OVAJ KRSTAŠKI pohod, zahtevan tako odlučno od pape, upotrebio je kralj Andrija da Bosnu definitivno podvrgne pod svoju vlast; pa je pisao papi kako su domaći banovi nepouzdani u katoličkoj veri i predložio mu da preda Bosnu mađarskim kraljevima, koji će u Bosni uvesti i ustaliti veru katoličku. Papa je primio kraljeve razloge i 9. avgusta 1235. godine potpisao odluku, da Bosna ima pripasti Andrijinu sinu hercegu Kolomanu.
Najnovije iz rubrike
PROLEĆE I OLUJNA KOŠAVA, Evo dokle će da traje: Vremenska prognoza za utorak, 10. mart
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
10. 03. 2026. u 00:00
(MAPE) TEMPERATURA IDE I PREKO 20 STEPENI: Tačno ovog dana sve se menja
DO oko 15. marta vreme će biti stabilno i suvo, a sve je više signala da od sredine meseca sledi promena sinoptike koja bi nas uvela u znatno nestabilniji i hladniji drugi deo mesec, najavljuje meteorolog amater Marko Čubrilo.
09. 03. 2026. u 19:01
HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA: Nadežda duboko umešana u širenje nacionalne svesti i pripreme za oružani otpor
DVE godine kasnije, 1905, Nadežda Petrović je napisala svoj dramski tekst Vojvoda Micko Porečanin koji je posvetila istorijskoj ličnosti vojvode Micka Krstića, borca u srpsko–turskim sukobima i učesnika u rusko–turskom ratu 1877/78. godine, koji je nakon zatočeništva u Osmanskom carstvu učestvovao u Ilindenskom ustanku, a kasnije tragično stradao 1909. godine.
09. 03. 2026. u 18:00
MILOŠEVIĆEVO PROROČANSTVO IZ DVEHILJADITE SE OSTVARILO: Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ
SLOBODAN Milošević, nekadašnji predsednik Srbije, umro je pre 20 godina, 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.
09. 03. 2026. u 17:31
PREMINULA POSLEDNJA SRPKINJA U GNJILANU: Baka Milena (90) živela sama u trošnoj kući - poznato ko će je sahraniti
BAKA Milena Pavićević, jedina Srpkinja koja je živela u Gnjilanu, preminula je u 90. godini.
09. 03. 2026. u 17:27 >> 17:28
Milan Lekić
26.10.2022. 22:26
Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.