UHAPŠEN BEOGRAĐANIN ZBOG EKOLOŠKOG KRIMINALA: Za odlaganje građevinskog, komunalnog i opasnog otpada možete krivično da odgovarate

BEOGRAĐANIN N.S. uhapšen je početkom oktobra zbog sumnje da je od 2018. godine odlagao velike količine građevinskog, komunalnog i opasnog otpada u Malom Mokrom Lugu.

Foto: Promo

Postupajući po krivičnoj prijavi Sekretarijata za inspekcijske poslove, Tužilaštvo je odredilo zadržavanje okrivljenog N. S. u trajanju od 48 časova zbog krivičnih dela zagađenje životne sredine i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.

Krivičnom prijavom lice se tereti da je u periodu od 2018. godine odlagao velike količine građevinskog, komunalnog i opasnog otpada na parceli gradske opštine Zvezdara, Mali Mokri Lug. Tako je prekršio propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine u većoj meri i na širem prostoru.

Prema informacijama medija u toku su istražne radnje, a tužilaštvo prikuplja dokaze u ovom slučaju. Njegov slučaj samo jedan je u nizu mnogobrojnih koji su otkriveni u poslednje vreme. Prvo osnovno javno tužilaštvo formiralo je pre nekoliko meseci Odeljenje za borbu protiv ekološkog kriminala. Paralelno sa tim u Ministarstvu unutrašnjih poslova počela je sa radom nova jedinica kojoj je uža specijalnost da stane na put ovakvim krivičnim delima.

Foto: Promo

- Pravo na zdravu životnu sredinu je osnovno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom RS i svaki građanin Srbije ima pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Srbija je odgovorna za zaštitu životne sredine i svi mi smo dužni da čuvamo i poboljšamo životnu sredinu shodno Ustavu - kaže Ljubivoje Đorđević, šef Prvog osnovnog javnog tužilaštva.

Prema njegovim rečima, cilj formiranja specijalizovanih odeljenja je zajednički, a to je otkrivanje, krivično gonjenje i sankcionisanje onih koji uništavaju i zagađuju prirodu, odlažu otpad, love životinje, uništavaju staništa i prirodno okruženje biljnih i životinjskih vrsta i narušavaju biodiverzitet i utiču na zdravlje ljudi i životnu okolinu uopšte. Posledice ekološkog kriminala, naglašava on, su nesagledive, a ovaj oblik kriminaliteta je u porastu ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama sveta, imajući u vidu da se teže otkriva i prati tok zagađenja, a sveukupno ovakvo nedozvoljeno ponašanje pojedinaca i grupa vodi uništavanju prirode i prirodnih resursa svake države, a jedini cilj zagađivača je profit, nauštrb zdravlja i prava na zdravu životnu sredinu svih živih bića.

Foto: Promo

Podizanje svesti (ili Svest)

- Zajednički cilj novoformiranog odeljenja pri tužilaštvu, posebne jedinice za ekološki kriminal pri MUP RS i Ministarstva zaštite životne sredine je pored krivičnog gonjenja, podrške i procesuiranja učinilaca krivičnih dela i podizanje svesti svih građana od najranijeg školskog uzrasta. Deca moraju da znaju da su rezerve pijaće tekuće vode ograničene i da smo dužni da se racionalno ponašamo prema potrošnji. Takođe je potrebno da svi građani RS selektuju otpad koji proizvodimo u svojim domovima, jer nas na to obavezuju konvencije koje je potpisala naša zemlja. Znam da zvuči lucidno, ali svuda u svetu to rade društveno odgovorni građani, pa nije na odmet da se i mi uključimo i što više proširimo sektor reciklaže. Naročito je važno da se teški metali-baterije i električni otpad-kompjuteri, bela tehnika, koji predstavljaju opasan otpad ne bacaju zajedno sa biorazgradivim otpadom, jer nas takve deponije ugrožavaju i zagađuju vazduh, zemlju i vodu i utiču na zdravlje svih živih bića - pojašnjava Đorđević.
On dodaje i da je odgovornost svakog građanina da sačuva naše prirodno okruženje, planine, reke, jezera, predele izuzetnih odlika, kao i sva prirodna bogatstva kao državni resurs.

Foto: Promo

Istrage

A kako se otkrivaju učinioci ovakvih krivičnih dela? Prema rečima našeg sagovornika od samog početka je neophodna saradnja sa inspektorima i veštacima iz te oblasti.
-Sakupljaju se podaci o tome o kakvom se otpadu radi, da li je već nastupila šteta i ako jeste kakva i kakvih razmera ili je mogla da nastupi da nije bilo reakcije državnih organa -  pojašnjava tužilac Đorđević.

On dodaje da se tokom prikupljanja dokaza za ovakva krivična dela uzimaju uzorci kako oni sa površine zemlje, tako i iz dubine kada je u pitanju divlja deponija, zatim iz reka i jezera gde postoji sumnja da se radi o izlivanju raznih otrovnih  hemikalija, kao i iz raznih ambalaža koje se odlažu protivno standardima

- Odlučnom borbom na suzbijanju i strogim sankcionisanjem učinilaca, kako od strane inspekcija, tako i od strane prekršajnih sudova kada ima elemenata prekršaja, te podnošenjem krivičnih prijava od strane MUP-a za privredne prestupe ili krivična dela, a sve u saradnji i koordinaciji sa tužilaštvom. Zajednički, odnosno timski rad svih službi uspostavlja se čestim sastancima i koordinacijama sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine, specijalizovanom jedinicom MUP, ekološkom inspekcijom i tužilaštvom, na koji način je dobra praksa već dala odlične rezultate u procesuiranju i otkrivanju novih izvršilaca ovih krivičnih dela - navodi naš sagovornik.

On naglašava da je u toku više postupaka za odlaganje otpada na različitim lokacijama koje se nalaze na teritoriji mesne nadležnosti Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Foto: Promo

Sankcije

Zaprećene kazne za krivična dela iz oblasti ekološkog kriminala su različite, a tužilac otkriva za “Blic” da će ova institucija podneti predlog Ministarstvu pravde da prilikom izmena Krivičnog zakonika pooštri sankcije za krivična dela iz ove oblasti, ali i da se uvedu nova krivična dela.

- Za krivična dela iz glave 24 Krivičnog zakonika zaprećene su različite kazne. One se kreću u rasponu od 6 (šest) meseci do 10 (deset) godina zatvora i novčana kazna kao sporedna kazna. Takođe, za krivična dela koja su učinjena iz nehata predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora od 6 (šest) meseci. Ukoliko sud izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu krivičnog dela da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja  i unapređenja životne sredine, ( za čl.260 KZ, čl.261 KZ, čl.262 KZ, čl.263 KZ ). Takođe sud može odrediti obavezu učiniocu krivičnog dela da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite od jonizujućih zračenja ili druge propisane mere zaštite (čl.266  KZ). Sud može naložiti da se sredstva za lov i ulovljena divljač trajno oduzmu  shodno čl. 87 KZ ( za čl. 276 KZ ),  a može odrediti da se riba tj. ulov i sredstva za ribolov trajno oduzmu shodno čl.87 KZ ( za čl. 277 KZ ) - naglašava naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije