"SAMO SAM SE BORILA ZA SVOJ TRSTENIK" Hrabra Dušica Lepenac sprečila eksploziju rezervoara sa 55.000 litara benzina i spasla grad

S. Babović

08. 11. 2022. u 07:40

DA je Trstenik mogao da odleti u vazduh 1. oktobra davne 1985. danas gotovo da nije poznato u ovom gradu. Još manje, da je ceo grad od katastrofe tada spasla jedna mlada žena - Dušica Lepenac, neustrašiva radnica benzinske pumpe "Jugopetrol", na magistralnom putu Kruševac - Kraljevo.

САМО САМ СЕ БОРИЛА ЗА СВОЈ ТРСТЕНИК Храбра Душица Лепенац спречила експлозију резервоара са 55.000 литара бензина и спасла град

Foto Privatna arhiva

Ova požrtvovana div žena imala je tada 32 godine, i rizikujući svoj život, usudila se da uleti u plamen i spreči da se zapali rezervoar u kojem je bilo 55.000 litara benzina! Da je do takve tragedije došlo, posledice bi bile stravične, a veliki deo Trstenika bio bi sravnjen sa zemljom.

Iako se dugo u gradu na Zapadnoj Moravi prepričavao ovaj događaj, ipak je, kako to obično biva, sve polako padalo u zaborav, pa i ime heroine koja je u Trsteniku sprečila katastrofu.

Dušica Lepenac danas ima 69 godina. Supruga je, majka i baka četvoro unučadi. Živi tiho i nenametljivo. Penzionerski. Dane provodi u seoskoj kući u Velikoj Drenovi.

Dušica Lepenac (prva zdesna) sa ostalim podvižnicima za 1985. godinu, Foto Arhiva "Novosti"

O svom junaštvu, ovenčanom Zlatnom plaketom za najplemenitiji podvig 1985. godine, govorila je samo u retkim trenucima. Oduvek je verovala da je učinila nešto što bi uradio i svako drugi da je bio na njenom mestu.

- Vaspitana sam da pomažem ljudima i u trenu sam reagovala. Nisam razmišljala o opasnosti. Borila sam se za svoj Trstenik. Strah sam osetila tek kasnije, kada sam postala svesna šta je moglo da se dogodi da je rezervoar eksplodirao - ispričala je Dušica, pre 37 godina, posle uručenja Zlatne plakete, i uvek je isticala pomoć drugih ljudi, koju je imala u odsudnim trenucima gašenja požara.

A on je izbio kao na filmu, kao što je i potonja Dušičina reakcija bila poput uzbudljivog i dramatičnog filmskog scenarija.

- Sve se dogodilo negde oko podneva - priča za "Novosti" Dušica Lepenac.

- Nalazila sam se na "ostrvu", u krugu benzinske pumpe, točila sam gorivo u jedno putničko vozilo. Drugi automobil je iznenada skrenuo sa puta i udario u ivičnjak. Vozač je izgubio kontrolu i direktno udario u automat sa gorivom, koji se odmah zapalio. Vatra je počela da kulja, ja sam pala, a automat pored kojeg sam bila pao je preko mene. Ne znam ni sama kako da rekonstruišem događaj, pokušavam da se prisetim kako sam se izvukla ispod automata. Samo znam da sam u tome uspela i bila sam dovoljno prisebna da otrčim do stanice i isključim struju. Potom sam uzela aparat za gašenje požara i počela da gasim vatru.

Dušica nije ni primetila da je u tom trenutku bila povređena. Lekari su tek kada je primljena u bolnicu utvrdili uzrok jakih bolova koje je ova hrabra žena imala, a koje je počela da oseća tek nakon što se drama okončala i opasnost prošla. Dok je gasila požar na pumpi, gde je bilo uskladišteno čak 55.000 litara benzina, bolove nije osećala. Nije ni znala da su joj napukla rebra (verovatno u trenutku kada je automat pao na nju), niti da je povredila nogu.

- Valjda u tim momentima ništa ne osećaš, proradi adrenalin i samo gledaš da reaguješ, da pomogneš drugima, sebi, da ostaneš živ - priča nam junakinja iz Trstenika. - Mnogo je ljudi, prolaznika potom prišlo da pomaže. Ne sećam se tačno ni koliko smo tada imali aparata za gašenje požara, ali uspeli smo vrlo brzo da obuzdamo i smirimo vatru. Ja sam prebačena u bolnicu, tamo su dijagnostikovali moje povrede i počelo je lečenje. Od svega se najviše sećam da nisam mogla ni da se nakašljem od bolova, ali operacije nije bilo.

Foto Arhiva "Novosti"

Strogo mirovanje i fiksacija rebara i polako sam se oporavila.

U porodici Lepenac u to vreme odrastao je i njen sinčić, tada osmogodišnji Nenad. Dve godine nakon što je sprečila tragediju, Dušica i njen suprug Zoran, koji je bio zaposlen u "Prvoj petoletki", dobili su i drugog sina Dragana koji sada ima 35 godina. U godinama posle majčinog podviga, dečaci su bili mali da bi razumeli dramu čiji je glavni junak bila njihova majka, a koju je te 1985. prepričavala cela Jugoslavija. Ali, ni Dušica im nije pričala o tom događaju. Skromna, a u srcu velika, iskreno nam govori da joj nije prijalo ni medijsko eksponiranje u tadašnjoj štampi. Ona je samo verovala da je uradila ono što je trebalo i svojim herojstvom nije želela da se hvali. O svom podvigu nije još govorila ni dvojici unuka i dvema unukama, koji su, kako baka ponosno kaže, najveće bogatstvo Lepenčevih.

Foto Arhiva "Novosti"

Posle ovog događaja, još celu godinu radila je Dušica na istom mestu, a onda, samo nedelju dana nakon što je premeštena na drugi radni zadatak u okviru firme, u kojoj je radila sve do penzije, nožem je napadnut njen kolega sa pumpe.

- Jedva je ostao živ, imao je tri kliničke smrti - priseća se Dušica.

- I to nije sve, jer neposredno pre požara, jedno putničko vozilo se zaletelo i udarilo u našu kućicu na pumpi. Taj automobil je doslovce ušao do polovine te naše prostorije, baš u trenutku kada sam se ja nalazila u njoj. Srećom, tada nije bilo posledica.

Neverovatno je šta se sve dogodilo na tom mestu gde je bila naša benzinska pumpa.

Dušica i njen suprug Zoran, posle 35 godina radnog staža i odlaska u penziju, nisu bili besposleni. Na imanju u Velikoj Drenovi bavili su se poljoprivredom, a dve decenije čuvaju i paunove. A onda se ove godine, nažalost, Dušica razbolela. Trenutno je na hemoterapiji. Sada bije bitku za svoj život.

- Dijagnoza je bila kao grom iz vedra neba i za mene i za moje bližnje, i za sve oko mene, jer nikada nisam bila bolesna, nikada nisam odlazila kod lekara, osim, naravno, tog 1. oktobra 1985. godine, kada sam bila povređena u požaru - kaže nam Dušica Lepenac.

- Ali, ja se ne predajem. Čovek mora uvek da se bori. Imam i razloga, to su moja porodica, divni sinovi i unuci, snaje, koje volim kao rođene ćerke. Veoma sam ponosna na sve njih.

Trstenik, grad na Zapadnoj Moravi sredinom osamdesetih, u vreme kada je naša heroina sprečila katastrofu, Foto Biblioteka Jefimija

POŠTOVANA U VELIKOJ DRENOVI

BEZMALO je nemoguće Dušicu Lepenac dobiti telefonom. Mnogobrojni njeni prijatelji, poznanici, rođaci, ljudi kojima je nesebično pomagala u životu, zovu je toliko često pa samo najupornijima polazi za rukom da uspostave telefonsku vezu s njom. Obasipaju je i porukama, žele joj brz i uspešan oporavak. I divno, zeleno dvorište sa prekrasnim ružama uvek je puno gostiju. Dok smo sedeli na klupi koja se vidi sa ulice, pored kuće je prošlo bar petoro meštana. Nijedan nije "zaboravio" da se pozdravi sa Dušicom. Kažu da je u Velikoj Drenovi veoma poštovana i omiljena.

POSLEDICE BI BILE STRAVIČNE

I STRUČNjACI su te 1985. godine govorili o tome kakvu je tragediju Dušica sprečila.

Prema njihovim rečima, budući da se benzin nalazio u rezervoaru pod pritiskom, od udarnog talasa eksplozije porušili bi se i zapalili svi objekti u prečniku od nekoliko kilometara, došlo bi do masovnog gušenja i trovanja stanovništva, kao i do hemijskog zagađenja vazduha i tla u prečniku od oko 40 kilometara, koje bi ostavilo velike i dugotrajne posledice.

Foto Arhiva "Novosti"

POLjUBAC U RUKU OD PREDSEDNIKA ŽIRIJA

SVE vreme dok smo razgovarali sa Dušicom, zbog njene skromnosti i načina na koji govori o ljudima koji su joj pomagali da spreči katastrofu, činilo nam se da ni dan-danas nije svesna veličine svog podviga. Ali, žiri koji je odlučivao o podvižnicima te 1985. godine, nije imao dilemu da joj dodeli Zlatnu plaketu za pojedinačni podvig. A, na samoj dodeli priznanja, 23. januara 1986, tadašnji predsednik žirija dr Pavle Gregorić (na slici), neposredno pre nego što joj je uručio plaketu, poljubio je Dušici ruku i dugo joj zahvaljivao za učinjeno hrabro delo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NIJE FEDERER NAJBOLJI - ĐOKOVIĆ JE! Zverev zakopao Rodžera, Rafu i sve njihove navijače (VIDEO)