NASILNICI I ŽRTVE NISU SAMO POZNATI: Tijana Le Ru, zamenik tužioca u Beogradu, o problemu nasilja u porodici, zlostavljanju i zapuštanju...

Jelisaveta Ljutić

23. 10. 2022. u 12:11

POZNATI pevač Marko Bulat dovezen je u Urgentni centar zbog povreda, koje mu je navodno, u porodičnom stanu u Novom Beogradu, krajem ove nedelje, nakon što ga je posle verbalne svađe, navodno "pretukla žena Marija".

НАСИЛНИЦИ И ЖРТВЕ НИСУ САМО ПОЗНАТИ: Тијана Ле Ру, заменик тужиоца у Београду, о проблему насиља у породици, злостављању и запуштању...

Foto Z. Jovanović

Političar Čedomir Jovanović, desetak dana ranije, potukao se, navodno sa suprugom, "zbog ručka, odnosno graška koji nije bio voljan da jede". Zet poznate tiktokerke Uki Kju pretukao je ženu, Nataši Bekvalac muž je naneo povrede...

Sve češće se na listi žrtava, ali i nasilnika nalaze imena poznatih ličnosti o kojima tabolidi i mnogi portali, gotovo iz časa u čas, bruje na "sva zvona". Činjenica je, međutim da se svakodnevno policija, tužilaštva i sudovi, susreću sa raznim oblicima nasilja u porodici kada je običan svet u pitanju, a o čemu javnost baš i ne zna mnogo.

Ovim problemom, pokušavajući da ga reši, a pre svega zaštiti žrtve, godinama se bavi Drugo osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Beogradu, odnosno posebno Odeljenje u okviru ove institucije. Tijana Le Ru, zamenik tužioca Drugog OJT, u razgovoru za "Novosti" pojašnjava:

- Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje ili spokojstvo drugog člana. To je pojam, koji se obično vezuje za nasilje među supružnicima, ali takođe se odnosi i na vanbračne partnere, nasilje prema deci, roditeljima ili drugim srodnicima.

Foto Z. Jovanović

Naša sagovornica kaže da je u pitanju "fenomen" koji je prisutan u svim zemljama sveta i svim kulturama, pa i kod nas.

- Nasilje je prisutno kod svih ljudskih rasa, etničkih, verskih i političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova. Pojavljuje se u raznim oblicima i može biti ne samo fizičko, već i seksualno, ekonomsko. Nasilnici mogu biti visokoobrazovani ljudi, poznate javne ličnosti, ali i običan svet, kao uostalom i njihove žrtve. Dakle, nema pravila - kaže naša sagovornica.

Govoreći o radu Drugog OJT, Le Ru navodi da je Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, specijalizovano i za druga krivična dela protiv braka i porodice, poput oduzimanja maloletnika, zapuštanja i zlostavljanja, kršenja porodičnih obaveza, a u kojima su žrtve deca ili članovi porodice koji nisu u stanju da se sami staraju o sebi.

- S obzirom na to da je naše Tužilaštvo nadležno za područja Čukarica, Rakovica, Voždovac i Grocka, odnosno za teritoriju na kojoj živi oko pola miliona stanovnika u Beogradu, Odeljenje je podeljeno na četiri podgrupe po navedenim opštinama - kaže Le Ru.

- U okviru Odeljenja i podgrupa održavaju se redovni sastanci i saradnja sa ostalim tužilaštvima, nadležnim policijskim stanicama i Gradskog centra za socijalni rad (GCSR). Samo u septembru mesecu održano je 17 sastanaka, doneto 890 planova zaštite i podrške žrtvama i izrečeno 54 hitne mere zabrane prilaska, komunikacije ili udaljenja iz stana. Tako, na primer, samo za opštinu Čukarica, od početka godine do danas, bilo je 27 predmeta za nasilje, u kojima je na predlog Tužilaštva, okrivljenima određen pritvor.

Foto Z. Jovanović

Tijana Le Ru napominje i da je, u ne tako malom broju slučajeva nasilje u porodici izvršeno od strane neuračunljivih osoba, odnosno onih koji boluju od neke duševne bolesti, privremene poremećenosti i da se tada vodi poseban postupak pred sudom, a na osnovu predloga Tužilaštva za izricanje obavezne bezbednosne mere psihijatrijskog lečenja na slobodi ili u zdravstvenoj ustanovi:

- Za postupanje sa ovakvim osobama naročito je važan protokol koji je naše Tužilaštvo zaključilo sa Klinikom za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu, a po kojem se one u određenim slučajevima, smeštaju na kliniku radi veštačenja. Konkretno, nedavno je jedan postupak okončan donošenjem rešenja o izricanju mere obaveznog lečenja u zdravstvenoj ustanovi za okrivljenog Ž. R. koji je vršio nasilje nad svojom majkom. Pre toga, u više navrata žena je MUP prijavljivala nasilje, ali kasnije, tokom postupka, nije želela da svedoči protiv sina. Ipak, nakon poslednje prijave i velikog straha i njenog zahteva da bude smeštena u Sigurnu kuću, naše Tužilaštvo uspelo je da u postupku pred sudom dokaže da je krivično delo izvršeno, a okrivljeni za kojeg je utvrđeno da je zbog duševne bolesti neuračunljiv, smešten je u odgovarajuću ustanovu radi lečenja.

Naša sagovornica navodi i to da svaki od slučajeva vezanih za nasilje u porodici na kojem je profesionalno "radila" i samu, kako kaže, veoma dirne.

- Veoma me je dotakao slučaj dečaka koji je bio žrtva nasilja i dugogodišnjeg zlostavljanja od očuha - kaže naša sagovornica.

- Naime, građanin je prijavio policiji da se u autobusu jedna osoba nasilno ponašala prema trinaestogodišnjaku. Naša grupa dala je nalog da se ispitaju sve okolnosti slučaja, policija je obavila razgovore sa očevicima, obavljena je procena i u GCSR, a dečak je sa majkom pozvan na razgovor. Nakon prikupljenih svih obaveštenja utvrđeno je da je očuh, inače alkoholičar, godinama zlostavljao pastorka, ali i da majka, iako je sve znala, nikada nije prijavila nasilje, niti sina vodila kod lekara zbog povreda koje je zadobijao, a dečak nikome nije pričao o svemu što prolazi, jer nije imao podršku porodice. Na kraju, protiv D. M. je pokrenut postupak i očuh je izmešten iz mesta prebivališta, ali je na nesreću, majka i dalje nastavila kontakt sa njim i on je povremeno dolazio u kuću.

Međutim, ubrzo se dogodio novi incident, pa je D. M. određen pritvor, a kasnije je i osuđen na zatvorsku kaznu i izrečena mu je i mera obaveznog lečenja od alkoholizma.

Maloletni L. B. smešten je u hraniteljsku porodicu, što je pored ocene naše grupe, kao i GCSR, bila i njegova želja.

Tijana Le Ru, Foto Z. Jovanović

EDUKOVATI I OSNAŽITI

TIJANA Le Ru posebno naglašava da je jako važno raditi na edukovanju i osnaživanju žrtava za prijavljivanje nasilja u porodici, ali i za učestvovanje u krivičnom postupku:

- Problem je što veliki broj oštećenih i svedoka tokom postupka iskoriste svoje zakonsko pravo da ne svedoče. Uglavnom je reč o supružnicima ili srodnicima, što u većini slučajeva, usled nedostatka drugih dokaza, onemogućava dalje vođenje krivičnog postupka.

Ipak, u praksi ima primera gde je, i pored uskraćivanja svedočenja, Tužilaštvo uspelo da dokaže da je krivično delo izvršeno, te su donete osuđujuće presude.

PROGON I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

KRIVIČNI zakonik sadrži kao krivično delo i "proganjanje" koje se goni po službenoj dužnosti od strane nadležnog OJT.

- Određeno je nekoliko radnji ovog krivičnog dela koje neka osoba preduzima u toku određenog vremenskog perioda - objašnjava naša sagovornica.

- To su praćenje, uspostavljanje neposrednog kontakta ili putem sredstava komunikacije, a sve radi fizičkog približavanja. U praksi, proganjanje se ogleda u velikom broju poziva na fiksni ili mobilni telefon, SMS porukama ili preko društvenih mreža, sadržaj, karakter i sve što može stvoriti uznemirenje osobe kojoj se, protivno njenoj volji šalju.

Važno je da žrtva dokaze sačuva i prijavi policiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

ODBRANA NA MAX: MaxBet poklanja 1.000 vaučera za besplatne preglede povodom meseca muškog zdravlja