.

Prilično pusta raskrsnica između crkvene porte, školskog dvorišta i ulica koje se spuštaju u takozvani seoski trg.

Ovo je lepo, zemljom i ljudima bogato selo, a rekorder po neženjama u Srbiji. Od 1.990 duša, 247 je neoženjenih. I, da kažemo, da se ne uvrede, 247 momaka u kojima još srce plamti za srodnom dušom. Ne uspevaju da je nađu. Ko zna da li bi im bio život lepši i lakši ukoliko bi se s njima i spojili. S njima oživeli ognjišta očeva. Možda...

Prelepa Jadranska Lešnica. Miriše zemlja posle, ovih, blagorodnih kiša. Vratile su zelenilo zelenom Jadru.

- Jadu, kaži... A, ne smeš da kažeš to - primamo opasku u susret sa ljudima koje je sudbina, društvena okolnost, narav... Ili, šta god namenilo samoću. Ovde je 130 domaćinstava sa samo jednim čovekom!

Foto Igor Marinković

Odavde do slavnog Tekeriša, brojimo pusta sela. Joševa, Kamenica, Trgovlje. Milina je, pre Trgovlja. Ko je, mili Bože, ovom selu dao ime da od miline postane pustara? Šta je u korenu fenomena srpskih neženja da u ovoj Jadarskoj, modrozelenoj lepoti ne nedre potomke slavnih predaka. U podnožju junačkoga Cera, pod kojim se umiralo, ali, i rađalo, kad je najteže bilo. Posle velike Vojne i Drugog svetskog rata.

- Teško je to objasniti, svako ovde ima svoju ličnu priču, nalik na sve druge priče u našoj Srbiji koja se bori sa belom kugom - kaže nam Dragan Todorović, predsednik Mesne zajednice Jadranska Lešnica.

- Teško je i proniknuti, posle tolikog vremena i dosegnuti tačku u kojoj je koren ove naše, zajedničke nesreće.

Istinskog narodnog tribuna, Dragana Todorovića, zatičemo u Gornjoj Mali. Pucaju polja kukuruza pod kombajem. Ko zna, koliko je ovaj čovek dana, pa i noći, potrošio da vrati život selu i spusti letvicu neslavnog rekorda po neženjama u Srbiji.

- Tužne su to sudbine, mi, tu, ne možemo ništa. To je njihov život. Sloboda koju vide u samoći. I, niko nema pravo da bilo koga prisiljava da je drugačije gleda i na nju utiče.

Foto Igor Marinković

Iz Gornje Male vraćamo se u centar Jadranske Lešnice. Dan odmiče. A, kako odmiče, tako oživljava i pulsira centar sela, po svemu živopisnog. Okupljaju se neženje. Ispred prodavnice. Ispred mesare. Parkiraju svoja bicikla. Malo ko od njih svrati do jedne, od dve kafane u selu. Kupe po "unučić" dva, ruma i ispijaju ih uz ogradu škole i ovdašnje crkve. A, popa niotkud.

- Voleo bih da se oženim. Baš bih voleo. Ali, i mene sreća zaobilazi. Znate vi onu pesmu: "Jesen dođe, ja se ne oženi`", sreća nije namenjena meni - jada se Dragan Slavković (47) u pauzi između dve seče drva iznad Jadra.

Žar u očima. Osmeh, kao da mu se želja, upravo sada, ovoga trenutka, ostvaruje.

Dolazile su neke, kažu da su devojke. Sve poštene. Ja se pitam: šta će ona koja je poštena, kad ostari nema uspomena...

- Da idem da se obrijem, pa da me slikate. Možda se neka, opet, javi - kaže nam.

- Neće, Draganče. Neće džaba. Možda bi i došla da si ti baraba - dodaje mu Dragi Živković, Slavkovićev sapatnik.

Draganče se vraća. Priča da ima dve kuće i dobar plac.

- Idu cure gde im je bolje, gde imaju uslove za život. Meni nije potrebna cura, potrebna mi je domaćica. Da je volim za ceo život, da me voli za ceo život... Ali one odoše u grad. Više vole dan "provoda", od godine života.

- A, šta Dragane ti podrazumevaš pod tim "domaćica", o kojoj snevaš više od dve decenije - pitamo ovog "momka".

- Da ne pije. Da ne kocka. Da ne luta po selu - odgovara nam.

- Je l` ti to tražiš muža ili ženu - dobacuju mu "ocvala" momčadija.

Red smeha, red želja. Red uspomena. Nisu ovi ljudi za žaljenje. Oni su vredni poštovanja i razumevanja. Govore nam, a to izvorno ne prenosimo: nagledali su se pakla u brakovima braće, sestara, rođaka, posebno roditelja. Nisu želeli takve brakove. Posebno, kada su se od svega toga otrgli, "pritisla ih društvena zajednica" da se žene. Spojili ovdašnje, zaista, dobronamerne ljude sa udruženjem iz Raške koje dovodi udavače iz Albanije, kako bi ovdašnjim neženjama probudili želju za potomstvom. Akcija je propala! Potomci junaka sa Tekeriša su - ustuknuli. Propala je rezervacija hotela.

- Pre bih krenuo u rat, ko moj pokojni prađed koji je prešao Albaniju, nego što bih pristao na takvu ponudu - bio je jedan od odgovora potencijalnih mladoženja.

A, jedna od potencijalnih udavača, sasvim sigurno sa ovdašnjih srpskih prostora, uzvratila je junacima u odstupanju:

- Kad sam pošla u Lešnicu, metnuh picu u torbicu. Kad se vratih iz Lešnice, nema pice ni torbice...

Foto Igor Marinković

A, aaa. Nije to iz Lešnice, to je iz Loznice - demantuju neostvarenu udavaču u jednoj ovdašnjoj STR kafani u centru i objašnjavaju da je tu reč o jednoj neuspeloj udavači - Italijanki, i njenom specijalitetu koji nije zaživeo pod Cerom, iznad Jadra, kao što bujaju klipovi "kukuruza" u njivama Dragana Todorovića u Gornjoj Mali.
A, zašto se Italijanka nije primila ovde?

- Nije bilo soli! Mi ovde, od iskona znamo: kad se stadu dosoli livada, jagnje se i dva puta godišnje - prenosi nam recept Milomir Todorić, ovdašnji šeret, seoski analitičar, bivši matičar.

Ko je razumeo Todorića... razumeo je. Ko nije, sela u Srbiji će ostati prazna i pusta.

PORUKA DRŽAVI

- DRŽAVA pomaže, muči se da oživi seoska domaćinstva, vrati porodice iz grada u selo.

Ali, u selu treba dobro oznojiti dupe samo da se prehraniš. Zato se skoro niko ne vraća na očevinu. Da se mi pitamo, država bi trebalo da uvede dekret: ko god ima očevinu, nema posla, a neće da je obrađuje, treba mu je oduzeti - prenosimo poruku iz Jadranske Lešnice kod Loznice.

PREDLOG "NOVOSTIMA"

U CENTRU Jadranske Lešnice, u jednoj ovdašnjoj kafani, decenijama unazad je naš list oficijelno glasilo. Od jutra do večeri, koliko traju svetla ovog kultnog mesta, "Novosti" su prvi konzument.

- Mogle bi "Novosti", na primer, da pokrenu akciju: "Ženimo neženje u Srbiji". Nismo mi jedini, a preporučujemo se za prve - kaže Milomir Todorić, nekadašnji matičar, ovdašnji, koji je tokom službe, više od tri decenije beležio i po pedeset venčanja godišnje. Sada ih je manje od trećine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije