U ZADUŽBINI Svetog kralja Dragutina, crkvi Svetog Ahilija u Arilju, nalazi se freska Nemanjin sabor koja zauzima severni zid prvobitne priprate, iznad kompozicije Uspenje episkopa Merkurija.
Najnovije iz rubrike
Najlepša rečenica je "Ima seoba. Smrti nema." - Konkurs Društva za srpski jezik i književnost za đake osnovnih i srednjih škola
IMA seoba. Smrti nema.
21. 04. 2026. u 19:07
Samozvani despot prvi Srbin stanovnik Beča: Za vreme opsade 1683. posebno se istakao Đorđe Mihajlović, koji je pokazao veliku hrabrost
O DOLASKU Srba u Beč i njihovom ponovnom naseljavanju tokom XVI i sve do kraja XVII veka malo se zna. Iz arhivskih dokumenata znaju se imena srpskih trgovaca, na čelu sa Jovanom Deodatom, koje je car Leopold 14. juna 1670. oslobodio plaćanja tridesetnice, carine i zemaljskog nameta na novac koji njegovi liferanti nose u Beč.
21. 04. 2026. u 18:00
Balša vodi tešku borbu: Za početak lečenja u Francuskoj potrebno 245.000 evra
Kraljevčanin Balša Beloica ima samo 3,5 godine i vodi tešku borbu sa agresivnim Juingovim sarkomom.
21. 04. 2026. u 17:39
Fondacija Mozzart podržala BEST: Turnir u znaku sporta i inkluzije
VIŠE od 1.700 učesnika, četiri dana turnira, devet sportskih disciplina i jedna posebna revijalna utakmica obeležili su ovogodišnji turnir BEST – Belgrade Sport Tournament, održan pod pokroviteljstvom Fondacije Mozzart.
21. 04. 2026. u 16:45
Presuda
VIŠI SUD U BEOGRADU, sudija Nebojša Ćurčić kao sudija pojedinac u parnici tužioca Vladimira Šiškina iz Leskovca, čiji je punomoćnik Stefan Janjić, advokat iz Beograda, protiv tuženih Novinsko izdavačko društvo kompanija Novosti ad Beograd, kao izdavač internet portala "Novosti.rs" i tužene Andrijane Nešić iz Beograda, glavni i odgovorni urednik portala "Novosti.rs", koje sve zatupa punomoćnik Nikola Rodić, advokat iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete, vrednost predmeta spora 300.000 dinara, po zaključenoj glavnoj i javnoj raspravi dana 03.09.2025. godine, doneo je:
21. 04. 2026. u 14:37
Sladjan Jovanovic
26.08.2023. 14:36
Није добар резон ово што пише. Погледајмо византијске Немањине крстове - они су више латинског изгледа него флорални у "полувераца". Флорални крстови су блискији природним законима него људским. Уосталом Грко-Латинска прича се не разликује значајно. Важно је да се верује како су Ортодокси изузетни у односу на католике, и обрнуто. Пре ће бити да су "полуверци" монофизити по узору на Копте, Етиопљане, Сиријце. Или... хришћани - храстови, а не Христови.